Član foruma max80 i odabrana ekipa sakupili su se i odvozali lepu turu u Rumuniji. Od zamka Korvina carstvom krivina napala se Transalpina je naslov u kom se već može naslutiti da su se obišli lepi predeli i lokacije. Uživajte u putopisu!

---

Nakon jako lepe ture po Jadranu i Trebinju u junu, opisanoj ovde, crv je opet i brzo počeo da radi. Poznato a?

Nema druge idemo opet, dobra ekipa se ne menja što kažu u sportu. Ali se menja destinacija, ovaj put ćemo malo na Istok, u dragu nam Rumuniju i na Karpate. Šta, gde, kako, a najbitnije koliko rešavamo u hodu? Ono što sam znao kada sam prvi put bio tamo, a posle i na Dolomitima, tu se mora biti fleksibilan sa polaskom, zbog vremena i visina. Da se bije toliki put da se vidi kiša i magla nema svrhe, barem za mene.

To postaje malo i problem za organizaciju, jer odmor čuvamo uglavnom za porodice. Varijanta produženog vikenda traži barem jedan slobodan dan više, što većini nije problem, ali je problem nekima da se najavi dan ili dva ranije. Ništa da se ne bi natezali i stresirali ili vozili po 500+ km dnevno, kao prvi put kada sam išao, rešavamo da ne forsiramo i malo ugodimo sebi i da spakujemo sve to u vikend varijantu. To je mnogo lakše za sve, a i ako zakaže vreme, pomeramo za sledeći i to je dobitna kombinacija. Izbacujemo Transfagarašan, a ubacujemo Temišvar i zamak Korvin, poznat i kao Hunjadi, da bi kilometraža bila optimalna.

Ekipa kao i na prošloj daljoj vožnji, kao i verovatno kod svih, počinje da se osipa, ali osnova je ista. Ništa šaljemo igrače sa klupe na zagrevanje pa ćemo videti ko će u igru. Opet drugar javlja da hoće njegov prijatelj i lepša polovina mu sa nama, ja ubacujem još jednog drugara i zatvaramo spisak putnika. Dosta je, ne volim ni kada je grupa baš prevelika. Opet 6 motora, ovog puta pojačani sa dve dame. To je to vreme je da se krene.

Prvi dan – Mali Beč tj Temišvar

Već prvi vikend koji smo planirali početkom avgusta vreme nas je ubolo. Tačnije nije baš najavljuju baš to popodne kada ćemo biti na TA, slabu kišu, ali bez nekih pljuskova i nepogoda. Dovoljno prohodno da se krene, nismo od šećera. Petak je,odlazim na posao, ali dupe i misli već na putu. Srećom danas ću izaći ranije, jer vožnja ne sme da trpi zbog posla.

Ostatak ekipe isto, osim kraka iz Mladenovca, oni su već krenuli put Bele Crkve kod rodbine, pa ćemo se naći na granici.

Sve je već spakovano, još da se istuširam i gas. Krećemo ekipa iz BGa i dosadnim putem pored Pančeva i okolnih mesta izbijamo na Vršac, a ubrzo i na granicu.

Hajdučki sastanak

Red je i da vam predstavim malo izmenjen bend. Prvi sa desna na levo:

– Crni na forumu Negro i lepša mu polovina Bilja – BMW F800ST

– Novi članovi grupe, ali dobili su ugovor za stalno  Aca i Slavica – Yamaha GTS 1000

– Čiko – Honda NC750X (od milošte zvana Buba)

– Moja malenskost – Fazer FZ6S

– Muki na svetoj kravi. I mi GS1200 za trku imamo

– Aca na stršljenu – Honda Hornet. On će nam se sutra pridružiti kada dobije slobodno od tašte.

Od granice put ništa više zabavan ili manje dosadan sve u svemu sranje, ali eto nas posle par sati u Temišvaru. Nalazimo lako rezervisani smeštaj, ubacujemo motore u dvorište i sebe u kupatila i idemo pravac u šetnju. Smeštaj je bio blizu Železničke stanice, pa tako po uputstvima izlazimo na uređeno šetalište uz Begej i prateći reku idemo ka centru dobrih 2,5km. Reka je baš uska, šetalište ništa spec, ali bolje i tako nego kroz betonske ulice.

Više puta sam bio u Temišvaru, ali sve nešto na trkača, po par sati. Ovo je prvi put da noćim i da mogu lepo da ga upoznam. I zaista se ima šta videti. Grad nije mnogo velik, ali sam centar je veličine i mnogih milionskih gradova. Tri lepa Trga se nadovezuju jedni na druge, što samu pešačku zonu čini velikom i lepom.

Ima se tu šta videti, raznih lepih građevina…Mi naravno posećujemo one najmilije Srpsku Crkvu i Rumunsku Pravoslavnu.

Uživamo u lepom vremenu i lepom gradu, ali se već polako pali rezerva.

Odlazimo u jedan restoran u centru, centra i naravno uvek glup izbor u svakom smislu. Prvo onako već umorni i gladni čekali smo klopu preko sat vremena, naravno mogla je da bude i dosta ukusnija, ali može da prođe. Drugo jezička barijera koja je kulminirala da Slavica umesto tradicionalnih rumunskih ćevapa koje je trebao njen dragi da joj poruči, dobija sarme sa palentom. Da ste joj videli facu samo.

Od tog momenta nismo Acu ispuštali iz vida kako u šetnji tako i u vožnji, tako da je Slavici ostalo jedina opcija da ga ubije na spavanju, što sam bio siguran da će se i desiti.

Obavismo i to i sada se treba vratiti do smeštaja, što je bio ozbiljan napor. Na kraju sabrasmo blizu 10km šetnje i dobrano iza ponoći smo stigli u smeštaj. Rumunske kladionice su dale kvotu od 1,1 da Aca neće dočekati jutro.

Čiko je zbog poslovnih obaveza ostao u sobi i već se uspavao što će ga skupo koštati. Dok se jednom ne smrkne drugom ne svane.

Predator i žrtva

Drugi dan: od Banata do Karpata

Pošto smo mi solisti dobili ogroman apartman, sa dve spavaće sobe, a golupčići su bili u klasičnim sobama, dogovor je da doručkujemo svi kod nas. Tu ćemo sačekati i Acu poslednjeg člana ekipe koji kreće iz Pančeva. To iziskuje malo kasniji polazak, ali i obimniji doručak. Stavili smo sve što smo poneli od kuća, Crni je to dodatno obogatio sa kulenom i čajnom iz njegove kućne radinosti.

Uglavnom ovi kofeinci su popili više kafe ujutru nego što ja popijem vode za ceo dan.

Eto ga i Aca stiže u nekom trenutku i sada možemo da krećemo. Pre toga kratak pit stop pošto je Aci obično labav, ali je sada pretegao, mislim lanac.

Klasika pakovanje, kačenje i svi smo na startnom pravcu uz odlazak na tankovanje.

E kukam na semafore u BG, ali taj koji je radio u Temišvaru sinhronizaciju treba ga obesiti na Trgu po njegovom izboru. Svaki jebeni nas je uhvatio. Već je blizu i 11h, zvezda upekla, nekako se izvukosmo iz grada posle dobrih 30+ minuta kuvanja. Izlazimo na autoput i posle nekih 70-80km nas radovi bacaju na magistralu.

E tu se na završetku autoputa stvorila kilometarska kolona, razmaka između traka skoro da nema i tu biramo opciju da idemo po liniji prve i delom zaustavne trake i prođosmo vrlo elegantno i bez posledica. Sada i prve krivine za danas, put vodi preko brda, ali je prilično opterećen, pa i ne obilazmo. Nakon nekih 30km opet izlazimo na autoput i kod grada Deve se isključujemo za zamak. Tu nas navigacija zezne i odvede 20+km daljim putem, ali stigosmo gde treba. I baš treba.

Zamak fascinantan i veličinom i lepotom. Bio sam u mnogim zapadnim, ušuškanih daleko od neprijatelja, ali za razliku od tih ovde nema rajskih vrtova, pokradenih eksponata iz kolonija, već su se ovde vodile ozbiljne borbe, pa su to bili poslednji bastioni odbrane. Krije neku mističnost i grandioznost.

Ekipa u punom sastavu

Do zamka vodi jedan ulaz i jedan jedini most. Sada je potrebno 9 evra da ga pređete, a ranije  hiljade i hiljade mrtvih vojnika. I ovaj se vezuje i za čuvenog Vlad Cepeš ili Grofa Drakulu, koji je navodno ovde bio utamničen 7 godina i pogubljen. Postoje razne verzije i mitovi o ovom dvorcu, verovatno su delom i postale komercijalne fikcije, ali je svakako bitan i grandiozan. Spominje se da je tu neko vreme bio i Sibinjanin Janko i još mnogi poznati vladari. Izgleda da su se pravile dobre žurke ovde.

Nemamo vremena da ga obiđemo iznutra, ali imamo vremena da se divimo još neko vreme njegovoj lepoti. Nastavljamo dalje i sada dolazimo do glavne tačke i interesovanja za ovaj put.

Ulazimo u Sebeš na tankovanje i pauzu. Barem ono što smo videli grad ne zaslužuje veću pažnju od toga.

I žurka može da počne. Kreće carstvo krivina, čuvena Transalpina. Legendarni put 67c.

Meni je ovo popravni. Bio sam pre 8-9 godina, ali tada bilo lošije vreme, duplo slabiji motor, ja sam, bez većeg vozačkog iskustva… Jasno je da mi nije legla skroz i da sam se malo mučio. To kažem kao opomena mlađim kolegama po stažu koji su skoro ušli u bajkerske vode sve u svoje vreme. Transalpina ipak nije mačiji kašalj, treba biti oprezan i dobro proceniti svoje mogućnosti. Naravno nije ni drama tako da se brzo steknu i uslovi da se napadne, zato treba imati malo strpljenja i dati malo fore nekim pitomijim putevima.

Uglavnom sada su svi uslovi ispunjeni da krene rumba i samba po krivina. A ima ih iiiihhh ajjjj. Uglavnom srednje brze i duboke. Asfalt nije nov, ali sasvim korektnog stanja. Može lepo da se ide, ima dosta motora. Ali nema kurčenja, treba imati kočnicu. Dokaz za to je da smo videli jednu MT07 u jarku, neposredno pre nego što smo ušli u krivinu. Srećom kolega je OK i ima i društvo koje će mu pomoći oko izvlačenja motora. Zahvalio se na ponudi za pomoć. Teramo dalje, onda otkačeni BMW 5, stoji opet kao opomena i to sve u tih par sati koliko smo proveli tu.

Spletom savršenih krivina dolazimo i do jezera Oasa i mislim da ovde svi staju koji idi na TA. I treba, zaista je lepo, a ima se i šta kupiti, pojesti i popiti…

E odavde barem za mene kreće uspon i prava žurka. Kao i obična najavljenu kišu smo uplašili zvucima naših motora i nekim pozitivnim vibracijama.  Najveća nagrada na ovakvom putu i na ovim visinama je lepo vreme.

Nešto je pre 18h. Kada smo gledali u Sebešu pre 2 sata na kamerama i fotkama gore je bilo krcato. Jbg subota je na to smo i računali. Ali ispostaviće se da se gužva razišla i da je dobro što smo kasnili u odnosu na planirano.

Kreće rolerkoster i sjajni predeli. Obišao sam ih dosta, ali jedina TA ima te delove gde se bukvalno iz serpentine ide u serpentinu bez pravaca i to pod jakim nagibom. Zmija, ala grande.

Stižemo i na prvi vrh i tu ćemo pauzu. Sa vrelih 33 stepena kod zamka, stigli smo na prijatnih 19 gore.

Vrh vrhova

Jači i bitniji deo ekipe. Ove amatere smo sklonili sa strane da ne kvare kadar

Uživamo u pogledu i predelu. To uživanje dodatno pojača osećanje ponosa koje svako od nas ima kada dođe motorom na ovakav teren. Posle nekih pola sata idemo dalje na druge vrhove. Tu nismo stajali već samo uživali u vožnji.

Prolazimo i mesto Ranca i kreće spust polako sa istim onim zmijama. Ono što smo primetili da postoje table obaveštenja da je put otvoren samo 07-21h. To nas je i malo ubrzalo sa pauzama. Ne znam kako to funkcioniše i šta se dešava posle 21h, nismo hteli da se zajebavamo, ali čisto ko ide na ovamo neka i o tome povede računa.

Sve što je lepo ima kraj, pa i TA. Posle malo jače od 4h čistog uživanja, sa pauzama, prođosmo tih čuvenih 145km putem 67C. Ulazimo u malo i lepo mestašce Novaci i od tada se nema više šta lepo videti osim po kog lava na kapiji. Prolazimo dosta vlaških manjih mesta i sela i sa prvim mrakom ulazimo u centar te regije Targu Jiu.

Inače za smeštaj smo koristili Booking i bilo mi čudno da smo par dana pred put jedva našli smeštaj ovde, a grad nije mali. Lošiji i mrvicu skuplji nego u Temišvaru, ali motori su na sigurnom, ostalo je manje važno. Posle tačno 450km došlo je vreme da se skine štroka i protegnu noge.

Ovog puta mnogo manje nego juče. Blizu smo u centru, a i nema se šta puno videti. Par lepih građevina, lep park, nov stadion i to je to.

Ali ima se šta pojesti. I lepo videti od ženskog pola. Nažalost cenim da one nisu tako gledale na nas. Da li je Vlaška magija, šta je, nismo saznali, ostavljam vama da dođete i procenite.

Sedamo u ozbiljno sređen lokal i za razliku od juče klopa je vrhunska, usluga takođe, a i cene malo niže. Opet kate, mačevanje i po koje piće.

Ostaje da nam verujete jer je sve nestalo pre nego što je i spušteno na sto. I konobar se usrao da će i on da strada koliko smo bili gladni pa je bacao tanjire i ovale iz daljine kao frizbi.

Aca je i dalje sa nama, ovo veče je prošlo glatko bez sarme i palenti, tako da se nadamo da ga i sutra vidimo.

Nastavak putopisa Od zamka Korvina carstvom krivina napala se Transalpina možete pročitati u temi na forumu.

---

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 

---