Nakon što sam u jednoj od tema postavio par fotografija na kojima je popularni tunel u kome je sniman film “Lepa sela lepo gore”, dobio sam nekolicinu poruka sa pitanjima u vezi lokacije. Da ne bih odgovarao na poruke ponaosob, u sledećih nekoliko postova ću (zbog lakseg pregleda) pokusati da prenesem svoje utiske, jer je celokupno područje Manastira Mileseva (koje obožavam) kao zaštićeni prirodni, kulturni i istorijski kompleks idealan za vikend obilazak i laganu avanturu.
Manastir Mileševa
Manastir Mileševa je mesto od kojeg možda prvo treba krenuti u obilazak. Posle Studenice, jedan je od najpoznatijih srpskih srednjovekovnih manastira udaljen nekih 6 km od Prijepolja. Veoma je posećen i popularan među znatiželjnim turistima i vernicima. Manastir je kao svoju zadužbinu podigao kralj Stefan Vladislav u 13. veku i u njoj je i sahranjen. 1543. godine je u manastiru otvorena prva srpska štamparija kupljena u Veneciji za 2000 dukata. Dukate su sveštenici zaradili prodavši u Dubrovniku 4700 ovaca namenjenih za izvoz u Italiju. Međutim, manastir je najviše poznat po tome što su u njemu bile položene mosti Svetog Save, koje su turci u 16. veku preneli u Beograd i spalili na Vračaru sa namerom da unište njegov kult, dok su najveće umetničke vrednosti ovog manastira njegove svetski poznate freske. Nakon osam osmanlijskih rušenja i skrnavljenja, manastir je i dalje zadržao svu svoju lepotu.
Manastir Mileševa
Iako se mogu videti mnoga dela koja se ubrajaju u najznačajnija Evropska ostvarenja srednjeg veka, daleko najpopularnija je freska “Beli anđeo”, delo nepoznatog autora. Na njoj je prikazan Arhangel Gavrilo koji prstom pokazuje na prazan Hristov grob, odnosno na mesto Hristovog vaskrsnuća. Napomenuo bih da sam fotku freske preuzeo sa interneta, jer je slikanje unutar crkve bilo zabranjeno pa sam se toga i pridržavao. Zanimljivost vezana za ovu fresku je da je u prvom satelitskom prenosu video siglala izmedju Evrope i Amerike 1962. godine medju prvim kadrovima zapravo emitovana slika freske Belog andjela iz Mileševa, koji je širom sveta bio prepoznat kao simbol mira. Takođe, uz pomoc Evropske Svemirske Agencije Mileševski andjeo se bukvalno vinuo u nebo putem signala koji je poslat u svemir, kao poruka mira ka potencijalnim nepoznatim civilizacijama.
Donacija ruskog biznismena – zvono teško 9000 kg, prvo po veličini u Srbiji (6200 kg je teško glavno zvono na Hramu Sv. Save na Vračaru).
Ko se bude odlučio za posetu manastira Mileševa, uz malo sreće, moći će da poseti i riznicu, odnosno manastirsku izložbu raznih vrednih eksponata. Rekoh uz malo sreće, jer je temperatura izložbenog prostora kontrolisana pa se posetioci puštaju periodično i u manjim grupama. Meni, možda najupečatljiviji eksponat je žezlo (štap) Svetog Save.
Manastir Mileševa
U manastiru je moguće i konačiti (prenoćiti). Manastir ima istočni, stari i caričin konak. Osim što su im pozicije drugačije unutar manastirskog kompleksa, za razliku od prva dva caričin konak ima samo jednokrevetne sobe i pozicioniran je nad samim ušćem reke Kosaćanke u Mileševku. Pretprošlog leta me je prenoćište u manastirskom konaku koštalo 1000 din. Sobe su izuzetno čiste, uredne i svaka ima svoje kupatilo. Peškiri, gel za tuširanje i papuče su obezbeđeni, tako da onaj ko reši da prenoći o tim stvarima ne mora da razmišlja.
Još jedan detalj. Pošto motorom ne može da se uđe u manastirski kompleks, odnosno da se priđe do samog konaka, potrebno je parkirati na parkingu ispred manastira. Ukoliko je neko možda na proputovanju i ima natovaren motor, nema potrebe da sve skida ili brine za stvari, jer je odmah tu na kapiji 24h prisutan dežurni policajac u civilu.
Tunel iz filma “Lepa sela lepo gore”
Prijepolje sa svojom okolinom je bilo deo veoma prometnog rimskog trgovačkog puta koji se protezao od Dubrovnika do Carigrada. Turci su ga zatim koristili uglavnom za svoje karavane, dok se 1945. godine nakon završetka rata došlo do ideje da se na delu starog karavanskog puta napravi moderan prioritetni put. Magistrala je trebala da povezuje dolinu reke Lim sa Pešterom i da u mnogome olakša život lokalnom stanovništvu. Nakon mnogobrojnih odlaganja svečano otvaranje je bilo zakazano za 1982. godinu, međutim od planiranih 12 probijeno je 9 tunela i na tome se stalo…
Cela priča oko nezavršene “slepe” magistrale i napuštenih tunela, kao i istiniti događaj za vreme rata u Bosni koji se odigrao 1992. godine kod Višegrada u tunelu “Brodar”, na ušću Lima u Drinu, poslužili su reditelju Srđanu Dragojeviću da snimi svima vec dobro poznati film: “Lepa sela lepo gore”.
Tunel u kome je sniman film nalazi se nedaleko od manastira Mileševa i prvi je u nizu na nezavršenom putu. Od manastira Mileševa do račvanja (početka makadamskog puta) potrebno je svega par minuta vožnje. Makadamski put vodi pravo ka tunelu, dok asfaltni koji skreće desno nizbrdo vodi ka ribnjaku i restoranu “Kanjon”. Ja sam uspeo motorom da se probijem preko raznih kamendžura i dođem do samog tunela. Usled učestalih odrona nekada to i nije moguće, pa se do tunela može stići jedino peške.
Na moju veliku žalost, nisam sreo ni teta Đanu ni Drekavca . Brundanje položenih cilindara potpomognutih Akrapovićem, bilo je jedino što je među napuštenim zidinama remetilo mir i spokoj okoline. Drekavčev tunel danas izgleda ovako…
Kanjon Mileševke
Mileševka je jedna od manjih reka čiji kanjon pleni lepotom, dubinom (na pojedinim mestima i preko 300 metara) i netaknutom divljinom, što je zapravo njeno glavno obeležje. Sam kanjon je dugačak oko 10 km i njegov deo oni hrabriji i u boljoj kondiciji mogu prepešaciti stazom usečenom u stene. Staza kreće od sela Međani a završava se nedaleko od Mileševske tvrđave. Staza je na pojedinim delovima veoma uzana, negde čak i oko pola metra, dok je sa druge strane ponor dubok oko 100 metara pa se ne preporučuje solo posetiocima.
Pogled koji se pruža sa ulaza u prvi tunel o kome sam pisao u prethodnom postu.
Za one koji žele da naprave manji krug, obiđu okolinu i siđu do same reke predlazem da krenu od vec pomenutih tunela. Kao sto sam napisao u prethodnom postu, u prvom tunelu do kog se dolazi iz pravca manastira sniman je film “Lepa sela lepo gore”. Slepa magistrala nastavlja dalje i završava se bukvalno u stenama, samo uzana staza nastavlja dalje i nije za one koji se plaše visine. Za one koji žele da siđu u kanjon, na zidu jednog tunela je jasno nacrtana strelica koja pokazuje stazu koja vodi ka reci. Od prvog tunela pa do strelice (staze) je potrebno oko 20-25 minuta pešačenja.
Po preporuci ljudi koji se bave planinarenjem, samo korito reke možete obići u rasponu od nekoliko stotina metara, dok je za dalji obilazak potrebno ozbiljnije planinarenje jer se nailazi na veće stene i nepristupačan teren.
Ko se bio odlučio za obilazak tunela i silazak u kanjon, treba da se vrati istim putem nazad do račvanja makadamskog i asfaltnog puta. U odlasku ili povratu sa slepe magistale mogu se videti pećine isposnice Svetog Save, uklesene u litice na čijem se vrhu nalazi stari grad – tvrđava Mileševac. Sveti Sava je u pećinama provodio dosta vremena gde je pisao sam ili sa svojim učenicima. Pored Savinih pećina, postoje i impozantne pećine isposnice monaha koje se nalaze na teško dostupnim mestima.
Po dolasku na pomenuto račvanje asfaltni put vodi nizbrdo do restorana i ribnjaka “Kanjon”. Tu je moguće videti i mapu na kojoj su prikazane staze koje vode do pećina isposnica, Savine vode, džamije u Hisardžiku i do same tvrđave. Sve staze su dobro obeležene tako da ne postoji mogućnost da se zaluta.
Nadamo se da vam se dopao predlog za obilazak Užica i da ste uživali u tekstu. Za još predloga za izlete motociklom, možete posetiti i našu temu na forumu.
Takođe predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
