Da li ste znali da je nekada u bivšoj Jugoslaviji pokušano sa eskploatacijom rude za pravljanje atomske bombe? Rudnik u Gabrovnici krije jednu zanimljivu priču, tajnu i propali pokušaj pravljenja atomske bombe. Danas vam donosimo priču o tome.
Trenutno razaranje Hirošime (06. avgusta 1945.) i Nagasakija (09. avgusta 1945.) je zgrozilo i uplašilo celu planetu, ali ne političke lidere i vojne komandante. U to vreme nije bilo ozbiljnijeg generalštaba koji nije formirao odeljenje za nuklearno oružje. Iako mlada, komunistička Jugoslavija nije zaostajala za “savremenim trendovima”, tako da Tito u Sovjetski Savez šalje Pavla Savića, poverljivog čoveka i jednog od najvećih stručnjaka za nuklearnu fiziku onog doba. Njega i Irenu Žolio-Kiri je samo izbijanje rata sprečilo da dobiju Nobelovu nagradu!
Dr Dragomir Bondžić prvi je istoričar koji je istražio arhivsku građu o posleratnoj nuklearnoj politici Jugoslavije i to objavio u knjizi „Između ambicija i iluzija. Nuklearna politika Jugoslavije 1945-1990“.
Prvi put je u Jugoslaviji pokušana izgradnja atomske bombe samo nekoliko meseci nakon osnivanja Instituta za nuklearna istraživanja u Vinči 1948. godine, zaključio je dr Bondžić. Institut je osnovan u januaru te godine, kada se Pavle Savić vratio iz SSSR i postao njegov prvi direktor, a već početkom leta Staljin je politički napao Tita i njegove saradnike i rasporedio svoje jedinice duž mađarske, rumunske i bugarske granice. Zato su Aleksandar Ranković, Milovan Đilas i Edvard Kardelj od Instituta u Vinči zatražili da im napravi atomsku bombu kako bi Jugoslavija imala oružje kojim bi se suprotstavila Sovjetskom Savezu.
Da su politički pritisci bili ogromni potvrđuje i jedan od tajnih sastanaka 1950. godine na kome je Edvard Kardelj rekao novopostavljenom direktoru “Vinče” Stevanu Dedijeru: “Moramo napraviti atomsku bombu makar gladovali i makar nas koštala polovinu budžeta.” Dr Bondžić smatra da naši naučnici nisu nikada direktno priznavali da je to preveliki zalogaj za njih, jer su ogromna finansijska sredstva koja su dobijali preusmeravali na mirnodopske projekte i istraživanja. Prvo saopštenje da od atomske bombe neće biti ništa, jugoslovenskom rukovodstvu daje Pavle Savić 1953. godine.
Međutim, državni vrh Jugoslavije nije tek tako želeo da se odrekne od svog sna. 1955. godine osniva se Savezna komisija za nuklearna istraživanja sa Aleksandrom Rankovićem na čelu. U Jugoslaviji započinje prava uranijumska groznica…
Po rečima Aleksandra Radića, vojnog analitičara, 1959. država od Italije kupuje helikoptere i oprema ih specijalnim detektorima iz SAD, SSSR i Francuske. Sedam helikoptera, koliko ih je ukupno bilo, intezivno je pretraživalo teren od jutra do mraka na svega 50m visine. U slučajevima kada bi helikopteri imali udes, odmah bi se kupovali novi! Uran je tražen u Makedoniji, Srbiji, Zagorju, Bosni, Sloveniji, ali je konačno izabrano područje na obroncima Stare planine. “Našli smo strinu. Odličnog je zdravlja!” – glasio je šifrovani telegram koga je Udba iz Knjaževca uputila Leki Rankoviću.
Na ulazu u dolinu Trgoviškog Timoka, za manje od godinu dana, podignuto je naselje Kalna. Tipske zgrade sa nekoliko stotina stanova, hotel, opština, škola, kafane… sve je bilo tu. U Kalnu su dovedeni stručnjaci i rudari, svi provereni u Udbi! U rudniku koji je otvoren 1963. uključujući i pomoćne radnike iz okolnih mesta radilo je oko 800 ljudi! Obični radnici nikada čak nisu ni čuli za reč “uran”, mislili su da kopaju rudu iz koje će se kasnije separacijom dobijati bakar i po koji gram zlata. Konspiracija koju je sprovodila Udba bila je totalna! A kopalo se na primitivan način, krampovima, pijucima… stenje se nije miniralo ni bušilo mašinama.
Međutim, uprkos velikih ambicija, rudnik pored Kalne zatvoren je preko noći. Treća smena je izvedena iz okna i pod žutim svetlima im je pročitano da se rudnik ujutru zatvara. U narednim danima svi su prebačeni u druge, “obične” rudnike, a Kalna je opustela… U političkim krugovima se tvrdilo da je političkim padom Leke Rankovića 1966. napušten ceo projekat nuklearnih istraživanja. Drugi pak tvrde da uranijumska žila nije bila jaka koliko se želelo i koliko je za bombu bilo potrebno. Dok treći pak krive Slovence, smatrajući da su njihovi stručnjaci lažirali istraživanja o isplativosti rudnika, pa su tako uspeli da dokažu da je isplativije vaditi uranijum iz rudnika u Žirovskom vrhu. Prema zvaničnim informacijama, sve što je izvađeno za tri godine poslato je u Vinču, a prema nezvaničnim – u inostranstvo.
Iz napuštenog rudnika u Gabrovnici je vremenom odneto i pokradeno sve što se odneti i pokrasti može. Nekoliko puta godišnje u Gabrovnicu dolaze stručnjaci iz Javnog preduzeća “Nuklearni objekti Srbije“, kojem je u opisu posla nuklearna bezbednost i zaštita od zračenja. Oni prikupljaju uzorke vode i tla i mere im radioaktivnost. Po njihovom rečima sve je u granicama propisanim međunaraodnim standardima. Takođe, kako objašnjavaju, 40 puta veću dozu zračenja primimo tokom jednog sata leta avionom na visini od 10.000 m, nego ovde u travi Gabrovnice. Osim toga, ono što je provereno je da se žitelji u okolini rudnika, zračenja uopšte ne boje. Neki od njih su čak i radili u rudniku, kažu da decenijama žive tu i da su svi zdravi kao dren.
Kako god, danas kompleks napuštenih objekata izgleda tako kao da će svakog trenutka uslediti napad zombija! Kad su po zatvaranju rudnika ispražnjene i admistrativne zgrade, u Gabrovnicu su došli mineri i zarušili ulaz u jamu, a preko jalovišta, gde je odlagan otpad iz procesa prerade rude, sipan je zeolit, pa preko njega zemlja…
Međutim, i dalje postoji jedna misterija. Ulaz u okno jeste zatrpan ali kako tvrde, sve bi veoma brzo moglo da se vrati u prvobitno stanje. Nijedna vlast, od Tita pa do danas nije zvanično zatvorila rudnik. Status rudnika je i dalje: “Obustavljeno kopanje.”
Rudnik u Gabrovnici 
Rudnik u Gabrovnici
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
