January 31, 2023
NaslovnaMoto PutopisiЧетири дана са две девојке...

Четири дана са две девојке…

-

Ne znam da li se sećate našeg Влајка sa foruma koji je pre par godina imao nezgodu sa njegovom FJR-kom. Srećom ta nezgoda se završila dobro i taj tekst možete pročitati ovde. U međuvremenu je Jadranka ponovo na putu, a Vlajko je otišao na jedan lep put sa svojom suprugom i dao je putopisu lep naziv Четири дана са две девојке…


Стиже зима, право време да се пише… ко је луд да седи лети испред компјутера… 

ЛМ, реално, женче никад није делило мој ентузијазам и узбуђеност када су у питању двоточкаши, мада је то код мене почело мнооого пре ње. Када сам ономад купио Јадранку, помало је почела да се возика са мном, али само на кратке вожње. Онда се десило шта се десило  и ја сам био убеђен да чак и ако поново купим мотор, она неће хтети да се вози. Јаворка је стигла а она је наставила да се возика. Јакна, панталоне, опрема не буни се када кажем да јој треба, купујемо редом. То ме је начисто збунило.  Онда вожње, кратке, па дуже и даље па дођосмо и до овог тренутка.

Деца су порасла толико да можемо да их оставимо код бабе и деде, 100км од Београда. Возимо их тамо а онда се ја враћам по мотор. Крећемо из села. Мало сређујем шта има да се среди, купање, чишћење, гориво, гуме пумпам мало више… Сва три кофера пуна, танк торба такође. 

И би вече, и би јутро, и дан први…

Дан је тако лепо започео. Порука на букингу да је смештај за то прво вече отказан . Наводно нека поплава на спрату па вода у приземљу па не може да нас прими, pa, Касније се испоставило да то није баш тако него да су због неких дешавања (филмски фестивал) у граду ипак решили да издају стан за већу лову од оне коју би смо им ми платили. Банда. На брзину нађох други смештај, одлична оцена, двориште, слике, чудо како га не видех пре, мора да има нека цака. Али, нема везе, имамо где да спавамо, биће то ОК.

Малко сам се плашио колико ће јој бити напорно ако много километара пређемо у дану те сам смиривао и њу и мене чињеницом да можемо да станемо у сваком тренутку и да стварно нећемо много да прелазимо. Лепо је време, идемо лагано ка Тополи па наниже ка Руднику, Милановцу, Чачку… Јаворка и ја ту пут знамо напамет мада и остатак пута смо прошли већ једном или двапут са другарима. Прва станица, релативно брзо, хидро-електрана Међувршје (не додавати С између У и В). Огладнех, време за фруштук и проверу стања.

Кад смо већ лепо јели, може и кафа. Неки ресторанчић. Седимо, оде она до ВЦ-a. Врати се. Одох ја. Вратим се, још увек нема конобара. Хвала лепо и довиђења. А нема гужве, рано је ујутру. Настављамо, Овчар Бања, Пожега, Севојно, Ужице… Пењемо се ка Златибору и свраћамо на следећи пит-стоп код Лоја. Има и конобара и кафе и сока. Пауза.

Одатле крећемо даље, до прве раскрснице и заламамо десно, ка Тари. Код Кремне, опет, супротно од Таре идемо ка Мокрој Гори, на границу. А тамо, хаос. Обилазимо бар 50 аутомобила и стајемо, безобразно, на 2-3 аута пред шалтер. Причамо са неким госпођама из Београда, кажу да чекају већ сат и по времена. Хаос. 

Лагана вожња и Вишеграде, граде, где је моја драга?!? Ах, да, ту је одмах иза мене. Правац мост, још који сендвич, пићенце и по ко зна који пут одушевљење и мостом и зеленом бојом Дрине. 

Видите како лепо трегери истакну мој стомак, тај дивни храм у који је улагано годинама…

Идемо даље. Пролазимо милион и један тунел путем ка Горажду (успут је и она реплика из из Лепоте порока: “хочу кучи у Меџеџу” мада нисам ни сигуран да је то та Међеђа,али свеједно… Пре Горажда га заламамо на север ка Романији. Ту смо пратили неки пут преко Рогатице и Соколца. Баш негде на том путу, леп призор на брдашцету, бели се лепа црквица, ни сам не знам што не стадосмо и би ми криво.

Фини пут, не претерано добар, али далеко од тога да је лош. Још мало и ето нас у Сарајеву. Нађосмо онај смештај што сам га резервисао изјутра. Шта рећи, рупа. Буквално. Рекох да ми је било сумњиво и био сам у праву. Додуше, млади газда ми је помогао да убацим мотор у двориште. То је било ОК. Све остало није. 

Прво, док ми убацујемо мотор, добацује газда газдарици која је у дворишту, упознаје се са мојом лепшом половином. Каже јој:”Амела, да видиш како је лееп мотор, праaaва зууца!” А она одговара:” Да л’ није БемВе?!?” (кад се тад нисам шлогирао никад нећу), а он ће њој “ма какав БемВе, Јамаааха, ти знаш, какав БемВе” То никад нећу да јој опростим.

Даље, слике на букингу су заправо од другог смештаја из друге куће у истом дворишту. Подрум од куће, прљав, хладан. За ВЦ се изађе у двориште па у кућу па на крај ходника. Врата од ВЦ-а не постоје него су нека сломљена хармоника врата па сам морао и стражу да чувам… Ма, нећу бре ни да их се сећам. Видим да више ни не издају тај ћумез. Мора да је моја рецензија уродила плодом, а била је, па рецимо, поштена.

Наравно, нећемо да дозволимо да нам то поквари пут. Брзо пресвлачење, сређивање и правац град. Прво ћевапи, код Ферхатовића наравно. Гладни ко вуци. Затим препоручени сладолед од лешника у сластичарни Египат, шетња сувенири и хидратација, то је врло важно. Све по ПС-у.

И би вече, и би јутро, дан други…

Буђење, бежање из смештаја знајући да ниједан други не може бити гори. Довиђења и хвала на свим рибама. Пробудимо Сарајево па правац доручак. Е сад тек може даље.

Nastavak putopisa Четири дана са две девојке.. možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.