August 17, 2022
NaslovnaMoto GaražaTehnički KutakSnaga na radilici i na zadnjem točku - Istina i zabluda

Snaga na radilici i na zadnjem točku – Istina i zabluda

-

Moj motocikl je jak i ima 230 KS!” To je tačno, ali koliko od te snage tvoj motocikl zaista iskoristi, to jest kolika je snaga na zadnjem točku? Brojke su lepa stvar i često služe u marketinške svrhe. Da biste bolje shvatili zašto neki na na papiru slabiji motocikl pobede jače motocikle na ubzanjima treba da znate da postoji ne tako mala razlika između snage motora na radilici i snage merene na zadnjem točku.

Neretko se slabiji poznavaoci principa rada motocikala i vozila uopšte hvataju za tehničke specifikacije vozila, kunu se u njih i na osnovu njih upoređuju koje je vozilo brže. Ta poređenja na papriu često padaju u vodu na praktičnim primerima.

Nije bitno kolko je snaga na papriu, odnosno na radilici, već koliko se od te snage prenese na zadnji točak, jer je to na kraju krajeva snaga kojom se zaista raspolaže.

Kako se meri snaga na motociklima u fabrici?

Hajde da krenemo od samog početka. Kada se u nekoj fabrici napravi agregat, on se stavlja na merenja i na njega se kače instrumenti za merenje izlazne snage. Izlazna snaga agregata meri se uglalnom na radilici ili u nekim slučajevima i na prednjem lančaniku. Dakle to je sirova, neopterećena snaga agregata. Prosto rečeno, to je ona snaga koju čitate u tehničkim specifikacijama motocikla.

Snaga na radilici i na zadnjem točku
Ispitivanje snage agregata na radilici u samoj fabrici Foto: Mitterbauer H KTM Snaga na radilici i na zadnjem točku

Da li se snaga značajno izgubi dok stigne do zadnjeg točka?

Nažalost, da. Prema nekim podacima sa Dyno probnih stolova u proseku se izgubi 10 – 15% snage od radilice do zadnjeg točka.

Ako se pitate zašto je to tako, pokušaću da vam objasnim u narednih par redova. Svaki rotirajući element i svako trenje između bile koje dve komponente izaziva gubitak snage. Dakle, ako je snaga merena čisto na radilici, kada je motocikl kompletan i da bi agregat pokrenuo celokupan motocikl, mora da savlada niz otpora.

Ti otpori su na primer otpor koji izaziva pokretanje lanca, okretanje prednjeg i zadnjeg lančanika, okretanje zadnjeg točka i savlađivanje trenja koje izaziva zadnja guma. Ima tu još nekih komponenti koje “kradu” snagu, ali u principu nabrojane stvari su komponente koje u većoj meri oduzimaju snagu.

Snaga na radilici i na zadnjem točku
Snaga na radilici i na zadnjem točku ume da zavara Foto: Yamaha Motor EU

Zatim, ulogu u merenju snage igra i temperatura vazduha, vazdušni pritisak, nadmorska visina i vlaga u vazduhu i još par manje bitnih stvari. Proizvođači su mudri i pri merenju snage za homologaciju* se trude da se merenje vrši u gotovo idealnim uslovima kako bi dobili što veću izlaznu snagu na radilici.

*Da bi bilo dozvoljeno da se upiše određena snaga, svaki agregat mora da prođe zvaničnu homologaciju i merenje snage i ostalih tehničkih karakteristika.

Kako merodavno izmeriti snagu na zadnjem točku?

Najmerodavnije merenje snage na zadnjem točku (i krive isporuke snage i obrtnog momenta) je na probnim stolovima. Najpoznatiji su Dyno probni stolovi koji su ujedno i najrasprostranjeniji.

Na probnom stolu se postavi motocikl i pričvrsti kako slučajno ne bi “pobegao” sa stola. Zatim onaj koji vrši merenje sedne na motocikl i menja stepene prenosa prolazeći kroz ceo raspon broja obrtaja sve do limitatora broja obrtaja. Merenje snage koje se uzima kao relevatno meri se samo u određenom stepenu prenosa, jer i maksimalna snaga na zadnjem točku ima odstupanja u zavisnosti od toga u kom stepenu prenosa se meri.

Kako se zadnji točak okreće na valjku, taj valjak u sebi ima kočnicu koja pokušava da zaustavi zadnji točak motocikla. Time što pokušava da zaustavi zadnji točak stvara otpor, a taj otpor se kasnije raznim algoritmima preračunava u snagu. Naravno, ovo je samo uprošteno objašnjenje kako probni sto funkcioniše.

Ono što je bitno da znate je i to da probni stolovi moraju da se redovno baždare kako bi pokazivali tačne podatke.

Takođe može i da se dogodi da dva merenja pokažu različite rezultate iako je probni sto savršeno izbaždaren. Tu se vraćamo na one uslove temperature vazduha, vlage, itd. Zato se gleda da se merenja uvek vrše u približno istim uslovima kako bi odstupanja bila što manja. Kada se dobiju rezultati merenja, na tim rezultatima često piše i koja je bila temperatura vazduha prilikom vršenja merenja.

Dyno probne stolove koriste svi ozbiljniji trkački kada spremaju motocikl za trke. Razlog za to je upravo u tome što je njima potrebno da znaju kolikom snagom raspolažu na zadnjem točku, kao i da znaju na kojim obrtajima imaju najveću snagu i obrtni moment.

Svakako da motocikli koji na papiru imaju najviše snage, samim tim imaju i najveći potencijal, ali to ne mora uvek da bude pravilo. Jer raspoloživa snaga na zadnjem točku često zavisi od konfiguracije agregata i još mnogih drugih faktora.

Dakle, kao zaključak možemo da izvedemo sledeće: dva motocikla sa identičnom izlaznom snagom na radilici ne znači da će biti jednako brza. Brži će biti uvek onaj motocikl koji ima manje gubitaka od radilice do zadnjeg točka.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.