Bilo je to doba pravih sirovih motocikala. Japanska četvorka borila se protiv Ducati -ja u superbajk šampionatu, ali su na ulicama vladali motocikli iz Japana. U to vreme bili su karakteristični motocikli sa dva fara napred, koji nisu baš nešto lepo izgledali. Onda je došao Kawasaki ZX7R koji je te prilično robusne farove lepo uklopio i brzo postao rado viđen motocikl. Kawasaki ZX7R nije bio popularan samo zbog farova, bilo je tu mnogo više stvari zbog kojih su vlasnici ZX7R modela prosto bili zaljubljeni u ovaj motocikl.
Kawasaki je tada imao filozofiju da ne pravi drastične promene na nekom motociklu, već da iz godine u godinu radi poboljšanja motocikla. Dorađivanjem ZXR 750 modela polako se došlo do novog ZX7R koji je u prodaju pušten 1996. godine.
Agregat snažan i konkurentan za taj period
Četvorocilindrični redni agregat radne zapremine od 748 cm3 pokretao je novi ZX7R. Kawasaki se maksimalno potrudio oko agregata, što i dokazuje podatak da je po pitanju snage ZX7R sa svojih 112 KS pri 11.700 O/min bio konkurentan sa ostalim rivalima. Ni obrtni moment od 76,5 Nm pri 9.000 O/min nije bio za zanemariti. Sa dve bregaste osovine u glavi agregata i četiri ventila po cilindru, bio je to klasičan agregat iz tog vremena. Što je najbitnije, bio je pouzdan.
Isporuka snage na ZX7R modelu u odnosu na ZXR750 bila je daleko uglađenija i ravnomernija. Usisni kanali na ZX7R-u bili su manjeg prečnika čime je omogućena bolja atomizacija goriva i samo mešanje goriva i vazduha.
Četiri Keihin CVKD karburatora prečnika 38 mm bila su zadužena za napajanje gorivom. Karboratori su bili odlični, ali su imali i svoje mane. Na nižim temperaturama znalo je da dođe do takozvanog “mržnjenja” karburatora. To je pojava kada na samoj iglici i okolnim delovima karburatora bukvalno dođe do mržnjenja karburatora. Osim toga, kada nije vožen po hladnom vremenu karburatori su radili sasvim solidno.
Već sam spomenuo da je agregat bio pouzdan, ako izuzmemo “mržnjenje” karburatora i to što su izduvne grane znale da korodiraju ukoliko se ne vodi računa o njima.
Ovako spreman agregat bio je u stanju da natera ZX7R da postigne deklarisanu brzinu od 270 km/h.
Nešto teži, ali glavni adut mu je samopouzdanje
Ono u čemu ZX7R nije briljirao, bila je njegova težina. Iako je šasija sa dvostrukim gredama pravljena od laganog aluminijuma putem kompjuterske optimizacije dizajna kako bi se postigla optimalna čvrstoća, ZX7R je imao problema sa težinom. Pod-ram koji je nosio sedište suvozača i kompletan rep motocikla izrađen je od čelika.
Suva težina motocikla iznosila je 203,4 kg, dok je težina sa svim tečnostima iznosila 227 kg. Možda to ne deluje puno, ali tadašnji glavni konkurent na stazi, Suzuki GSX-R 750 SRAD imao je suvu težinu od samo 179 kg.
Glavna prednost i stavka zbog koje su se vozači često odlučivali za ZX7R bila je stabilnost prednjeg kraja u krivinama. Iako je sa standardnim gumama bio malo “lenj” na ulascima u krivine, ZX7R je pružao odličan povratni osećaj sa prednjeg kraja i veliku stabilnost. To je vozačima ulivalo veliko samopouzdanje i zato su neretko radije birali ZX7R umesto GSX-R 750 SRAD koji je bio malo težak za kontrolu.
Kawasaki ZX7R imao je ugrađenu obrnutu prednju viljušku sa prečnikom štapova od 43 mm i što je takođe bitno, prednja viljuška bila je potpuno podesiva. Zadnji amortizer ništa manje nije zaostajao za performansama prednjeg i bio je potpuno podesiv.
Tokico kočione čeljusti bile su tada standardne na većini motocikala koji su dolazili iz Japana. Konkretno, na ZX7R napred su bile ugrađene šestoklipne kočione čeljusti i diskovi prečnika 320 mm, a pozadi disk prečnika 230 mm i dvoklipna kočiona čeljust. Tokico se nije proslavio na ZX7R. Što se kočenja tiče, tu su odlično obavljale posao, ali završna obrada im nije bila najbolja jer je farba brzo umela da spadne i naruši izgled. Ista stvar se može reći i za boju na felnama koja je takođe znala da se ljušti.
Rezervoar zapremine 18 litara i sedište postavljeno na 780 mm od tla, kao i njihov položaj omogućavali su vozaču da ima dobru potporu pri kočenju.
Vanvremenski dizajn
Mislim da je Kawasaki ZX7R jedan od retkih motocikala iz sredine devedesetih godina koji je i danas sasvim lep. Na tom polju najviše mu je pomoglo to što su dva simetrična, okrugla fara lepo uklopljena u oblu prednju masku, koja se zatim minimalistički pruža ka vozaču da bi ga zaštitila od vetra. Vlasnici su uvek hvalili i retrovizore i kleli se da tako pregledne retrovizore nikad više nisu pronalazili ni na jednom sportskom motociklu.
Satovi su bili skoro identični onim koje je koristio ZXR 750. Tri sata, sa obrtomerom u sredini, brzinomerom sa leve strane i pokazivačem temperature sa desne. Jednostavna, sportska instrument tabla koja je sa crvenim poljem obrtomera na 12.500 O/min prosto mamila da se ZX7R dotera do krajnjih granica.
Verovali ili ne, ZX7R je u proizvodnji bio od 1996. – 2003. godine i to bez skoro ikakvih unapređenja! Kawasaki je jednostavno iz godine u godinu menjao samo boje motocikla, ali je ZX7R ostajao isti, sve dok proizvodnja nije prestala. Ipak, to nije sprečilo da ZX7R bude dobro prodavan tokom trajanja proizvodnje.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
