Naš član foruma Creative biker uputio se u sred zime u moto pustolovinu. Ne, nije vozio po zimi motor do tamo. Pročitajte zanimljiv putopis u kojem ćete zasigurno uživati.
Kanarska Ostrva (šp. Islas Canarias) su ostrva u Atlantskom okeanu, 104 kilometra zapadno od rta Hubi (šp. Juby) u južnom Maroku, i zajedno čine jednu autonomnu pokrajinu Španije. Čini ih 12 ostrva i ostrvaca sa površine 7.273km2, sa najvećim rastojanjem među njima od 600 kilometara. Sedam ostrva je naseljeno: Tenerife, Fuerteventura, Gran Kanarija, Lanzarote, La Palma, Gomera i Jero. Na ovih sedam ostrva živi oko 1,5 miliona stanovnika, pa je gustina naseljenosti oko 200 st/km2. Nenaseljena ostrva su : Alegransa, Grasiosa, Roke de Este, Roke de Oeste, Montanja Klara, i Isla de Lobos. To su vulkanska i planinska ostrva, sa brojnim kraterima, a posebno na ostrvu Tenerife. Kanarski krateri spadaju među najveće na svetu. Na ostrvu Tenerife se nalazi i najviši vrh Španije Piko de Teide (šp. Pico de Teide, 3.718 m). Severne obale su izgrađene od crnog, sivog, crvenog i belog peska, dok su bele plaže na istočnim ostrvima nastale taloženjem peska iz Sahare. Starosedeoce Guanče su u potpunosti istrebili španski osvajači.
Saputnici na ovoj turi su mi bili uglavnom motociklisti iz Madjarske, Slovačke, a iz Srbije moj drug Boris i ja. Na ovaj put smo išli avionom iz Budimpešte do Tenerifa. Tamo smo iznajmili motocikle, Boris i ja smo ovu turu izvozili na motociklima BMW F 800 GS.
Evo i rute kojom smo se vozili:
Svaka boja predstavlja jednodnevnu rutu što dalje implicira da smo vozili 3 dana i ako tome dodamo dan za odlazak i dan za povratak cela avantura je trajala 5 dana i imala je sve aspekte jedne prave moto avanture što ću opisati dalje u putopisu.
Inače Moto Avantura je Moto turistička organizacija koja se bavi organizovanjem moto putovanja. S’ Arpadom, vlasnikom agencije sam se upoznao aprila 2013. kad sam s njima bio na moto turi u Andaluziji i imam odlično iskustvo tako da sam se obradovao ovoj turi. Tura je kostala 1200 evra, u cenu je uračunat transfer od Palića do Budimpešte i nazad, povratne avio karte, smeštaj u hotelu 4 zvezdice sa doručkom i večerom na bazi švedskog stola, povratne karte za trajekt Tenerife – La Gomera, iznajmljivanje motora… Preko te cene smo imali samo još gorivo i u obavezi smo bili da polozimo depozit 500 evra.
Cena goriva na ostrvima je 0,92 eur!
Prosečna temperatura 25 stepeni u gradovima. Na Tenerifima nalazi najviši vrh cele Španije inače, El Teide, neaktivni vulkan koji se nalazi na 3718 metara nmv, putem smo mogli doći do oko 2.500 mnv gde je temperatura bila mnooogo niža, ali o tome ću pisati dalje u putopisu.
Pa da krenem s putopisom.
Sredina decembra, zima blaga tu i tamo upalim motor i napravim koji kilometar, ništa spektakularno, ali za zimu dovoljno. Temperatura u plusu, snega nema. Razmišljam kako bi bilo lepo otići negde gde se motor može voziti i preko zime malo intenzivnije i u tom naletim na reklamu o moto turi po Kanarskim ostrvima, pogledam termin odgovara, posla u to vreme nema, 5 dana taman…
Nazovem Borisa i iznesem mu ideju, vrlo brzo dobijam potvrdan odgovor, kreće predputni neizdrž. Gledam sva moguća videa na youtube o moto turama po Kanarskim ostrvima, oduševljen sam!
Dve nedelje uoči putovanja dobijam grip, ok malo vitamina, Tylol hot par dana i biću kao nov taman da pred put budem zdrav… Medjutim tek druge nedelje se grip rasplamsava, kašljem po celu noć, vrlo malo spavam, pluća odvaljuju. Moram uzeti vrlo jak antibiotik, uzimam i probiotik, ali slaba vajda, u crevima haos, dan pred put trčim u wc više puta dnevno. Kašalj se malo primirio, ali sam sav slomljen, ispijen, dve nedelje bolovanja je ostavilo traga. Rešavam da se sutra probudim zdrav i da ignorišem malaksalost i krenem zdrav na toliko očekivan put.
Pakovanje za ovaj put je bilo veoma stresno. S obzirom da se putuje low cost kompanijom, moguće je poneti samo ručni prtljag, dimenzije koferčeta ogranicene, a treba poneti moto odelo, čizme, kacigu i malo “civilke”. Pogled na jaknu i kofer daje odgovor da samo jakna sa protektorima ne može stati u njega. Odluka pada, putujemo u moto odelima s cizmama na nogama, civilku pakujemo u kofer kao i kišno odelo. Šta s kacigom? Dobijam odgovor da je moguće iznajmiti kacigu za 4 eur dnevno, hmm… Šta ako me bude žuljala, šta ako ima izgreban vizir, sigurno nema sunčane naocare… Ne to nije opcija, na svojoj imam instaliran komunikator, nosač Go Pro kamere, pinlok vizir i stoji mi kao dupe na noši, razmatramo opcije… na sajtu Wizz air-a saznajem da je moguće doplatiti 12 eur u jednom pravcu za “prioritetni prtljag” koji ide ispod sedišta, širina kacige prelazi 5 cm dozvoljenu širinu prioritetnog prtljaga, ali rešavam da rizikujem. Kroz glavu mi prolazi scena sa jednog putovanja kada je devojka koja je imala malo veći ručni prtljag skakala po koferu i slomila ga načisto kako bi ušao u metalni kavez kojim se proveravaju dimenzije prtljaga jer nisu hteli da je puste da udje u avion. Valjda necu morati da skacem po kacigi!
U kacigu stavljam dva para rukavica, dve potkape, pojas… Nerado odustajem od DSLR fotoaparata pošto zauzima pola kofera, imam solidnu kameru na telefonu, Go Pro kameru, biće dovoljno da se ovekoveče momenti.
25.02. veče pred polazak
Ustajanje je u 5, u pola 6 dolazi Boris po mene i idemo na Palić odakle s Arpadom nastavljamo za Budimpeštu. Legao sam u 22h kako bih se naspavao, sav slomljen i malaksao od dvonedeljnog gripa, kroz glavu prolazi 1000 misli, dremam, od spavanja ništa kao i uvek pred put. Što rece moj drug Mikulanac: “dokle god je ovog uzbudjenja noć pred moto turu kao pred prvi sex ova strast neće prestati”.
Boris dolazi tačno u pola 6, krećemo…
Pao je sneg tokom noći, temperatura -6, uslovi za putovanje nikakvi.
Ova slika je napravljena u 6 ujutru, a u 6 poslepodne slika je sledeća.
Stigli posle 4 sata putovanja kolima i 5 i po sati avionom, problema nije bilo sa prtljagom. Odlazimo u hotel Zentral Hotel Center na jugu Tenerifa, mesto se zove Playa de Las Americas, smeštamo se u sobe. Hotel je odličan, večera i na spavanje, radost nakon skidanja moto čizama posle celog dana provedenog u njima je neizmerna!
26.02. Prvi dan
Osvanuo je i prvi dan na Tenerifima. Ustajanje je svakog jutra bilo u 7 sati, u pola 8 doručak i oko 8:15 smo već na motorima. Ovog jutra smo prvo morali uzeti motore iz renta a moto agencija, motore smo iznajmili od 3 agencije, ukupno 19 motora.
Zvoni budilnik na telefonu, ustajem i otvaram prozor, neverica… mrkli mrak, pošto je na Tenerifima jedan sat unazad proveravam telefon da nije nesto poblesavio, gledam na ručni sat koji sam vratio sinoc 7 sati sve je u redu. Obzirom da je ostrvo u blizini ekvatora noć i dan traju podjednako, dan sviće oko pola 8, 8 ujutru i isto u toliko sati uveče pada mrak.
Inače pred polazak sam stalno proveravao prognozu, mogućnost za kišu sva 3 dana vožnje je bila oko 55%. Medjutim iako tmuran, osvanuo je suv dan, nadam se da će takav i ostati.
Obzirom da smo motore iznajmili od 3 agencije u 3 okolna mesta to se malo odužilo, pa smo na vožnju krenuli tek oko 11 sati.
Odmah po izlasku iz grada kreću krivine i uspon, putevi predivni, asfalt drži kao žmirgla, idilu kvari menjač koji vrlo teđko, skoro nikako đalta iz 3. u 2. brzinu. Pronalazim neki način da dam malo veći medjugas i bukvalno svom težinom zgazim polugu menjača kako bi upao u drugu. Motor ima oko 30.000 km na satu, razmišljam koliko njih ga je i na kakav način vozilo jer bukvalno svaki motor ima ogrebotine od padova. Tako je to s rentiranim motorima…
Prvo što primećujem je uzano i neudobno sedište i loša zaštita od vetra. Ok, odlučujem da zanemarim sve nedostatke i uživam u putevima i pogledu od koga zastaje dah.
Prva tačka puta nam je Masca, mesto odakle se pruža neverovatan pogled. Mi ga baš nismo doživeli u punom svetlu jer je počela kiša, a i kako smo se popeli na veću nadmorsku visinu spustila se i magla.
Posle kafe nastavljamo dalje, kiša je prestala.
Smenjuju se divni predeli, stajemo na jednom prelepom vidikovcu na foto session.
Dalje se spuštamo do okeana i mesta gde duva veoma jak vetar, pa i tu pravimo par slika.
Sledeće je mesto Icod de los Vinos gde se nalazi 1000-godišnje drvo zmaja. Ulazak u taj kompleks se plaća 5 evra.
Preskočio sam još jedan lep vidikovac i interesantnu plažu koju smo obišli ovog dana. S obzirom da je ostrvo vulkanskog porekla, pesak i kamenje su prilično tamne boje, pa plaža i ne izgleda baš izazovno.
27.02. Drugi dan
Sledećeg dana ustajanje ponovo u 7, ovog puta me ne čudi mrkli mrak. Otvaram prozor i vidim da nema kiše, dobro je. Celodnevna vožnja u sred zime je ostavila traga, umoran sam, nakupilo se sve, grip, put, vožnja, ali sam srećan jer danas idemo na La Gomeru i ponovo sam ceo dan na motoru!
Za doručkom dobijamo obaveštenje da su svi trajekti otkazani zbog nevremena, tj uzburkanog okena. Dogovaramo se da idemo na El Teide iako za danas prognoza za Teide nije obećavajuća. Rešavamo da umesto da idemo direktno na Teide obidjemo zapadni i severni deo ostrva, pa da sa severa idemo na vulkan da bi smo bili tamo u popodnevnim časovima kad je bolja prognoza jer je nadmorska visina velika.
Idemo lagano uzbrdo krivudavim putevima, temperatura pada, prvo magla a zatim i kiša.
Mislim da smo po kiši vozili oko 40 minuta, posle toga je izašlo sunce i raspoloženje se naglo popravilo, a tempo vožnje podigao. Krivine su kao nacrtane, uživancija. U jednom momentu smo naišli na tridesetak policijskih motora, a kasnije smo saznali da tu treniraju preko zime, apsolutno svi su nas pozdravili!
Prva destinacija na koju svraćamo danas su piramide Tenerifa, ulaz je 12 evra. Osim piramida u tom parku je i prelepa vegetacija, raj za oči.
Ostatak putopisa možete pročitati na forumu u temi Kanarska ostrva u februaru motorom.
