“Skriveni biser (dragulj) istočne srbije”, “Kladovski smaragd”… samo su neki od naziva kojim se opisuje prirodna atrakcija koju rado preporučujem za obilazak svim prijateljima i poznanicima. Kao veliki obožavalac istoka naše zemlje često nateram sebe da iznova posetim ovo mesto, jer još uvek nije opterećeno ljudima, vozilima… Mnogi se iznenade podatkom da se trećina vodopada u Srbiji nalazi upravo u njenom istočnom delu. Među njima se nalazi i usamnjeni vodopad Blederije.
Pre nego što se osvrnem na sam vodopad, moj prijateljski savet bi bio da (ukoliko možete) do njega dođete ili od njega odete (po meni) veoma zanimljivim putem #396 koji vodi preko planine Miroč. Asfalt je veoma dobar, put nije opterećen saobraćajem, dok zanimljive krivine koje se smenjuju skoro pa jedna za drugom dozvoljavaju nešto dinamičniju vožnju.
Kad već spomenuh dinamičniju vožnju… nemojte ignorisati znak za lovište pokraj koga ćete proći. Puka sreća, anđeo čuvar, Bog… šta god da je bilo, tog dana me je sačuvalo od bliskog kontakta sa srnom. Na upravo pomenutom putu, na jednom od preglednih pravaca i pri opuštenih sedamdesetak km/h, iskoči mi uplašena živuljka iz rastinja sa desne strane, direktno ispred motora. Kada sam je spazio, mislio sam da će me udariti sa boka. Desilo se toliko brzo i tako blizu da su santimetri (ne preterujem) odlučivali o kontaktu. Da vas ne lažem, svrsishodne reakcije sa moje strane nije ni bilo. Jer dok sam ja u deliću sekunde odreagovao sa kočnicom, srna je već pravila svoj drugi dugi skok nestajući u šumi sa leve strne puta. Osim ove nezgodne situacije, često sam na tom putu sretao i kornjače ipred kojih sam se zaustavljao i prenosio ih u šumu, zmije (njih nisam prenosio), zečeve… treba biti oprezan. I još nešto. Sam pristup ovom putu sa strane Donjeg Milanovca je krajnje čudan i ne treba da vas obeshrabri. Osim što se pod izuzetno oštrim uglom put #396 sreće sa glavnim #34, na samom sastavu pomenutih puteva se verovali ili ne nalazi ivičnjak! Dakle iz bilo kog pravca da dolazite potrebno je potpuno usporiti i nakon penjanja na ivičnjak (kao da se penjete na trotoar) nastaviti dalje.
Na fotografijama ispod je put #396
Nažalost, mnogi zanati u Srbiji su se ugasili. Međutim, zanat za koga kažu da “baš prlja ruke ali je zato obraz čist” i dalje opstaje uglavnom u istočnoj Srbiji. Ćumurana je danas sve manje i manje, i ovaj težak posao se uglavnom prenosi sa kolena na koleno. Dok su se nekada ćumurane pravile od blata, danas se prave od cigle. Ćumurane se pune drvima do vrha a zatim se pali vatra. Usled male prisutnosti kiseonika vatra konstantno tinja, i tokom tog procesa za nekih sedam dana drvo se pretvara u ćumur. Po završetku procesa u svaku ćumuranu se ulije 100 litara vode i tada dolazi do kaljenja. Nakon višesatnog kaljenja ćumur se kupi, pakuje i distribuira… Dim koji izbija iz ćumurana štipa i guši za medalju. Kada god da sam prošao kroz pomenuti dim, trebalo mi je da vozim kilometrima sa podignutim vizirom kako bi oštar miris dima iščezao.
Kod Brze Palanke treba skrenuti prema selu Reka. Asfaltnog puta ima otprilike do zadnje kuće u selu. Selo je mahom raseljeno, na mnogim kućama su spuštene roletne i sve je zatvoreno jer su se žitelji sela raštrkali po inostranstvu. Znam da velika većina kolega vodi računa i ima obzira prema okolini. Al ajde da napomenem zarad ono malo starih koji su ostali… treba pažljivije proći kroz selo jer uzani seoski put vodi pored samih kuća (prozra) ispred kojih neretko preostali žitelji sede na klupicama.
Ranijih godina po izlasku iz sela Reka na asfaltni put se nastavljao zemljani koji je bio katastrofalan, naročito nakon padavina. Srećom, vodopad Blederije je sve popularniji među turistima tako da su lokalne vlasti prepoznavši potencijal vodopada, zemljani put izravnali i prekrili ga grebanom asfaltnom masom. Naravno, ne može se meriti sa pravim asfaltom ali bolje išta nego ništa. Sada je bez problema moguće prići vodopadu bilo kojim motociklom.
Da bi se prišlo vodopadu potrebno je preći dva (za automobile) veoma uzana mostića. Neposredno pre i jednog i drugog mostića nailazi se na račvanje puta. U principu bilo koju opciju na račvanju da izaberete doćićete do vodopada. Jedino što jedna opcija vodi preko pomenutog mostića… ⇩
… a u drugoj varijanti morate pregaziti rečicu. ⇩ Izbor je na vama.
Na ovom mestu možete parkirati i nastaviti desno pešaka, ili produžiti još par desetina metara desno uzbrdo i prakirati do mesta gde počinje spuštanje do vodopada.
Strelica na ovom prvom putokazu usmerava na put ka pećini “Sokolovica”, koja je odatle udaljena nekih 2,5 km. U toj pećini još nikada nisam bio. Ukoliko je neko bio ili će je tek posetiti, voleo bih da nakon obilaska ovde ili na nekoj drugoj temi podeli utiske sa nama.
Ovako je izgledao prilaz vodopadu. Kažem izgledao jer su mi prijatelji koji su u obilasku vodopada bili samo par meseci nakon mene rekli da se tu sada nalaze lepo urađene stepenice. Zaista za pohvalu jer je stari prilaz bio izuzetno klizav i strm.
Nagrada za vaš trud što ste uopšte došli na ovo mesto će stići veoma brzo. Oči će uživati u prelepom bajkovitom ambijentu, nozdrve će vam biti ispunjene svežim mirisom vlažne prirode, dok će do ušiju dopirati cvrkut ptica i huk vode koja se stropoštava sa visine.
Vodopad Blederije nalazi se na planini Miroč, na 190 m.n.v. Zajedno sa svojim pritokama Sokolovicom i Suvajom uliva se u Ravnu reku, pritoku Dunava. Sa visine od oko 7 m voda se u obliku zavese obrušava u bigrenu kadu u podnožju koja je formirala malo jezero tirkizno zelene boje. Upravo zahvaljujući toj boji, ovo mesto je i dobilo popuarni naziv “Kladovski smaragd”. Iako je poprilično hladna, u vrelim letnjim danima ovde je moguće sresti one najhrabrije koji su u jezercetu potražili osveženje.
Sledeći set fotografija je napravljen sa gornje strane vodopada. ⇩
Na oko dva kilometra uzvodno od vodopada Blederije nalazi se izvor istoimene reke (tamo nisam išao). A ko želi da pruži korak više nekih 100 – 200 metara uzvodno, može videti zanimljive bigrene kaskade preko kojih se preliva voda koja je na putu ka vodopadu. ⇩
Nađoh podatak da je ovo mesto bilo na putu, odnosno da je upravo ovde bila prečica rimskog puta iz Poreča (porečkog zaliva), preko Miroča ka Dunavu, koja se koristila sve dok Trajan nije probio put kroz kazane.
2019. godine vodopad Blederije je proglašen za zaštićeno područje II kategorije – kao spomenik prirode. U poslednjih par godina, iako skriveno, ovo mesto zahvaljujući Kovid19 postaje sve popularnije među domaćim turistima. Iskreno se nadam da će “Kladovski smaragd” i ostati smaragd. Ja ga preporučujem svim ljubiteljima prirode.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
