Novi ponedeljak i novi tekst. Hajde da se malo okanemo prošlosti i da pogledamo u budućnost, šta nas tamo čeka. Izdvojiću jedno ime, Fabio Kvartarao poznat i pod nadimkom El Diablo je zasigurno budućnost kraljevske klase.
Budući da sam u prethodnom tekstu navela da postoji lista vozača o kojima ću pisati i koje sam mislila da ću se držati, ipak sam se predomislila. Dosta sam pisala o šampionima, o vozačima koji su obeležili ovaj sport, mada ću pisati i dalje, ima još jedan čovek kome moram da posvetim pažnju, ali nešto kasnije, vreme je da se posvetim onima koji tek idu ka tome. Na njegovom mestu na toj mojoj zamišljenoj listi se našao niko drugi nego jedna mlada nada, Fabio Kvartararo, i preticanjem u poslednjoj krivini poslednjeg kruga (iako se taj duel nikad u realnosti nije desio, i neće se desiti) izborio se za svoj tekst. Eto, sasvim slučajno.
Neki ljudi nekako vole da žive u prošlosti, jednostavno je se prisećaju, u njima budi lepe ili ružne uspomene. Pogotovo vezano za sport. Ja recimo volim prošlost Liverpula, zbog Džerarda, Agera, Škrtela, Kajta, Alonsa, Toresa, ali je i ne volim zbog očajnih rezultata za tako veliki klub, i nekih igrača, ali ne bih sad da ih kritikujem. Volim prošlost zbog Toresa, jer je završio karijeru, volim da se prisetim golova, proslava tih pogodaka, volim da se prisetim te plave kose kako leprša po vetru i tih pokreta a odbrambeni igrači protivničkih ekipa u šoku samo isprate gol. Volim da se prisetim i vožnje Kejsija Stonera, volim da vidim taj skromni osmeh na njegovom licu. Međutim, ko nam kaže da budućnost neće biti bolja?
Zašto se njoj ne bismo malo okrenuli? Možda dođe neki novi Fernando Tores (mada se to nikada u mom slučaju neće desiti), ali dođe eto Trent Aleksander-Arnold, što uopšte nije loša zamena. Isto tako i sa MotoGP-jem, sigurno nekima nedostaju Pedrosa, i Lorenco, ili neki drugi, ali hajde da se malo osvrnemo na budućnost. Fabio ima 21. godinu, rođen je te 1999. godine koju Srbi, nažalost, jako dobro pamte. 21. godina i već se takmiči u kraljevskoj klasi MotoGP-a. Što bi Novak rekao ” Not too bad “. Ne da nije not too bad, nego je sjajno. I sad vi možda mislite ” Šta ćeš, devojko, o njemu reći? Pa tek će se o njemu pisati. ” I to je istina, zaista jeste, ali ima tu materijala za jedan tekstić, o početku recimo, o trenutnoj situaciji. I krenućemo, evo ovako: počeo je da vozi sa četiri godine u Francuskoj, da bi kasnije prešao u Španiju. Osvojio je šampionsku titulu do 50 kubika 2008. godine, do 70 2009. i do 80 kubika 2011. Kvartararo je 2012. osvojio prvenstvo Španije. 2013. prešao je u CEV Repsol šampionat i osvojio ga, oborivši rekord Aleksa Espargara kao najmlađi šampion ove serije. I 2014. nastavio je tu da vozi, jer nije imao dovoljno godina za svetski šampionat. Pravilo je glasilo da vozač mora da bude 16 godina star. Fabio je ovu sezonu završio sa 9 od 11 pobeda, a na dve na kojima nije slavio, bio je drugi, što je nateralo ljude iz Dorne i ostalih organizacija da izmene pravilo, i da dozvole da pobednik FIM CEV Moto3 šampionata može da se takmiči u narednoj sezoni Moto3 svetskog, nebitno koliko godina ima. I nisu pogrešili, nimalo.
Kvartararo je prešao u Moto3 u oktobru 2014. godine, i testirao je Hondu. Tokom prvog dana zvaničnih presezonskih testova u Valensiji postavio je najbrže vreme na trećem treningu. U toku tri dana u Herezu bio je najbrži u pet od devet treninga. Na svojoj debitantskoj trci u Kataru startovao je sa šeste pozicije, ali je kasnije završio kao sedmi. U Teksasu je bio drugi, došao je do svog prvog podijuma, da bi u Španiji i Francuskoj bio četvrti. U Asenu je opet bio drugi, samo 0.066 sekunde iza pobednika trke, Migela Oliveire. Usledio je ne tako dobar period, u narednom trkama bio je četvrti i jedanaesti, a dve je morao i da propusti zbog povrede, da bi se i kasnije u Japanu i Australiji povukao. Završio je sezonu na desetom mestu, sa 92 boda. 2016. je promenio tim i počeo je da vozi za Leopard racing, i mnogi su ga smatraji favoritom za osvajanje titule, međutim prevarili su se. Sezona je otišla u skroz lošem smeru, na prve tri trke je bio 13, pao je u Španiji, bio šesti na domaćoj stazi, da bi naredne šest završio bez poena i najbolji rezultat tokom cele sezone bilo je četvrto mesto u Austriji. 2017. Moto3 zamenio je takmičenjem u Moto2 kategoriji. Na novom debitantskom nastupu u Kataru završio je kao sedmi, a jedini bolji rezultat bilo je šesto mesto u San Marinu. 13. je bilo njegovo mesto na kraju sezone. 2018. promenio je tim. Ovog puta branio je boje Speed Up racing tima i ostvario je prvu pobedu, u Kataloniji, ali ni ova sezona nije bila previše uspešna budući da je ponovo bio 10. sa 138 poena.
U avgustu 2018. objavljeno je da će uz Franka Morbidelija Fabio voziti za Petronas Jamahu. Kvalifikovao se za pol poziciju na španskom Gran priju, i oborio rekord Marka Markeza, kao najmlađi koji je došao do pol pozicije u MotoGP klasi. Takođe je bio na pol poziciji u Kataloniji i Asenu, postavivši novi rekord staze i tako je postao i najmlađi vozač sa uzastopnim pol pozicijama. U Asenu je zauzeo treće mesto, a u Nemačkoj je nakon duela sa Petrućijem završio u pesku i to mu je bio prvi pad tokom sezone, a drugi, na Silverstonu, oborio je Dovicioza, kada se Doviju zapalio motor, i kada smo svi strepeli za Italijana, jao, taj incident mu neću zaboraviti. Tokom 2019. šest puta je bio na pol poziciji, i sedam puta na podijumu, a završio je na petom mestu u ukupnom plasmanu. Opet bih rekla ” Not too bad za prvu sezonu, zar ne? ” Za Fabia Kvartarara mnogi smatraju da ima potencijala da svrgne Marka sa prestola, što je i on pokazao tokom sezone, bio je pomalo agresivan, ali se nije plašio da vozi, pokazao je zube. Sigurno je da će u narednom periodu biti velika konkurencija svima, ali pogotovo Marku Markezu, a i za Fabija su već ranije govorili da podseća na starijeg brata Markeza. Ako neko može da ga pobedi, to je neko sličan njemu. Da svi imaju poverenje u njega, pokazuje i činjenica da je fabrička Jamaha odlučila da ga prebaci u svoj tim, i da zajedno sa Maverikom Vinjalesom krene u pohod na titulu. Zauzeće mesto legende Valentina Rosija, a ako bude bar upola veliki, bar upola šampion kao Rosi, biće to sjajna karijera. Ostavio je broj 20 već dobar utisak, jasno je da mu fali iskustva, ali iskustvo će doći, ako vredno radi, kao i do sada. Možda Fabio u budućnosti bude bolji od Markeza, možda bude lošiji, možda bude upamćen kao veliki šampion, možda kao samo jedan od vozača koji su prošli kroz MotoGP, sve je na njemu. Ako se po jutru dan poznaje, rekla bih da ga čeka svetla budućnost, a El Diablo je sigurno vredan naše pažnje. Ako ne može da ga pobedi, bar može da malo pomuti račune šampionu Markezu, pa gledamo još uzbudljivije trke.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
