Prvi srpski ustanak je izbio 1804. potrajao je devet godina i propao je 1813. Razlozi za propast su brojni… Već naredne godine u jeku osmanlijskog osvetničkog terora srpske starešine ponovo počinju da ubijaju Osmanlije koje skupljaju porez, Arsenije Loma (po kome Lomina ulica u Beogradu nosi ime) opseda Rudnik, a na crkveni praznik Cveti se o Takovskom saboru okupljaju starešine i donose odluku da se digne novi ustanak.
Milošu Obrenoviću nude da bude novi vožd. On se koleba, ali naposletku prihvata. Potom svi odlaze u Gornju Crnuću gde se okuplja masa naroda. Miloš ulazi u svoju kuću, oblači najsvečanije svoje odelo, izlazi napolje, barjak predaje barjaktaru da ga zabode na simbolično mesto okupljanja ustanika, i okupljenima izgovara legendarne, najbesmrtnije reči: “Evo mene, eto vas – rat Turcima!”
Za razliku od Prvog ustanka, borbe u Drugom trajale su samo četiri meseca: Srbi opsedaju Čačak četrdeset dana, Miloš lično tuče Turke u Bici na Paležu (Požarevac), hvata se veza sa austrijskom emigracijom i vraćaju se brojne vojvode iz prvog čina revolucije (Karađorđa Rusi drže u kućnom pritvoru i ne daju mu da se vrati), Miloš potom sa Pavlom Cukićem zajedno osvaja Valjevo, a potom njih dvoje sa Simom Nenadovićem odbijaju osmanlijski napad kod Čačka. Porta zatim šalje dve kaznene ekspedicije, jednu iz Bosne a drugu iz Niša. Ustanici bosansku biju do nogu na Dublju, a nišku koja je došla da pomogne čačanskim Turcima, na Ljubiću.
Turci popuštaju i spremni su na kompromis. Postignutim sporazumom i dobijenim povlasticama nismo dobili bogzna šta, ali je definitivno udaren temelj na kome je sagrađena potpuno slobodna Srbija. Prve dve i po godine Kneževine Srbije, Miloš je proveo u onoj svojoj kući u Gornjoj Crnući, danas u opštini Gornji Milanovac, ispred koje je izgovorio one besmrtne reči, pa je iz nje knezovao. Stoga se Gornja Crnuća uslovno može smatrati jednom od naših prestonica, ma koliko bila privremena (tokom Prvog ustanka prestonica je de fakto bila Topola), dok se pomenuti konak može tretirati kao vladarski “dvor“.
Od krupnih odluka koje su donesene u njoj, verovatno najdalekosežnija (imajući u vidu sve ono što se dešavalo u veku koji je usledio) jeste ona koja se tiče „atentata“ na Karađorđa koji je likvidiran 26. jula 1817. godine…
Takođe, decembra meseca 1815. u konaku je održana čuvena skupština koja je, između ostalog, donela i prvi budžet ustaničke Srbije.
—————————–
Poznato je da je Knez Miloš bio jako neveran. Jednom je tako ukrao iz Turskog roblja lepu Petriju, i doveo je kod Ljubice u Crnuću da joj služi. Svojom lepotom, mladošću, vrednoćom i veštinom u svakom poslu bila je desna ruka kneginje Ljubice. Ljubica Obrenović je bila srpska knjeginja, žena kneza Miloša Obrenovića, i majka kneza Mihaila Obrenovića. Stroga, pravična, samosvesna ali i ljubomorna, knjeginja je bila omiljena u narodu. Ljubomorna na lepu Petriju, ona je često prebacivala knezu zbog njihovih šala i smeha, dok jednom prilikom nije zatekla muža i Petriju u krevetu. Kneginja se potom preselila s decom i mužem u Kragujevac, odakle je knez češće odlazio i ostajao u Crnući. Početkom 1819. godine Petrija mu je rodila ćerku, kojoj su dali ime Velika.
Kneginja Ljubica dugo nije rađala, ali je početkom 1819. godine bila trudna. To joj je ulilo samopouzdanje i ona je rešila da prekine kneževu ljubavnu romansu. Prethodno je saznala od svojih doušnika, među kojima je bio i Vasa Popović, njen rođak, da se na kneza vrši pritisak da se oženi milosnicom Petrijom. Verovalo se da Ljubica ne može više da rađa, a knezu je bio potreban naslednik. Od Petrije su se mogli nadati muškom detetu.
Kneginja Ljubica se pojavila u martu 1819. godine u Crnući, iznenadivši kneza i Petriju. Zatekavši Petriju kako u konaku namešta sobu, upitala ju je:
“Kome spremaš dve postelje, Petrija?”
“Spremam jednu gospodaru, drugu meni.”
“A gde ću ja spavati noćas?”
“Vala Bogu, prostrana je kuća!”
“Zar tako, Petrija?”
“Nisam ti ja kriva što ti Bog nije dao”, drsko odgovori mlada, ne obazirući se na Ljubicu.
“A kad meni nije Bog dao, ja ću dati tebi”, reče Ljubica i dohvati knežev pištolj kojim je ubila Petriju.
Od Miloševog besa Ljubicu je spaslo samo to što je bila trudna. Knez Miloš nije nikada iskazao svoje kajanje za učinjene postupke kako u ljubavi, tako i u politici. Kneginja, pak, jeste. Godine 1843, pred smrt, ona se kajala i jadikovala što je ubila Petriju:
“Mnogo greha imam, njih će mi milostivi Bog sve oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se neće mi nikad oprostiti! Kud me zanese moja ženska pamet? Kad bih ja ubijala sve njegove prijateljice, mogla bih pobiti toliko sveta! Grešna druga, šta učinih!”
Ljubica je umrla 26. maja 1843. u progonstvu u Novom Sadu, tada Austrijskom carstvu. Sahranjena je u manastiru Krušedol na Fruškoj Gori.
—————————-
Danas je u konaku smeštena jedna od stalnih postavki Muzeja rudničko-takovskog kraja pod nazivom “Srpska kuća u prvoj polovini XIX veka”. Tu su i kopije dokumenata, reprodukcije fotografija i nekoliko originalnih eksponata vezanih za ustanički period. Konak je pod zaštitom države, i smatra se za spomenik kulture od izuzetnog značaja. Jedan deo kuće ima očuvan autentični ambijent, ognjište sa delom pokućstva i zidanu kaljevu peć.
Milošev konak se nalazi nedaleko od manastira Vraćevšnica o kome sam pisao u prethodnom postu. Do konaka vodi asfaltni put ali bih napomenuo da ignorišete putanju kojom bi vas Gugl u jednom trenutku poveo (obeležio sam je crvenom). Radi se o izrovanom zemljanom putu koji je iz nekog razloga u Gugl mapama obeležen kao dobar (regularan) put. Samo treba produžiti asfaltnim putem koji direktno vodi do privatnog domaćinstva u okviru kojeg se nalazi Milošev konak…
Ulaz u privatno domaćinstvo kroz koje treba proći…
…pa pored ovčica…
…do konaka.
Milošev konak 
Milošev konak 
Milošev konak 
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
