Pet lepih dana u Gorenjskoj (Slovenija)

Danas idemo sa našim forumašem put Slovenije. DraganNS sa našeg foruma napravio je lepu turu od pet dana koju je pretočio u putopis kojem je dao jednostavan i lep naziv “Pet lepih dana u Gorenjskoj. Uživajte u putopisu.

Nakon prošlogodišnjeg obilaska Transalpine i Transfagarašana, što je bilo svojevrsno probijanja leda s’ moje strane kada su u pitanju višednevne ture, za ovu godinu nije bilo dileme: idemo negde na suprotnu stranu – na Zapad! A na toj strani destinacija za vožnju kol’ko ti srce ište… Šta odabrati na prepunoj trpezi? Na raspolaganju imam nedelju dana, od 08. do 15. Juna, a konkretan datum biće određen u zavisnosti od vremenske prognoze. U međuvremenu, sakupljam informacije sa Interneta, čitam (ponovo) putopise, moto-blogove, igram se GoogleMaps-om… Kao  što većina moto putovanja prosečnog srpskog motocikliste trpi određene kompromise, tako i ova moja ruta nije izuzetak, a sve zbog sudara želja i mogućnosti, mašte i realnosti. S’ obzirom na činjenicu da je za zapadne ture neki okvirni budžet oko 100-150 e po danu „uokvirujem“ se, shodno guberu, u nekih 4-5 noćenja. Što se konkretnih destinacija tiče nisam baš načisto, jer  želja je mnogo… Bilo bi lepo, prvo, krenuti od Slovenije pa malo Austrija, tu su blizu Dolomiti… Danima mi se po glavi vrzmaju različite kombinacije, svaka sa svojim dobrim i lošim stranama. Deleći svoje dileme i nedoumica sa bližom okolinom, prenosim „virus turinga“ na mog mlađeg brata Darka koji izlazi sa ponudom da mi pravi društvo. Mala digresija: u porodici u kojoj smo odrasli, pored neizbežnog automobila, uvek je postojao i neki dvotočkaš, više se i ne sećam šta je sve prošlo kroz našu kuću. Ali, tek pod „stare dane“ smo obojica priznali sebi da ima još nešto što nismo probali u životu – motocikl veće zapremine. I tako, moja malenkost pre nekih 5 godina a Darko pretprošle godine, zajahasno svoje verne atove: GSX650f i Hondu CBF600S. Darko još nema iskustvo višednevnih vožnji, tako da će mu ovo biti „vatreno krštenje“. Njegovo uključivanje povlači sa sobom da se sada i on „pita“ oko mnogih stvari: datuma polaska, kilometraže (dnevne i ukupne), finansija, tempa i načina vožnje, smeštaja itd. i to je još jedan od kompromisa koje sam u uvodu pomenuo. 
Moja prvobitna ideja je bila da se dnevne rute isplaniraju na oko 500 km kako bi se što više stiglo i postiglo. Prvi dan bi obuhvatio dolazak negde u srce Slovenije gde bismo bili smešteni sve vreme i gde bi nam bila „baza“ za dnevne rute. Drugog dana napravila bi se kružna ruta oko slovenačkog dela Julijskih alpa – Nacionalni park Triglav, sa neizostavnim usponom na Mangart. Trećeg dana bi se išlo do Zell um See preko Grossglockner-a (eventualno, ako stignemo, do Kaiser Franz Joseph Hohe) i nazad, dok bi četvrti dan stavio na dnevni red Dolomite tj. Sellarondu (sa pritajenim fantazijama o Stelviu) sa povratkom istog dana u Sloveniju. U odgovarajućem podforumu sam  otvorio temu u kojoj sam izneo svoje dileme u vezi sa napred navedenim. U svojim odgovorima ste mi dali mnoštvo korisnih saveta i predloga, a kolega JeftaNS me je, čak, pozvao kod sebe kući gde su mi njegova supruga i on napravili pravi slideshow na temu Slovenije. Da ne zaboravim da pomenem i da sam se sa kolegom Tedybear iz Kranja u više navrata konsultovao oko nekih detalja vezanih za planiranje ruta (još jednom se svima koji su pomogli zahvaljujem). Kako je vreme prolazilo i približavao se 09.06. (datum polaska), tako se i slika o budućoj vožnji polako bistrila u mojoj glavi. Zapravo, najveći problem leži u činjenici da tokom sezone ne mogu planirati više od jedne do dve višednevne rute, i onda kada se približi vreme za polazak imam problem sa samim sobom jer bih hteo da stignem svuda, i da izvezem i vidim što više. Konačno, što slušajući iskusnije, što zdrav razum, redukujemo planiranu dnevnu kilometražu na oko 300 km (na Darkovo olakšanje). Rezervišemo smeštaj u Kranju, u najlepšoj slovenačkoj pokrajini Gorenjskoj (Slovenija, neslužbeno, ima sedam pokrajina) Posledično, prvobitni okvirni plan morao je pretrpeti određenje promene i on je, konačno, izgledao ovako:

I dan:
Polazak iz Novog Sada, oko 8 h ujutro zatim autoputem kroz Hrvatsku i Sloveniju, i dolazak do smeštaja u Kranju u popodnevnim časovima. 
Ukupno 553 km

II dan:
Kranj – Jesenice – Kranjska Gora – prevoj Vršič – Trenta – Bovec – Žaga – Kobarid –Tolmin – Most na Soči – pa ispred Straže skretanje na Cerkno – Zgornja Sorica – Bohinjska Bistrica – Bohinjsko jezero – Bled – Kranj   
Ukupno 294 km.

III dan:

Kranj – Jesenice – Kranjska Gora – prelaz Rateče – Tarvisio – pa pratimo SS54 do povratka u Sloveniju (prelaz i prevoj Predel) – skretanje i uspon na Mangart – silazak na put 203 do Boveca – Žaga – skretanje na prelaz Učja – pa lokalnim putem preko Lischiazze do mesta Resiutta (SP42) – zatim putem SS13 do Chiusaforte gde se isključujemo za Sella Nevea i istoimeni prevoj  (SP76) – spustim se do jezera Predil – ponovo na SS54 prema Tarvisio i slovenačkoj granici – Kranjska gora – Jesenice –Kranj
Ukupno 325 km

IV dan:
Kranj – Zgornje Jezersko – Bad Villah pa putem 82 do Siterdorfa, do isključenja na put za Blajburg (81) –   nastavljamo istim putem posle Blajburga – prelazimo Dravu i posle par stotina metara (kod Gasthof Huttenwirt) uključujemo se na put 69 do isključenja ka Sloveniji na prelaz Šentilj – Maribor – Slovenjska Bistrica – Zreče – Dobrna – Velenje – Polzela -Kamnik – Kranj
Ukupno 347 km

V dan:
Pakovanje i polazak kući
    
    Plan ne bi bio to što jeste kada se ne bi, makar delom, izjalovio ali pošto se na neke okolnosti ne može uticati nismo mnogo tugovali nego smo gledali da iz svakog dana izvučemo maksimum zadovoljstva… Motori su uvek održavani kako je red, sezonski servis odrađen, gume dobre… Jedino nisam nabavio moto navigaciju ali se nadam da će IGO Primo Nextgen poslužiti na mobilnom. Stigla je, nedavno, i komunikacija za kacigu sa Alija pa ću moći da se povežem sa navigacijom preko BT što će mi pružiti dodatni komfor u vidu audio instrukcija, da ne moram da stalno zveram u navigaciju.  Sve je spremno, dakle, idemoooo!

I dan

Jutro 09.06.2019. osvanulo je onako kako ga svi motoristi priželjkuju: vedro, sunčano, toplo taman koliko treba. Dok palimo makine u sebi pevušim:
„Moj očka ’ma konjička dva… (mene i mog brata), 
oba sta lepa šimeljna,
cing cingel, cing cangel, cing cingel, cing cong,
veselo je moje srce…”

Neću trošiti reči na opisivanje vožnje autoputem kroz Hrvatsku, jer svi znamo koliko je ta deonica dosadna i smorna. S’ tim u vezi, postojala je ideja da u jednom pravcu idemo preko Mađarske, pa da u Sloveniju uđemo sa istoka, na Mursku Sobotu. Malo je duže, ali je sigurno neuporedivo zanimljivije. Ipak, odustali smo od te ideje kako bismo što pre stigli u smeštaj i sačuvali se za naredne dane. Dok pišem ove redove, moram da priznam da mi je malo žao, makar smo mogli u provratku preko Mađarske. Neka to ostane za sledeći put. Nakon višenedeljnih kiša, vreme se naglo prolepšalo tako da nas je tokom celog puta pržilo Sunce, te smo morali da češće pravimo pauze kako ne bismo dehidrirali. Kilometri se nižu, usput ništa za videti, i konačno stižemo na granicu sa Slovenijom. Čim smo je prešli odmah stajemo i uzimamo sedmodnevnu vinjetu. Vinjeta ne košta mnogo, a verovatno ćemo koristiti autoput narednih dana kako bismo uštedeli vreme za lepši deo vožnje. Predeli postaju mnogo živopisniji, prolazimo Ljubljanu i, konačno, stižemo u Kranj koji će nam biti baza narednih dana. Na izlazu Kranj – Zapad se isključujemo sa autoputa na lokalni put i lako pronalazimo, ranije bukirani, smeštaj. 

Pošto smo, pre polaska, odlučili da nam jedan smeštaj bude „baza“ odakle ćemo, bez torbi i kofera, kretati na dnevne vožnje mislim da zaslužuje da ga predstavim zbog lepih utisaka koje smo poneli sa sobom. Smeštaj koji smo odabrali na booking-u zove se Bed and Breakfast Valjavec, i nalazi se u Kranju, zapravo to je neka vrsta prigradskog naselja (Kranj-Ilovka). Ali, pošto Kranj (iako četvrti grad po veličini u Sloveniji) nije sam po sebi velik, od našeg smeštaja do centra Kranja se stiže za par minuta vožnje motorom. Vlasnici su Bojan i Tatjana Valjavec, koji ovaj smeštaj vode u okviru d.o.o. ILTURS gde je Tatjana direktor (i manjinski vlasnik) a Bojan većinski vlasnik. Oboje su, tu negde, mojih godina i sa velikim trudom bave se ovim poslom što potvrđuje i ocena 9,6 na booking-u. Sam ambijent oko kuće je malo ruralan, ali na slovenački način: sve je prilično uredno i održavano, travnjaci pokošeni, fasade nove, stolarija prefarbana, cveće na prozorima i u dvorištu, nigde smeća… 

Kuća ima sve što treba, ništa luks, ali ima sve što je prosečnom motoristi potrebno:  sobe čiste i uredne, kreveti udobni, u sobi sve što treba – od ketlera za kafu i kesica instant kafe i čaja (gratis) do svakodnevnog menjanja peškira, fena, kape za tuširanje, klime, wifi, kablovske, komarnici na prozorima… Motori su na sigurnom, u dvorištu kuće, zaštićeni pod strehom širine par metara. 

Po želji, smeštaj nudi i doručak koji smo jednoglasno prihvatili kako ne bismo ujutro gubili vreme tražeći ga po Kranju. I nismo pogrešili… U prizemlju kuće nalazi se trpezarija sa 5-6 stolova, sa posebnim delom za decu. Za one koji se opredele za doručak domaćini svakog jutra postavljaju mini „švedski sto“ na kome su se nalazile razne đakonije: raznovrsni suhomesnati proizvodi (obavezno kraški vrat), par vrsta sireva, nekoliko namaza, pecivo, hleb, sveža salata, masline, kolači, kiselo-mlečni proizvodi, palačinke sa ovim i onim (nutela, mmmm), sokovi…. Gazdarica Tatjana ima običaj da svako jutro ponudi i pečena jaja, sa varijantama kajgane ili „na oko“. Uostalom, slike uvek više govore od reči:

Nakon što smo se raspakovali i smestili, na naš upit za preporuku u vezi sa večerom, Tatjana nas upućuje na nekoliko obližnjih ugostiteljskih objekata uz opasku da se, ako budemo odabrali piceriju “Viva”, nipošto ne prevarimo da naručimo svakom po picu nego da podelimo jednu. Mmmm, čim čujem da neki lokal ima takav „nedostatak“ odmah dobijem želju da to i proverim, pogotovo ovako gladan s’ puta. Nakon resetovanja pod tušem, oblačimo civilku i pravac u “Vivu”. Lokal se nalazi na 5 minuta motorom od smeštaja i zaista ima odličnu kuhinju. Mi smo poslušali Tatjanu i naručili smo jednu picu sa kraškim vratom, kao – za početak, međutim ispostavilo se da nam je to bilo sasvim dovoljno, uz par točenih – podrazumeva se:

Siti i umorni, čim smo spustili glave na čistu posteljinu zaspali smo snom pravednika. 

Nastavak putopisa možete pročitati u temi Pet lepih dana u Gorenjskoj.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…