Ovo što počinjete da čitate, nije samo još jedan putopis u nizu objavljenih na našem magazinu. Putopis Jadranska magistrala je ujedno i početak jednog bitnog poglavlja u životu našeg člana foruma davidloki i njegove lepše polovine…
Treći putopis po redu, za manje od godinu dana.
Daću sebi za pravo da i ovaj nazovem početničkim.
Ideja je uzeti dva dana odmora, spojiti sa prvomajskim praznikom, i otići do mora. Dugo planirano je da se provozamo obalom Jadranskom mora, od granice Crne Gore do Slovenije.
S obzirom da smo prošle godine u ovo vreme vozili kroz Albaniju, zaključio sam da je zapravo u sezoni nemoguće voziti i uživati pored mora. Predsezona je po meni pravi trenutak.
Vremenska prognoza ovih dana je dosta promenljiva, stalno se očekuju neke padavine. Da li oni u prognozi greše ili ne, svejedno, mi kišu na motoru nismo upoznali i nemamo iskustva.
Donosimo odluku, četvrtak ujutru krećemo, neka i kiša pada.
Grubi plan podrazumeva da se prvog dana dovezemo do mora (Herceg Novi), sledeći dan vozimo i noćimo na pola puta između HN i Rovinja, i nakon toga dva noćenja u Rovinju.
Kao i u prethodnim putopisima, već vidim da će biti promena.
Pravimo poslednje pripreme, vreme se čini da ne ide baš po našoj želji.
Idemo dalje.
Pakovanje stvari.
To smo videli da smo za Albaniju usavršili. Sada imamo verovali ili ne još manje stvari.
Kofer i tank torba normalno napunjeni.
Krstarica na putu, zajedno sa nama već dosta iskusnija, već je pregazila preko 70 000km.
Spremna za putovanje, spremni mi, krećemo.
Za početak idemo Ibarskom magistralom, što dalje od autoputa. Kod Stepojevca vešto izbegavamo radarsku kontrolu zahvaljujući učesnicima iz suprotnog smera koju su blagovremeno signalizirali. Hvala.
Držimo dobar tempo, oblaci nas konstantno prate. Temperatura ne može se reći idealna, jer je svega 12-13 stepeni bez sunca. Malo je hladno.
Međutim, neposredno ispred Gornjeg Milanovca, jave se i prvi sunčevi zraci.
Izmamilo nam je osmeh na lice a takođe praktikujemo i da mahnemo u pravcu sunca kao znak zahvalnosti.
Ibarska magistrala bez gužve, ali i tada naravno treba biti oprezan.
Na ovom ruletu ne važe pravila saobraćaja već pravilo VEĆEG.
Pažljivo nastavljamo dalje, izletanja sa svih strana i pod svim uglovima su konstantno prisutna.
Ponosni dobrim tempom i očekujući prvu mini pauzu za sipanje goriva u Užicu, neposredno pred Ovčar – Kablar nalazi se kolona.
Dugačka svega “par kilometara”…
Uključujem sva četri i polako prolazim pored kolone. Iz suprotnog smera takođe nema vozila. Dolazimo i do razloga za to.
Montaža konstrukcije.
Zauzet je put tako profesionalno, da ni biciklista ne može da prođe.
Gasimo motor, i lagano istezanje posmatrajući majstorluk.
Gledamo pažljivo hoće li “ubosti” više ovih 20 vijaka. U jednom trenutku čuješ “Kontra smo okrenuli”…
Bravo.
Idemo iz početka, skidaj, rotiraj, okreći pa montiraj.
Vozači kamiona prišli, iz iskustva savetuju da izvođači provere odmah i stubove, da i tu nije došlo do rotacije. (Naravno zna se kakav je bio rečnik, iz nekog razloga spominjali su i predsednika, itd…).
Nakon dobrih 40min oslobađa se put za prolazak bicikliste, i mi to na kvarno koristimo.
Ljudi sa suprotne strane u koloni dugoj 6km ne znaju šta ih čeka…
Polako stižemo i do Užica, na pumpi sipamo gorivo. Okej.
Nego da li nešto pojesti?
Da je brzo?
Da je dobro?
Da je jeftino?
Da nas dugo drži?
Može!
Dobro poznata komplet lepinja kod Šuljage.
S obzirom da nas čega blagi uspon ka Mokroj Gori, prijaće nam ova “malo jača” hrana. Telesna temperatura se podiže, temperatura vazduha opada, eto nas na Mokroj Gori.
Granicu prelazimo brzo bez ikakvih problema.
Na redu je i Višegrad.
Ne planiramo da se zaustavljamo jer smo baš dosta puta bili u poslednje vreme.
Međutim, odmah na prelasku Drine, zasutavljaju nas organi reda.
Stariji policijski službenik nije bio baš najbolje raspoložen to se odmah videlo. Ja se nisam upuštao u razgovor, nego počeo da skidam rukavice i da tražim dokumenta. Izgleda da oni očekuju neki razgovor, jer čim je video da to radim, otišao je iza motora pogledao tablicu (nema skrivanja brojeva), pitao da li imam dozvolu (naravno), na kraju rekao srećan put i doviđenja.
Hvala lepo, idemo dalje. Kad su nas već i zaustavili hajde i noge da protegnemo…
Nastavak, pa kako lepše nego uz Drinu!
Ovde kreće naša današnja “tunelijada”. Sada dosta oprezno, jer se u tunelima nalazila poprilična količina vode.
Dosta saobraćajnih patrola tokom današnje vožnje, do Foče čak 4 kontrole. Ovog puta nisu nas zaustavili.
U trenutku neposredno nakon Foče, donosimo odluku da prelazimo u Crnu Goru preko Šćepan polja. Ja incijator, Ivana prati.
Stajemo na skretanju za rafting centre i sipamo gorivo. Gorivo u Bosni više nije najbitnija stvar (nije jeftinije ili je neprimetno) tako da konačno prestajem sa kalkulacijama. Cena za litar benzina 95 je 170din.
Kolege isto prave pauzu, vidi se da su prošli putem kojim mi nastavljamo dalje.
Više godina za redom sam išao na rafting ali ovaj put je sve gori i gori. Ovo je postao jedan klasičan off road.
Bez previše fokusiranja na put i gubljenja živaca, uživmo i prirodi. Znao sam da nas ova deonica čeka ako krenemo ovde, ali iskreno ne baš u ovakvom stanju.
Bilo kako bilo, polako ali sigurno, ulazimo i u CG.
Kanjon reke Pive je nešto neopisivo. Prvi put smo na ovoj deonici motorom, i to nije za poređenje ni približno sa automobilom.
Uživajte…
U daljini pogledi koje se ne mogu opisati.
Stajemo kod skretanja za Žabljak (Bobotov kuk).
Okrećem se ka Ivani, da naravno dam predlog za kratko skretanje sa rute, ka Žabljaku. Tad uočim da njoj nedostaje jedna rukavica.
Kaže da ne zna u kom trenutku je ostala bez nje, dok je fotografisala, ali joj se čini sigurno pre 15-ak minuta. Okej, nema šanse da se vraćamo, ruku stavi u džep a mi idemo malo ka Žabljaku. Rukavicu ćemo rešavati što pre, ali nikako sad (ja spomenuo u Splitu…).
Smeštaj smo za prvu noć rezervisali na samom izlasku iz Igala. U privatnoj kući, “dosta jeftin”. Kao vreme dolaska stavio sam između 17-18h.
Jasno je, sa našim dodatnim aktivnostima nećemo stići.
Nakon Nikšića, stajemo da sumiramo utiske na kratko. Dve jagnjeće čorbe, hleb, kafa i limunada 6.60 evropskih.
Koristim priliku i da pozovem vlasnicu smeštaja, kojoj se izvinjavam unapred i kažem da pomeramo za sat vremena naš dolazak. Ona kaže da apsolutno nije problem, i da ima dosta radova na putu kod Herceg Novog tako da je to i očekivala.
Ja iznenađen za te radove, jer mi je samo još to trebalo, ali dobro dok mi stignemo do tamo.
Izlazimo iz restorana Stara kuća, i nastavljamo. Tempo dobar, tako da svega par fotografija pravimo.
Jedna od boljih deonica koju sam odvezao u skorije vreme. Apsolutno bez gužve na putu, bez rizle, bez rupa, sa dobrim suncem i suvim asfaltom. Mislim da ne može biti bolje. Pejzaži ostavljaju bez teksta.
Naravno tu se krije i moreee.
U ovom trenutku rekao sam sebi. Gasa je bilo dosta, dosta i previše za danas dobrih krivina, sada zamisli “da voziš pored mora”.
Iskreno tako je i bilo, bez ikakve žurbe, sasvim lagano, sa delimično podignutim vizirom da osetim sve te mirise koji se mešaju u mojoj glavi.
Prestajemo sa fotografisanjem, uživamo do Herceg Novog. Radova stvarno dosta na putu u samom gradu, treba biti obazriv. Prolazimo Igalo i dolazimo do smeštaja.
A tu novo iznenađenje. Čekamo vlasnicu 30min na ulici ispred kuće, zovemo je dvaput, oba puta kaže da neko dolazi za 5min.
U tom trenutku osetili smo da to nije za nas. Jednostavno nešto treba promeniti. Kako je već 20:15h, treba odreagovati brzo.
E tu smo vrlo dobri.
Brzo pronalazimo smeštaj.
Brzo donosimo odluke.
Brzo sebe ubedimo da je to itekako prava odluka.
Pomeramo se u Cavtat, Hrvatska
Odmah preko Bookinga vršimo uplatu, sedamo na motor, palimo svetla jer je pao mrak i idemo još 35km do našeg novog smeštaja.
Sada još dosta pažljivije jer kombinacija mrak plus lokalci na moru može da bude jezivo.
Granicu prelazimo dosta jednostavno.
Put u nastavku dobar, na svakih 2km znak za divlje svinje. Ok nadam se da nam bar to večeras neće trebati.
Ono što ja primećujem a to je da nekako “malo duva vetar”.
Pitam ja Ivanu, ona kaže da se i njoj čini. Međutim, to sve jače i jače udare ima. Držim se ja čvrsto, ali to iznenada kad zvizne, prosto imaš osećaj da će te baciti (u tim trenucima prođe mi kroz glavu da sam gledao snimak da negde u Hrvatskoj baca ljude sa motora i obara motore, ijao pa nisam valjda u to upao).
Na svu sreću biva sve dobro. Stižemo ubrzo i ljubazna gospođa nas dočekuje. Smeštaj i više nego dobar, što je najbitnije uredan i čist, sa parkingom.
Odlučujemo da ove večeri stvarno nećemo izaći iz apartmana jer je bolje odmoriti.
Dok se raspremamo, ja malo istražujem o vetru, da vidim o kakvim brzinama govorimo…
Stvarno duva.
Motor stavljamo u zavetrinu, da bude na sigurnom. Čak je i ispod našeg prozora.
Što se tiče pređene kilometraže za danas, skromnih 618km. Iskreno više nego planirano, ali smo uživali. Sloboda za promenu plana je dodatna lepota na putovanju.
Ovim završavamo naš prvi dan. Ponovo dočekujem ponoć dok ovo pišem, a u regularnom danu odavno bih zadremao. Putopis ima svoju čar…
Nadam se da je ovo zagrevanje i za nas i za ovaj putopis, pravi dani su apsolutno pred nama!
Nastavak putopisa Jadranska magistrala 2022 (April/Maj) možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
