Lambda sonda nije jedan od delova motocikla kojem se pridaje velika važnost. Međutim lambda sonda ima bitan uticaj na pravilno funkcionisanje agregata. Česte su i situacije u kojima razni majstori vade lambda sondu sa opaskom da ona nije potrebna. Da bi razbili sve mitove u vezi sa lambda sondom, rešili smo da napišemo jedan tekst na tu temu.
Za čuvenu lambda sondu uglavnom saznamo tek kada nam majstor saopšti upravo vest da je dotična neispravna. Lambda sonda ili sonda za merenje kiseonika nalazi se u izduvnom sistemu agregata motocikla.
Lambda sondu izmislio je Robert Boš (Robert Bosch) tokom druge polovine 1960 tih godina u saradnji sa doktorom Ginter Baumanom (Günter Bauman). Lambda sonda u početku pravljena je uglavnom od keramičkih materijala kombinovanih sa platinom. Kako tada, tako i danas lambda sonda služi za merenje količine kiseonika u izduvnim gasovima.
Svoju veliku primenu lambda sonda našla je početkom 90 tih godina prošlog veka i vremenom je postala neizbežna u auto-moto industriji.
Boš je shvatio da zahvaljujući merenju količine kiseonika u izduvnim gasovima može preciznije da odredi odnos vazduha i goriva potrebnih za efikasno sagorevanje u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Naziv lambda sonda odnosi se na ekvivalentni odnos goriva i vazduha koji se označava sa Grčkim malim slovom λ.
Budući da današnji motori moraju da ispune sve strože emisione standarde, kao i da se od istih traži velika efikasnost, lambda sonda postala je jedan od bitnih elemenata za funkcionisanje SUS motora.
Kako lambda sonda funkcioniše u praksi?
Da biste stekli bolji utisak o tome kako lambda sonda funkcioniše na delu, pokušaćemo to što jednostavnije da objasnimo na primeru. Da ovaj tekst ne bi bio puko teoretsko opisivanje, u pomoć sam pozvao svog prijatelja Nikolu Računicu koji je između ostalog zvanični serviser za Ducati, MV Agusta i Apriliju i poseduje svoj servis u Kanadi. Dakle, čovek sa velikim mehaničarskim iskustvom.
Za one koji bi malo detaljnije da se upoznaju sa radom Nikole, mogu da posete njegovu temu na našem forumu. Osim svoje teme, Nikola ima i svoj blog na kojem sa vremena na vreme objavi neku zanimljivu priču iz svog života ili iz radionice.
Da pređemo na stvar:
J.R.: Nikola, da li bi mogao da objasniš kako lambda sonda funkcioniše na motociklima?
N.R.: Kao što je gore navedeno, keramički materijal i platina pomoću izduvnih gasova hemijskom reakcijom proizvode napon koji se meri u voltima. Svaki senzor, bilo sa dve ili četiri žice radi u rasponu od 0.0V do 1.0V. Senzori sa dve žice su radili na principu kad agregat ili izduvni sistem postigne radnu temperature, tada i sam senzor radi najefikasnije. Senzor sa četiri žice ima grejač u sebi i to mu omogućava da brže postigne radnu temperature i da tako obezbedi da motor postigne optimalnu smešu goriva. Lambda senzor je jedan od najbitnijih senzora za rad agregata i pomoću njega se koriguje smeša goriva. Što je voltaža veća to je smeša goriva bogatija, a što je voltaža manja to je smeša goriva siromašnija. Važno je napomenuti da očitavanje vrednosti senzora kod agregata sa više brizgaljki iznosi 5-7 puta u jednoj sekundi. Tokom rada agregata senzor non-stop menja napon što omogućava agregatu da postigne najefikasniju smešu goriva kad su emisije izduvnih gasova u pitanju. Postizanjem efikasnije smeše goriva dolazi do toga da se snaga agregata znatno poveća.
J.R.: Pošto je lambda sonda podložna kvarovima, da li možeš da nam kažeš koji je glavni uzrok kvara lambda sonde?
N.R.: Najčešći uzroci kvara lambda sonde mogu biti loš kvalitet goriva, dodaci raznih aditiva i možda najvažnije je to što greškom svi ubacuju električnu mast u džek samog senzora (senzor se napaja svežim vazduhom kroz same žice).
J.R.: Često čujemo da je neko uklonio lambda sondu jer mu je majstor to preporučio. Da li motocikl može da radi bez lambda sonde i da li može da dođe do oštećenja agregata?
N.R.: Majstor koji je to preporučio očigledno nije dovoljno upućen i nije dovoljno izučio ovu materiju. Onog trenutka kad se senzor fizički ukloni sa motora, motor ne može da radi kako je to zamišljeno od strane proizvođača. Prilikom odstranjivanje lambda sonde ne pomažu ni „varalice“ (otpornici) jer govore kompjuteru da je smeša goriva suviše bogata i samim tim kompjuter pokušava da koriguje mapu, što dovodi do veoma loših rezultata u radu tipa; motor teško pali kad je vruć, loše radi na leru kad se zagreje, potrošnja mu je povećana itd. Ako se senzor ukloni mora da se napravi nova mapa u samom kompjuteru da bi motor radio bez senzora. Prosto rečeno, mora da se kompenzuje nedostatak senzora korigovanjem same mape.
Iz svega priloženog možete zaključiti da je lambda sonda preko potrebna za pravilan rad agregata. Na kraju krajeva, da lambda sonda nije potrebna ne bi je koristili na trkačkim motociklima, a tamo je itekako u upotrebi. Zato ne nasedajte na zablude da lambda sonda može da se zaobiđe jer ćete samo naštetiti vašem motociklu.
Ovaj tekst možete pročitati i u broju 6 našeg digitalnog magazina.
