Za prvi putopis nikad nije kasno, makar i kada se putopis piše sa 10 godina zakašnjenja. Naš član foruma Disko Nindža je dugogodišnji član i ovo je njegov prvi putopis nastao pre 10 godina, ali sticajem raznih okolnosti, tek sad je obelodanjen. Uživajte u čitanju jedne lepe avanture.
Već dugo vremena visim na forumu i tokom godina načitah se putopisa, ali nikad se nisam udostojio da i sam napišem neki putopis, ima materijala, nije da nema, vozi se tu i tamo, ali sam uvek bio suviše lenj da nešto napišem, jednom prilikom daleke 2013-te godine sam se nameračio i počeo da pišem, da odvajam slike… ali jbg, odustao na kraju, slađe je čitati nego pisati.
I tako prođe 10 godina, sad je 2023, onaj započet putopis stoji, u međuvremenu sam izvozao još dosta putovanja, video i doživeo sve i svašta, ali to putovanje iz 2013-te mi je uvek bilo posebno drago i specifično po tome sto sam veliku većinu putovanja/vožnje bio sam, uglavnom sam uvek putovao sa devojkom ili sa društvom na motorima, ali te 2013-te se tako potrefilo
Bila je poveća ekipa, 4 motora i auto,
Ja sa mojim tadašnjim vernim konjem Suzuki RF 400R, Dejan na CBR 600, Damir na Z-750, Nenad na GSXR 600, i dva para golupčića u Reno Meganu.
Plan je bio da se krene 9. avgusta u 6 ujutro i u jednom danu da se stigne do Crnogorskog mora, to jest u Čanj, klasičnom putanjom, autoput do BG-a, zatim na Čačak pa ibarskom do granice, prelaz Brodarevo, i onda kanjonom Morače do Čanja.
Ali moj plan se malo razlikovao od plana od ostatka ekipe, vozim zajedno sa njima kroz Srbiju, pa se odvajam na ulazu u Crnu Goru i idem na prelaz Jabuka, putem preko Žabljaka i Durmitora pa a se vidimo u Čanju, na moru sam s njima 5 dana pa pičim dalje u Hrvatsku kod drugara u Šibenik i vraćam se preko Bosne kući.
Ovo mi je bilo treće moto putovanje u životu, prvi put da idem 80% puta sam samcat.
Jutro je svanulo, krenuli smo autoputem, cepalo se prosečno 120kmh, sa ponekim ludovanjem 140-150kmh , moj motorić sa svojih 59ks malo kuburi sa snagom naspram ostatka ekipe koji voze motore od oko 110ks, ali držali smo se zajedno nekako, prva pauza je bila na silazu sa autoputa, i to je ujedno bilo i prvo točenje goriva, jedva sam čekao da siđemo s auto puta, nastavili smo magistralom prema Čačku, tu je počinjalo da bude zanimljivo, druga pauza je bila negde između Čačka i Zlatibora.
Zatim smo nastavili voznju, koja je vrlo često bila na ivici zakona, e mladosti ludosti, tu sam naučio da ne treba da pratim ničiji tempo, već da vozim svoju vožnju, sledeća stanica je bio Zlatibor, a viđi mene lepog, mladog i pravog, i Zlatiborsko jezerce u centru kakvo je nekad bilo bez led svetiljki, prskalica… tu smo klopali, i nastavili put.
Put od Zlatibora pa do Prijepolja je stvarno jedan od najlepših za vožnju u Srbiji, kvalitetan, krivudav, milina za krivinarenje motorom.
Kilometri po ovom lepom putu se nižu i ubrzo stižemo do tačke razdvajanja, ekipa ide na Brodarevo a ja nastavljam prema prelazu Jabuka, ovo mi je bio prvi put da idem na ovu stranu i prizori prirode su me iznova oduševljavali, uspon je konstantan već duže vreme, penjem se i penjem, nadmorska visina je sve veća, motor radi bez greške, karburacija perfekt, stižem do jednog lepog odmorišta, pogled fantazija, planinarenje se isplatilo.
ubrzo nailazim na maleni granični prelaz, gužve nema, stajem, dajem pasoš, sve prolazi brzo i u redu, carinicima dosadno, popričam sa jednim, kaže čovek voli motore, i zamoli me da zavrnem motor kada krenem da im razbijem malo monotoniju, reko “nema problema gospon carinik” , krenem ti ja i zavrnem dušu ovom mom vrištavcu od 400cc a auspuh protočni, masinica vrišti i nestaje u planinama…
Ušao sam u Crnu Goru, put me oduševljava, baš je uživanje, krivinarim, brigu ne marim, i za malo me iznenadi jedna lakat krivina, ups… ali srećom, uspevam da usporim i uhvatim je, a posle krivine pravac, a na pravcu patrola, i zaustavlja me, kaže pandur, tu se mnogi spičkaju u toj krivini, nije ni tražio dokumenta, malo se ispričali, i poželi mi čika pandur srećan put, nastavljam, i uskoro stižem do Pljevalja, vidim termoelektranu kao iz Simsona, čekam Homer i Mr.Burns da se pojave.
Priroda sve lepša, putevi sve lepši, Crna Gora je stvarno izmišljena za moto vožnje, priblizavam se Durmitoru.
Pre Durmitora pojavljuje se Žabljak, lep planinski gradić, i tu nastaju kompilkacije, pošto naravno nemam navigaciju, šta će mi to, i krenem ja da tražim planinski putić koji ide preko Durmitora i izlazi na Pivsko jezero i Plužine, pitam tamo, pitam vamo…i ljudi me usmeravaju na put, ali put mi ne izgleda baš najbolje, sve mi govori da to nije taj put, sve neke uske uličice, pa levo, pa desno, pa opet stani pa pitaj čoveka, kaže to je to, samo prati put, a put neki čudan uzak, kroz grmlje, kroz neka dvorišta, ovce i krave svugde, put sav iskenjan, radim slalom izbegavam govna, razmišljam, u pičku materinu, ako se sad ne pogubim nikad neću, gde me bre poslaše ovi ljudi, ovaj putić ko da vodi u neki dvorac sa drakulom koji će bubrege da mi povadi, ma garant su me zajebali i sad se smeju i klade se koliko će mi trebati da ukapiram da idem pogrešnim putem..i malo po malo, put postaje sve lepši i lepši, i od jednom izbijam na neku čistinu, gledam, ono prelep prizor, nastavljam dalje i vidim tablu “Durmitor” uh dobro je.
I posle te table, kao da sam se teleportovao negde ni sam neznam gde, ono je stvarno prlepo mesto, sve lepše od lepšeg, nikad sporije nisam vozio, hteo sam sa upijem što više okolinu, malo malo pa stani slikaj, gledaj, nemožeš se nagledati one lepote,
i tako ja se tageljam po lepom Durmitoru i vidim neka planinska kućica, ima stub sa SFRJ zastavom, priblizim se još, kad ono neki lokal, simatično
I tako ja uživam po Durmitoru, i odjednom krene put da me vodi opet u neki šumarak, uzak put, sve laktovi krivine, ne znam gde sam, i izbijam na na “T” raskrsnicu naravno bez znaka, i aj sad budi pametan pa skontaj da li treba da idem levo ili desno, stanem, ko mulac vrtim glavu i razmišljam gde ću šta ću, reko aj napraviću pauzu, mozda neko naiđe pa ću da pitam, i… …i imo sam sreće, posle par minuta naiđe neki dobri čovek u belom Golfu dvojci, od tada ja volem ljude s belom Golf dvojkom, hteo sam da ga izljubim, i uputi me čovek, kaze “lijevo” i pičim ja sav srećan što imam bubrege i što se nisam izgubio, uživam u lepotama prirode kao bik Ferdinand.
i tako ja naiđem na još jednu lepotu, puca pogled na “Pivsko jezero” , i opet sam morao da pauziram par minuta da uživam u pogledu
Posle krenem dole da se spuštam ka jezeru, i ugasim motor iz zajebanicije, da nije bilo nekoliko tunela spustio bi se bez kapi potrošenog goriva, e to se zove ekološka voznja, i kad sam se spustio oduševila me prelepa tirkizna boja jezera, to prosto nemože da uhvati ovaj moj telefončić samsung c3530 od 3,2 megapiksela nikad nisam mario da dajem puno para na telefone, ali tog dana mi je prvi put bilo žao što nemam bolji telefon da to uslikam.
Nastavljam put, nemam mnogo vremena, nebih voleo da me uhvati mrak, ali prosto čovek nemože samo da prođe tek tako, nekad prosto moraš da makar usporiš i napraviš koju sliku.
Približavam se moru, nešto se oseća u vazduhu, nešto proradi u grudima, taj osećaj je nepogrešiv
i onda kao nagrada za sav trud, pojavi se to veliko beskrajno plavetnilo, u ovom slučaju se pojavila Boka Kotorska, uvertira, ali ništa manje božanstvena, nisam slikao tada, ali imam sliku iz prethodne godine kad smo išli ja i drugar
Stigao sam u Čanj negde oko 8, mrtav umoran, nisam znao gde mi se završava dupe a gde počinje sedište, da stvar bude gora, celo društvo je još uvek bilo na plaži bez telefona, a ja ne znam gde je smeštaj, e u kurac, stojim i zovem i niko se ne javlja, pa da li je moguće ‘bem ti sreću i sve… i onda sam tako još 20 minuta zivkao dok se nije neko javio, došao u smestaj, istuširao se i srušio u krevet.
Sutradan kad sam se probudio bio sam kao nov, iako je krevet bio malecki, pogotovo za nas dvojicu koji smo ga delili,u maloj sobici 3x3m su bili ugurani bračni krevet i krevet na sprat, za nas četvoricu, milina ako si navikao da putuješ vozom u Indiji, al dobro bar nije bilo skupo i imali smo lep pogled sa terase, prvi red do mora.
Nastavak putopisa možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
