Pa ništa, ‘ajmo na jug Italije pa u Alpe

Vodimo vas na još jedno romantično putovanje. Naš član foruma SALE_CA sa svojom suprugom napravio je lep godišnji odmor. Posle promene plana, između njih je pao dogovor u fazonu ” Pa ništa, ‘ajmo na jug Italije pa u Alpe”. Uživajte u lepom putopisu.

• 13 dana
• 8 različitih zemalja
• 4.513 km
• 1 noć na trajektu
• 6 različitih prenoćišta
• Suzuki V-Strom 650dl
• na njemu dvoje putnika
• koji su napravili bezbroj uspomena za ceo život! 

April 2019.

Za razliku od prošle godine, ove dosta kasnije odlučujemo o destinaciji i vrsti odmora. Razloga je više: supruga promenila posao pa uklapanje oko odmora sa novim kolegama, dosta bliskih ljudi najavilo da će se venčavati pa smo čekali da iskombinujemo datume, a i destinaciju sa raspoloživim finansijama, naši drugari i moto saputnici Nikola i Julijana ove godine pauzirali sa motorom zbog Nikoline operacije kolena pa je onda bilo da li opet da idemo negde svi zajedno ili ipak da napravimo moto turu i sl. Na kraju se ipak odlučujemo za motor. 

Prvobitan plan je bio Azurna obala, pa da se penjemo u francuske, a zatim i švajcarske Alpe, ali kada je stigao poziv za sedmu svadbu o ovoj godini, zajedno sa suprugom sam otpevao “didu didu didule, zbogom i prijatno Francusko!”.  

Nakon toga počinje višednevno dopisivanje i pregovaranje oko mogućih destinacija, dok jedno jutro onako sa vrata pre polaska na posao nisam rekao: ” Pa ništa, ‘ajmo na jug Italije pa u Alpe.” Odatle i naziv ovog putopisa. Generalno mnogo puta je pisano o samim Alpima, ali jednostavno možeš ići svake godine i da nikada nije dosta te lepote. Pošto sam skijaš i sve sam to već video, naravno da mi je želja bila da provozam i motor tim predelima. Supruga nije imala ama baš ništa protiv, kao neko ko je živeo u Italiji i ko voli Italiju skoro kao mene. Daljeg razmatranja nije bilo. Iskreno nisam neko ko planira niti gleda nešto pre samog polaska, tako da sam sve to prepustio Ivani (kao i svaki put do sada). Naravno sama ideja se dopala i mom zetu Vladu Tajsonu, koji ima preko 150 Alpskih prevoja pređenih na motoru, rute su već spremne gde god da krenem znači ni tu nemam nekih pripema… ok, super.

Motor je uvek spreman za put kao zapeta puška, pred samu sezonu je odrađeno sve što je bilo potrebno, usled nedostatka vremena ulje menjam dan pred polazak pošto je već za zamenu od početka sezone, montiram navigaciju, kofere i to  je to, možemo da krenemo. 

Ukratko, plan je sledeći: polazak je 27.07. idemo do Drača odakle ćemo uhvatiti noćni trajekt za Bari. Provodimo 6 dana obilazeći i uživajući na plažama južne italijanske pokrajine Apulije, nakon čega se postepeno pomeramo ka severu i italijanskim Alpima. Zatim prelazimo u Austriju, vozimo Grosglokner i odatle na Bled pa ili idemo na Plitvička jezera i Bosnu ili pravo kući za Čačak. Taj deo ostaje da odlučimo u hodu.

Dan 1: 27.7.2019.

Planirana ruta: Čačak – Drač (preko Plava i Gusinja i čuvenog albanskog puta SH 20) – 507 km

Polazak: 9:00 h

27.07. 07.45h 

Alarm na telefonu javlja da je vreme za ustajanje i pokret. Gledam kroz prozor nije ni osam sati, a napolju već prži. Super biće ovo zanimljivo voziti na prijatnih +40 stepeni celzijusa. Silazim ispred zgrade, kačim kofere na motor, tank torbu, navigaciju. Kao što smo se i dogovorili polazak je u 09:00 ovoga puta bez kašnjenja. Dobar znak.

Prvu pauzu pravimo nakon 165 km vožnje, odmah nakon Novog Pazara. Kao i uvek uživali smo u vožnji pored Ibra, jednim od najboljih puteva za vožnju motora u Srbiji. Uskoro će i granica sa Crnom Gorom. Verovatno je većina vas vozila ovaj put i znate o čemu pričam, realno nema se tu šta puno pričati. Gospodin Strom me je par puta opomenuo da je ipak full natovaren. Domaća kafa i par kiselih su prijali, pričamo sa lokalcima gde smo krenuli, pozdravljaju, sedamo na motor i gas.

U Crnoj Gori pravimo još jednu pauzu. Berane, hotel “Lukas”, isti hotel u kome smo pravili pauzu i 2017. godine kada smo se preko Albanije vraćali sa Kefalonije. Sve vreme nas prati vrućina, ali što je jako bitno bežimo kiši koja je inače bila najavljena za danas. Do Drača imamo još 255 km. Odlična hrana, usluga, cene – za preporuku.

Nakon naše druge pauze, nastavljamo ka Plavu i Gusinju i granici sa Albanijom. Put je zaista dobar, da nije toliko vruće, uživanje bi bilo potpuno. Ubrzo stižemo na ono čudo od granice – dve drvene barakice sa rampom koja se podiže ručno i carinikom koji u jednu veliku knjigu UPISUJE RUČNO sve naše podatke.

Put SH20 dobro poznat nama bajkerima. 2017-te sam prošao tuda autom u povratku sa letovanja, put i dalje jako dobar za vožnju, ali po meni ne za neku ekstremnu jer je dosta uzak i sa dosta oštrih krivina. Krave na putu iza krivine su u fazonu da je to “njin” put i da nemaju nameru da se sklone. Na zvuk motora i otvorenih auspuha su navikle. Naravno odličan put i za svaku preporuku. Uživanje.

Da zaboravio sam na ovo, uvek kada pomislim na ovoj put setim se jednog kolege bajkera sa kojim sam se sreo te 2017-te. Nikola, Julijana, Ivana i ja pravimo fotke na vrhu i onako uživamo u pogledau, šta znam. Čujemo motor dole da ide iz krivina i to sad traje i traje, a motor bukvalno “ttaaaaaaaaa naaa ta” i sve tako. Ok, stižu muškarac i žena na Kawasakiju Gpz 500 plavom natovarrenni do kraja i to sa nekim metalnim koferima. Nikola i ja prilazimo da mu pomognemo da digne motor, zvecka po onim koferima cela radionica. Pozdravlja devojke i prilazi vidikovcu i onako umorno kazeee ” **BOTE KO TE NAPRAVIO”. Naravno nama je to bilo smešno i uvek kada se setimo toga siti se ismejemo. U slučaju da kolega čita ovaj putopis veliki pozdrav za njega.

Ok sa “**bote ko te napravio” lagano se spuštamo ka Skadru. Već nas lepo mlati vrućina, sedamo u kafić ispod same tvrđave. Mi i konobar koji je ljubazan, ali ništa ne razbira pod milim bogom. Ok, idem da skuvam kafu sam, šecer sam tražio neko duže vreme po šanku, ali snađe se čovek. Naravno naplatio mi je kao da je on služio, malo se razočarao kad je čuo da nećemo da jedemo, ali bili smo u fazonu dekice mi imamo još da vozimo. Mislim da bi klopu čekali jedno 2 sata. Nema veze, malo smo se okrepili do Drača imamo jos 100km.

Odličnim i dobro obeleženim putem brzo stižemo do Drača, naše krajnje tacke za danas gde nas čeka trajekt koji će nas prevesti do Barija. Već smo bili u Draču pa se lako snalazimo, znamo već gde su dobre baklave i kebabi. Kao i uvek tamo je ozbiljna gužva tako da smo za klopu ipak seli u prvi gde smo mogli da se parkiramo i motrimo na motor. Odličan kebab, ali ne i vlasnik i konobar koji su odmah pokušali da me “omlate” za neku sitnu lovu što me je baš iznerviralo. Ubrzo su shvatili da ja znam u pare za razliku od njih. Nema veze u prodavnici pored kupujemo nešto za grickanje i pravac luka. Luka im je zaista ogromna, karte smo kupili pred polazak tako da tu nemamo šta da gubimo vreme. Karte smo kupili na sajtu kompanije Ventouris i izašle su nas 167e za nas dvoje, motor, i unutrašnju kabinu sa kupatilom. Razlika od sedećih mesta koja su skroz ok i kabine je nekih 30e što smatram da nije puno, opet ovde jeste da je sve skučeno i baš, baš malo, ali sve je čisto i imas tuš, što je posle 507 km kuvanja na +40 skroz ok.

Oboma nam je prvi put da ćemo celu noć provesti na brodu, tj. na vodi. Ja obično mogu da se vozim gde hoćeš, ali ne mogu da kažem da mi je potpuno svejedno. Ipak 9 časova, a da ne vidiš kopno, hm… Kasnili smo oko 1:30 časova sa polaskom. Odmah po ukrcavanju, nakon što smo smestili motor i uzeli ranac sa stvarima za noćas i ujutru, krećemo u kratak obilazak trajekta. Par piva i malo razgledanja i pravac kabina na spavanje. Dosta za danas, sutra smo u Italiji.

Koga zanima evo i videa od prvog dana: 

Dan 2: 28.7.2019.

Planirana ruta: Bari- Alberobello – Uggiano la Chiesa (u blizini Otranta) – 295 km

Nastavak putopisa možete pročitati u temi “Pa ništa, ‘ajmo na jug Italije pa u Alpe“.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…