U Monterej na večeru

Iz arhive putopisa na forumu vadimo još jedan putopis iz davne 2008. godine, našeg člana Motoholic-a koji nas još jednom vodi na put kroz SAD, u Monterej na večeru, ovogu puta čuvenom Rutom 1. Uživajte!

Naš kolega forumaš RSVMillenian ima fenomenalan posao. Klijent mu plati let iz Čikaga do Los Anđelesa, hotel, klopu i ostale troškove. RSVMillenian ode u klijentovu fabriku da obavi testiranje nekakve elektronske opreme koju klijent pravi.  Tamo obori klijenta na testu, vrati se za Čikago, pa ga mesec dana kasnije klijent ponovo dovede u Los Anđeles plaćajući mu opet sve troškove, da bi ga RSVMillenian ponovo oborio na istom testu.  Treći i jubilarni put, nesrećni klijent ponovo dovodi RSVMilleniana u Los Andjeles, s’ nadom da će se ovaj konačno smilovati i pustiti ga prođe taj test, bez koga proizvodnja ne može da počne.  Dal’ zbog toga što je klijent konačno otklonio sve greške u proizvodu, ili zato što mu je dosadilo da stalno dolazi u Kaliforniju gde mu nedostaju Čikaški snegovi, kolega RSVMillenian ovaj put dade klijentu prelaznu ocenu.

Od kada je prvi put posetio Kaliforniju, pričao sam mu o fenomenalnoj Ruti 1, krivudavom putu koji ide od Los Anđelesa ka San Francisku, pa dalje ka severu Kalifornije. Prethodne dve posete Los Anđelesu bile su prekratke da bi imali vremena za takvu vožnju (RSVMillenian je bio prezauzet obaranjem klijenta na testovima), jer da bi se odvezli do San Franciska i nazad kako treba, uzelo bi nam bar dva dana.  Nadali smo se da ćemo za vreme njegove treće i jubilarne posete Kaliforniji imati dovoljno vremena i provozati se ovim čuvenim i prelepim putem.

Al’ ne lezi vraže…  Na mom poslu iskrsnuše problemi, a i RSVMillenian imade više posla ovaj put nego što je predvideo.  I tako, od planirana dva dana, opet nam ostade samo jedan.  Nedovoljno da se provozamo Rutom 1. Ili možda dovoljno?

Jutro, četvrtak, 10. april, spremanje doručka en la casa de Motoholic:

Ja (levo) i RSVMillenian, u mom raskošno opremljnom stanu, u koji sam se nedavno uselio:

Moj mlađi brat Miroslav je svoju fudbalsku karijeru započeo u F.K. Zemun, tako da se kod mene za doručak uvek zna: jedem ‘leba i parizer, Zemuna sam simpatizer:

Zaključivši da ne možemo da se provozamo Rutom 1, ja u’vatih da završim još nešto oko posla, reko’ otićićemo na neku kraću vožnju kasnije.

12 popodne… Posao je završen; gde bi mogli da odemo na vožnju?  Hmmm…  Pa u stvari, teoretski možemo da odemo do Rute 1, al’ to podrazumeva solidan tempo vožnje… i moramo da se vratimo na vreme jer RSVMillenian ima sutra avion za Čikago… Hmmm… Stalno mu pričam o toj Ruti 1…  Ko zna kad ponovo dolazi u Kaliforniju, pustio je klijenta da prođe na testu … Ne moramo do San Franciska, možemo do Montereja, dotle je i najbolji put… A možda se i vratimo na vreme da stigne na avion.

Pokret! Od dva ponuđena motora, RSVMillenian bira manjeg GS-a:

Mada bi se po stilu vožnje reklo da je mislio da je na svojoj Apriliji:

Izlazak iz Los Anđelesa, Autoput 101-Sever:

Odmah po izlazu iz grada stajemo da nalijemo benzin u motore, a kafu u sebe:

Napustivši i poslednje predgrađe Los Anđelesa, nastavljamo istim autoputem, koji je kao i svaki autoput malo dosadan, al’ bar ima lep pogled.

Brza, ali opuštena vožnja. RSVMillenian se divi cveću pored puta. Odakle se finansira održavanje ovog cveća saznaćete malo kasnije.

I dalje Autoput 101-Sever; znak kaže “Prijavite pijane vozače, pozovite 911”

RSVMillenian kaže da mu se svideo Ge-esić

Evo jedna slika na kojoj se vidimo obojica; ja sam desno, RSV je levo:

Približavamo se gradiću Moro Bej (Morro Bay), koji je udaljen 210 milja (~338 km) od mog stana u L.A.-ju…

Malo iza Moro Beja stajemo da sipamo gorivo, i pojedemo po sladoled na ovoj plaži:

Bile su tu i neke tete koje su se švrćkale okolo, al’ nismo imali vremena da se pozabavimo njima…

U ovom gradiću takođe završavamo sa autoputom i izlazimo na – Rutu 1!!!  Ali pre nego nastavimo, pada toplije oblačenje jer je ovaj put tik uz okean, a samim tim i hladniji.

Baj baj četiri trake i kamioni, helou dve trake skoro prazne, okean i krivine…

RSV-u se put odmah svideo, pa je dodao gas, prestigao me, prestigao ovaj auto, i krenuo u juriš ka krivinama…

“Hmmm.. Mislim da sam mu rekao da na pravcu vozimo sporije da ne privlačimo pažnju određenih drugova na sebe”, mislih u sebi dok sam posmatrao ovog momka koji se igrao sa zmajem na plaži.

“Ili sam možda zaboravio da mu kažem”, pomislih kad uvideh da smo upravo premašili 150 km/h.

Odmah iza prve krivine u susret nam dođe neobični crno-beli auto. Čim smo projurili pored njega, primetih u retrovizoru da koči, pravi polukružno, i kreće za nama upalivši na krovu nekakva šarena disko-svetla.  RSV stade pored puta da sačeka ovaj auto; stadoh i ja.  Fin gospodin izađe iz kola; kaže hoće da pita nešto RSVMilleniana. Da li RSV zna koliko je ovde ograničenje?  RSVMillenian mu odgovori da naravno da zna – 100 km/h.  “Tačno!”, reče fini gospodin, i uruči RSVMillenianu pohvalnicu za dobro poznavanje propisa:

Oduševljen, RSVMillenian onda dade ovom finom gospodinu $273 kao donaciju za fond održavanja cveća pored Kalifornijskih puteva.  Iz meni nepoznatih razloga, gospodin meni nije tražio donaciju, no ja se zbog toga nisam naljutio jer sam prošle godine uplatio tri ovakve donacije.

Budući da u putopisu ima još mnoštvo lepih sliak sa Rute 1, predlažemo da čitanje putopisa nastavite u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…