Kada se osvrnemo unazad i pogledamo u prošlost, uvek se izrodi neki lep period. Nostalgija za takvim lepim momentima, ali i jedna lepa uspomena pretočena je u današnji putopis Slike iz prošlosti – Grčka. Ne bih puno davio sa ovim uvodom, već prepuštam da vas član foruma dekikatana vodi dalje.
Ovaj Dekijev putopis je takođe omaž nedavno preminulom Peđi Matijaševiću, sa kojim se zajedno vozio na ovoj avanturi.
Nisam nešto planirao da pišem još jedno podsećanje iz prošlog veka (da ne bude previše), ali kakva je situacija jedino nam to ostaje do daljnjeg.
Takođe me je inspirisala priča kolege štampar-a iz tog vremena i eto pričice uz vatru koja pucketa, a napolju pada sneg.
Pošto je juče bilo podsećanje na godišnjicu početka agresije od strane NATO-a sačekao sam sa “novom” pričom.
Slava svim stradalima za krst časni i slobodu zlatnu.
Bilo je to leto godine 1989.
U to vreme u Beogradu je bilo možda 50-tak motora od kojih se 30-tak skupljalo na Ušću (mesto za okupljanje).
Od toga su bile dve moto ekipe. Prva jača (motori od 1.000cc), je činila Slavka na Z1000, Tvigija na K100RS, Laverda 1000 ili 1200 (zaboravio sam ime/nadimak kolege). Druga smo bili nas četiri drugara sa tri MZ ETZ 250 i jednom Jawa 350. Ostali su bili pozeri kao što koriste izraz u filmu “Wild Hogs”. Ne baš, ali tako mi se bar činilo, jer se vozilo svaki dan i mogao se steći neki utisak o moto zajednici.
Zapravo, bila je retkost da neko ima položenu A kategoriju i to je nekako definisalo ko će motociklizmom da se “bavi” ili je to samo prolazna faza.
Takođe je bilo indikativno ponašanje milicije. Naime, kada vide motor obavezno su zaustavljali da nešto “provere”.
Ima tu par anegdota:
– Jednom prilikom je pandur iz suprotnog pravca napravio polukružno u sred najgušćeg saobraćaja na nedozvoljenom mestu, da bi me stigao i zaustavio.
– Drugom prilikom jure i preprečuju mi put (neko je mnogo gledao krimi filmove holivudske produkcije). Iskače milicajac i hvata za ključ motora da ga ugasi.
Ostali susreti su bili uobičajeni pa ih se i ne sećam, ali zajednička mantra je bila “pa ti imaš položeno” i tu su prestajala pitanja.
Tako da se može zaključiti da je posedovanje A kategorije bila ređa pojava. Da ne pričam o ljudima koje sam licno poznavao.
U to vreme su vozila bila jako skupa i pored boljeg standarda nego danas.
Na vrednost vozila se doplaćivalo jos 120%, a retki su imali pravo uvoza pa je izbor bio ograničen. Motori MZ, Jawa, IŽ, su bili dostupni sa cenom od oko 2.000 DM, sve ostalo je bilo nedostižno (preko 10.000 DM). Yugo je np. bio oko 4.000 DM pa je stvarno bio luksuz imati motor. Da ne pričam o moto opremi (nije je bilo ili u tragovima).
Ipak i pored raznih teškoća, standard je bio mnogo veći nego danas (x10). Tako da je to vreme imalo i loše i dobre strane. Teško je upoređivati detalje sa današnjim jer su faktori/odnosi promenjeni. Kolega Štampar je tu dao dosta primera pa da se ne ponavljam.
Što se tice posla i standarda, recepcionar/portir sa srednjom školom je mogao da za dve mesečne plate kupi novog MZ/Jawa/IZ (živeci kod roditelja gde nije imao dodatne troškove). Krediti su bili mnogo povoljniji a država sigurnija pa nije problem bio da se otplaćuje narednih 30 godina. Preko studentske ste mogli da za dve nedelje fizikalisanja imate nedelju dana mora (u skromnoj varijanti).
Nego da se vratim na motore.
MZ mi je bio prvi veliki motor koji sam vozio 3-4 godine pred ratove 90-tih i moglo se putovati sa 250cc bez problema. Ovaj motor je bio startan, kao i svi dvotaktni motori i za grad, tj. do 60-70 km/sat je bio bara-bar sa vecim motorima. Putna brzina 90-110 bez problema dok je do svojih max. 130 teško dohvatao. Sa suvozačem i prtljagom to je sve bilo teže, ali mogli ste ceo dan da vozite, a da mašina to ne oseti.
Te 1989 plan je bio da naša družina (4 motora sa 4 vozača) uputi za Grčku na Peloponez.
Put od 2.500 – 3.000 km.
Ali pri samom razmatranju, prvi član Vlada otpada (ne sećam se više razloga, ali nije mogao da krene na put). Pravimo malo usklađivanje i Peđa sa Jawom 350 prvo ide na nađe more, a Ivan se priključuje u Ohridu gde se čekamo. Vremena imamo, jedino su sredstva ograničavajući faktor. Raćunamo izdržaće 2-3 nedelje.
Idemo da se vozimo i obiđemo interesantna mesta pa dokle stignemo.
Sve se odvija po planu sve do dan pred polazak, Ivan odustaje.
Priča se svela na dva slova. Valjda dva, jer je Peđa na putu i nema načina da mi javi da li ima neke promene sa njegove strane.
Čekam dan D.
Eto mog druga Peđe, stiže, a sa njim i njegova devojka Ana. Super iznenađenje.
S moje strane nosio sam dodatnu kacigu za suvozača/icu, ali ništa i pored mnogih zainteresovanih. Ipak je to motor.
I za pocetak situacija sa parkinga u Predejanima.
Ovo je deo puta koji sam sam prvo vozio do Ohrida i bio sam prenatrpan. Tank torba, dva kofera i torba sa dodatnim stvarima na zadnjem sedištu i zadnjem nosaču.
Stajem na parking pod senkom trske u Predejanima pored jednog motora iz Holandije.
Pokusavam da siđem i onako ukočen i zaglavljen između stvari, padam sve sa motorom na levu stranu.
Publika, momak i devojka motociklisti iz Holandije, gledaju u neverici i zabrinuto priskaču. Uspešno ustajem i dižem motor sa komentarom “Ovako ja inače uobičajeno silazim s motora”. Koja blamaza, bar da se izvučem na iznuđeni štos.
Za sada nastavljamo put zajedno. Oni inače voze Yamahu XS 650.
Praksa mi je bila da vozim 90km/h bez mnogo kočenja i bela linija. Samo kada su se dva kamiona u istom momentu mimoilazila, nisam preticao.
Ali mi Holanđani nešto posustaju u klisuri. Malo prikočujem da vozimo naporedo. Pokazujem rukom sa dva prsta prema mojim ocima (u prevodu, gledaj šta ja radim, prati) i pesnica (100km/sat). Momak klima glavom i dalje je pesma. Temperatura je bila takva da jedino preko 90 je moglo da se vozi u punoj ratnoj opremi. Na 70 otvoren vizir, a bilo kakvo zaustavljanje je bila sauna.
Uz dugu sirenu se pozdravljamo u hodu kada se odvajam za Skoplje a oni nastavljaju za Grčku.
Ovaj par smo kasnije viđali po Grčkoj i u jednom kampu se i bliže upoznali.
Nekoliko dana kasnije se sastajem sa Peđom i Anom u Ohridu.
Put moze da počne.
Nastavak putopisa slike iz prošlosti – Grčka možete čitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
