April 10, 2020
Naslovna Moto putopisi Put od 1000 milja

Put od 1000 milja

-

Danas vam donosimo jedan lep i opuštajući putopis. Naš član foruma Forsberg izvezao je jednu lepu turu kroz Srbiju, Crnu Goru, BiH i Hrvatsku. Za vreme svog putovanja prošao je 1.600 km, pa je ovom putopisu dodelio naziv “Put od 1000 milja”. Uživajte.


U suštini, nisam želeo  da pišem ovaj putopis samo iz razloga što sam računao da je većina članova izvozala turu kojom sam ja išao i više nego jednom i  da se o tome dovoljno pisali tako da se nema tu šta više dodati. Ipak, vidim da je bilo interesenata za ture do mora i nazad, pa reko’ mogu i ja svoje iskustvo da podelim sa vama  Za sada, jedino što mogu da obećam je da će biti opširno, nadam se i sadržajno 

Ipak, pre nego što dođemo do prvog dana vožnje, hajde da objasnim kako je došlo do same ture.

Ja sam 2018. položio za A kategoriju, 6 meseci ranije kupio motor i od tada bio samo na jednom dužem putovanju od 750km. Sa dosta slobodnih dana (10 starih koje je trebalo potrošiti) i solidnom ušteđevinom, bilo je pitanje gde se zaputiti na duže kada se sezona 2019. zaista otvori.

Kako sam imao kartu za Exit, a uz nju i za festivale u CG i u Umagu, ideja je bila da odem na neki od ovih festivala, taman motorom. Kako nisam veliki fan CG primorja, Hrvatska je bila favorit. Svakako na HR moru nisam bio, a svi pričaju da je prelepo (i preskupo). Ideja mi je bila da se popnem do severa Slovenije, spustim se do Trsta i onda nastavim dalje  do Umaga. Nakon festivala hteo sam da provozam Istru, odem do Plitvičkih jezera, uđem u Bosnu, posetim Jasenovac i onda preko HR nazad za BG. 10 radnih dana sam mogao da uzmem, plus vikendi, dakle sasvim dovoljno vremena da se sve ovo obiđe.

Međutim, mislim da svi pamtimo kakvo je vreme bilo maja 2019. kada je trebalo da se desi ovo putovanje. Svi oni slobodni dani oko 1. maja – kišni. Posle praznika, opet kiša. Kiša, kiša… Kako se vreme za polazak približavalo, sve sam manje želeo da krenem na taj put.

Gledajući kalendar, shvatih da stari odmor mogu da trošim i u junu. Još jedan pogled na kalendar i videh da mi se motoskup u Trebinju poklapa sa datumima kada bih vozio. Nekoliko dana kasnije shvatam da će mi i rođak iz Bosne biti u Trebinju i da drugar dole ima stan. Dakle, odluke su maltene sve donesene u moje ime. Vreme je za pakovanje!

Ideja je da nigde ne planiram spavanje unapred. Idem, vozim dokle mogu i kako želim, a smeštaj će se naći. Razmišljao sam o šatoru, ali takvu avanturu ostavljam za neki drugi put. I drago mi je da jesam. Mislim da bi mi bilo mrcvarenje da svaki dan razapinjem šator i duvam dušek samo za sebe.

Put od 1000 milja
Čekamo da se drugar javi da je krenuo sa ključevima stana u Trebinju Put od 1000 milja

Na put krećem 4.6.2019. Yamahom Diverzijom, 600 kubika, 3 kofera i tank torba. Nekoliko dana pred put kupujem čizme. Kišno odelo pozajmljujem od ćaleta u nadi da mi neće trebati, ali za svaki slučaj kupujem i vodootporne rukavice. Dakle, ubeđujem sebe da sam spreman. Motor svakako jeste.

Drugar je trebalo takođe da ide za Trebinje u ovo vreme, pa bismo zajedno bili dole i putovali po Hercegovini. Ipak, zbog posla, on ne može da ide, tako da se dogovaramo da mi da ključeve od stana. Dakle, mada nemam stalno društvo, imam smeštaj obezbeđen!

E sad, ovde kreće prvi zez.

Nikako da se dogovorimo kad i gde da se nađemo za ključeve. Nema nam druge, jedino da ja dođem po njih u raskopani centar BG-a na jutro polaska. Problem je u tome što sam ja planirao da krenem već u 8h. Inače ustajem oko 6h, tako da mi ovo nije neki dodatni napor. Međutim, drugar radi od 9h, živi na Altini i taj dan kasni na posao i treba da mi se javi kad bude blizu. Dođe 8 sati, ja već napakovao i zagrejao motor, ali on se ne javlja. Devet ujutru i dalje ništa. Pola 10 ni znaka života. A jutro nikad lepše! Nije vrelo, a ima sunca, savršeno za vožnju. Tek negde oko pola 11 se on javlja i dogovaramo se da u 11h pokupim ključ. Dakle, već sam nekih 3h u zaostatku.

Edit: vidim da nisam ostavio mapu puta, pa je sad dodajem. Naravno, bilo je tu malo vrdanja u odnosu na ovo što Google daje, ali poenta je tu.

Put od 1000 milja

Dan 1. Beograd – Potpećka pećina – Stopića pećina i Sirogojno – Užice

Krećem oko pola 12 od Zoološkog vrta. Kao što sam u prethodnom postu rekao, već sam jedno 3 sata u zaostatku, a treba obići sve što sam planirao. Ovaj zaostatak je bitan, jer me već kod Barajeva stiže kiša.

Jutro je bilo jako lepo, sunčano i toplo, ali ne vruće. Međutim, vreme se za ova tri sata promenilo i već predosećam da bi moglo biti kiše. Dobro, oprema je tu, ali niti sam ranije vozio neku dužu relaciju po kiši, niti mi se oblači kišno odelo. Ipak, malo posle Orlovače, krenu neke kapi kiše sporadično da me pogađaju. Dal da stanem, dal ne, reko’ ajde staću da dopunim gorivo na pumpi u Lipovičkoj šumi i obučem opremu, pa šta bude. Al ne lezi vraže, kako sam sišao sa motora na pumpi, nebo se otvorilo! Okej, guram motor pod nastrešnicu, oblačim kišno odelo i „oblačim“ sedište u crnu kesu za đubre i čekam da se kiša primiri.

Kiša nikako da stane, voze samo oni najhrabriji

Ali kiše i ne pomišlja da stane! Naprotiv, sve jače i jače pada i sad već i automobili parkiraju na pumpi, jer ne može više da se vozi ni na četiri točka. Pumpa prestaje da toči gorivo. Rezervoari poplavljeni i nema točenja dok se voda ne ispumpa.

Jedno 45 minuta sam stajao na pumpi gledajući u nebo i misleći se da li je moguće da mi se ovo dešava. Pa da sam krenuo jutros kad sam planirao, do sad bih već prošao Čačak, kiša me ne bi stisla tako blizu kuće! Čak sam razmišljao i da se okrenem, ali svakako moram do kuće po kiši voziti, dakle nema poente.

Posle tih 45 minuta, pljusak se primirio. Nije stao, ali mnogo slabije pada. Sedam na motor i krećem dalje. Stajem na writemyessay sledeću pumpu da dopunim gorivo, momak me slika i nastavljam dalje.

Sad već vozimo i mi manje hrabri
Sad već vozimo i mi manje hrabri Put od 1000 milja

Nastavak putopisa možete pročitati na našem forumu u temi Put od 1000 milja.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Pisanje tekstova za motociklističke magazine i sajtove počeo sam da radim 2013. godine iz strasti prema motociklima i moto sportu. Svoje prve "korake" započeo sam na dvotaktnim motorima koje obožavam i dan danas. Za mene motori predstavljaju strast, način življenja i smisao života. Ništa me u životu toliko ne dotiče kao zvuk motora... Poštujte sebe, nosite kacigu i ne konzumirajte alkohol dok vozite!
16,569FanovaLajkuj
964PratilacaZaprati
92PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se