Na brdovitom Balkanu planina je mnogo, ali nijedna skoro savršenog oblika piramide. Obavijen velom tajni, neobjašnjivim pojavama i svojim čudesnim moćima, Rtanj je i danas nedokučiva zagonetka. Doživljaj misteriozne srpske lepotice je samo lični.
Verovali ili ne u vanzemaljce, užarene lopte koje ga noću nadleću i pojačana elektromagnetna dejstva, priroda je zadivljujuća, vazduh drugačiji, nekako poseban, a bilje na obroncima svojstveno samo njemu, lekovito. I taj zagrljaj Srbije sa vrha Šiljak!
“Mislim da postoji ogroman nedostatak informacija i svesti o tome da uspon na Rtanj većini ljudi ne bi trebalo da bude prvo planinarenje, jer ne treba na tako zahtevnom vrhu da testiraju svoju fizičku snagu, kondiciju, stanje kolena i zglobova, mentalnu izdržljivost, i sve ostalo što planinarenje podrazumeva.” – citat sa jednog sajta koji se bavi planinarenjem i putovanjima.
Dalje u postu ću probati fotografijama ću da dočaram a informacijama pomognem svima koji planiraju posetu Rtnju i penjanju na vrh “Šiljak”.
“Najlakši” put do najvišeg vrha Šiljak (1,565 m.n.v.) je definitivno preko južne strane planine. Od Sokobanje postoji put koji vodi do sela Trgovište u kome postoje skretanja za selo Mužinac i za selo Vrmdža u kome sam ja bio odseo. Za penjanje preko Mužinca kažu da je najjednostavnije i tu vas makadamski put od sela vodi do “Tomićeve kolibe” odnosno do samog početka pešačke staze. Pošto sam smeštaj našao u Vrmži svoju “avanturu” sam započeo odatle.
Asfaltni put koji vas iz Trgovišta dovodi u Vrmdžu prolazi kroz selo i tu prestaje. Odatle kreće makadamski (na trenutke i kameniti) put koji se u jednom trenutku sastaje sa makadamskim putem koji dolazi iz Mužinca i vodi takođe do “Tomićeve kolibe“. Pomenuti put ipak ne bih preporučio kolegama sa sportskim ili bilo kojim nižim motociklima. Na proširenju (parkingu) ispred gazdinstva ostavljate vozilo i započinjete pešačenje ka vrhu. Iskreno, poštujem umeće, volju… ljudi koji su se na vrh popeli motociklima, mogu samo da zamislim tu količinu upornosti, muke i patnje… Ali sam isto tako mišljenja da je Tomićeva koliba posledja tačka na južnoj strani ovog zaštićenog rezervata prirode, do koje bi bilo koje vozilo na motorni pogon trebalo i smelo da dođe.
Prvi deo staze je zapravo prilazak samoj planini i usponu. Taj deo je poprilično kamenit pa treba povesti računa. Planina tu izgleda najšira i kao da je na dohvat ruke. U početku uopšte ne izgleda tako ozbiljno što je naravno zabluda. Staza je obeležena planinarskim znacima koji se nalaze na raznoraznim mestima. Znak može biti na štapu pobodenom u zemlju, na kamenu pored puta, na kamenu na samoj stazi pa se čak može videti i grana u okviru nekog žbuna pored staze ofarbana u crveno belo. Staza dalje vodi cik-cak uz planinu kako bi se lakše savladao uspon (nagib) ali se usput nailazi i na “prečice” koje idu vertikalno, direktno uzbrdo i na njima zaista treba zapeti. Moj prijateljski savet je da se treba držati glavne staze ako ni zbog čega drugog, ono zbog očuvanja zglobova i energije.
Kako se prilazi vrhu uspon je sve teži, vetar je sve jači ali je i pogled sve spektakularniji. Od Tomićeve kolibe do vrha ima 6 Km staze. Kako mi rekoše iskusniji i upućeniji u materiju do 2h sata penjanja sa južne strane je skroz ok vreme, ljudi stazu obično prelaze za 3 – 3,5h… meni je nakon ondašnje karantinske učmalosti trebalo 2h15min. što me je prijatno iznenadilo.
Na samom vrhu (meni bar) su se pomešale emocije. Sreća, jer je cilj (vrh) napokon tu, sa njega se kao nagrada za trud pruža 360° fantastičan pogled na skoro sve okolne planine srbije… ali i neka vrsta tuge, nakon što sam uživo ugledao prizor razorene kapelice koju su u više navrata maloumnici (kvazi tragači za skrivenim blagom) bukvalno minirali devedesetih godina prošlog veka. Koga zanima ko su bili Minhovi, koliko su značili za ceo taj kraj i zašto je gospođa Greta Minh 1934. sazidala kapelu na samom vrhu Rtnja, može pogledati na linku ispod.
RTANJ DOBRE NADE – ISTORIJAT RTNJA
Još samo par saveta za kraj.
Topla preporuka je da se na uspon krene (ukoliko je moguće) radnim danom zbog gužve koja zna da bude vikendom i praznicima, kao i u ranijim jutarnjim satima da bi se izbeglo jako sunce tokom dana.
Takođe sam od meštana čuo da vreme zna da bude promenljivo pa se boravak na samom vrhu ne preporučuje ukoliko ono počne da se kvari, odnosno da se sprema nevreme. Kasnije sam saznao da su brazde vidljive u zemlji na vrhu planine zapravo nastale udarima munja.
Ozbiljnija duboka obuća sa rebrastim đonom je veoma poželjna. Ribolovački, za plažu, vojni… šešir ili bar neki kačket, marama na glavi takođe. Ranac na leđima sa bar 1L vode po čoveku obavezno!, jer na samom Rtnju nema nikakvih izvora vode. U ranac takođe staviti neki šuškavac za vetar ili gornji deo trenerke, jer nikako nije prijatno doći znojav na vrh gde “brije” svež i jak vetar. Kada sam ja bio, toliko duvalo na vrhu da sam se na momente sakrivao iza ostataka porušene kapele.
Svako sebe poznaje najbolje naravno, ali ne bi bilo loše poneti i jednu – dve čokoladice sa sobom. Mobilni telefon sa punom baterijom se naravno podrazumeva pogotovo ako ste sami, MTS signala ima na vrhu kao i na celoj južnoj strani planine (za ostale strane ne znam, nisam bio). Ko može, želi… da priušti, sada već mogu da se nađu i za par hiljada dinara teleskopski (sklopivi) štapovi za hajking (planinarenje), koji zaista mnogo pomažu i rasterećuju zglobove i mišiće prilikom uspona i silazaka, ja ih obožavam.
i na kraju… ne odlazite bez moćnih travki rtanjskog čaja. I nikako ne pokušavajte da otvorite neki od ulaza u prirodnu piramidu za koju se veruje da je šuplja, jer “ko god je prošao kroz nju, nije izašao normalan”.
Nadam se da će ovaj post nekome bar malo olašati organizaciju, pripremu i odlazak na ovo izuzetno mesto. Fotografije ću kao i obično podeliti u nekoliko narednih postova radi preglednosti.
“Tomićeva koliba” – mesto gde se treba parkirati. Odatle počinje markirana pešačka staza ka vrhu “Šiljak”. ⇩
Na fotografiji ispod se vidi mesto gde se sastaju dve staze i nadalje (levo) nastavljaju kao jedna. Jedna staza vodi od Tomićeve koliba a druga (zdesna) dolazi iz sela Rtanj.
Rtanj je lokacija koju vredi obiđi i nadamo se da vam se dopada.
Takođe predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
