Godinama želimo motocikl. Sakupljamo novac za polaganje, opremu i motocikl. Kada konačno uštedimo dovoljno novca i kupimo motocikl, tad sreći nema kraja. Radujemo se kao da smo ostvarili najveći životni san, sve postaje lepše, uživamo u vožnji, sređujemo ljubimca do perfekcije, krišom mu dajemo nadimak. Istu proceduru prošao je i naš član foruma Влајко. Posle dugo godina čežnje za motociklom kupio je Yamahu FJR i do detalja je sredio, mazio i pazio, pažljivo vozio i tepao joj imenom Jadranka. Onda se dogodio jedan nemili događaj i saobraćajna nesreća u kojoj nije bio kriv. Svoju nevinost dokazivao je 2 godine po raznim sudovima. Kako je sve teklo, možete videti u daljem tekstu i temi na forumu. Prema nazivu svog ljubimca i svemu što se događalo ova moto priča dobila je ime “Šifra Jadranka”.
Voliš motore.
Voziš tu i tamo.
Drug ti daje APN4 na kašičicu.
U par navratai Jawa 350, ali vrlo retko.
Brat ti na kasišiču daje svog MZ ETZ 150, ali ako ga opereš prvo.
Nije ti bitno.
Znaš da ćeš da ga provozaš do prve raskrsnice i nazad.
Možda i ceo kilometar.
Onda voziš tog MZ-a, godinama.
Onda pauza, dugo godina.
Brat kupi TransAlp-a.
Boze kako lepa mašina.
Opet pozajmiš od njega koji put, ali samo dok ste na selu.
Nemaš dozvolu za A.
Štedis pare.
Častis sebe i najzad rešiš da polažeš.
Voziš časove kod gospodina, gurua @jasminko VIR.
Prošlo je 20 godina od kad si polagao za auto.
Topite se i motor i ti.
Jadan Hornet se muči po gradu sa tvojih 2 metra i 130+ kila.
Polozili ste, I ti I on, sa najvecim ocenama.
Štediš pare.
Čekaš.
Čekaš.
Čekaš još malo.
Pozajmiš pare od kuma.
Častiš sebe za 8. Mart.
Tu je, dočekao si…
Najzad…
E sad ćete sve polako.
Sad je sve u redu.
Jadranka.
Dobrodošla.
Vratiš kumu pare.
Jadranka.
Zivot je nije mazio.
Ima ožiljaka.
Ali biće sve u redu.
Sada je tu.
Sada je ti paziš.
Saja je ti čuvaš.
I ona tebe.
Odradiš mali servis kod gospodina @bokilic.
Voziš kratke ture.
Smederevo – Mladenovac – Avala – Beograd.
Voziš sa kumom obično, nikad sam.
Voziš duže ture.
Rumunija.
Zemlja Srbija.
Voziš jos duže ture.
Trebinje – Dubrovnik – Mostar – Durmitor pa nazad za Beograd
Voziš pažljivo.
Nisi mlad ni lud.
Voziš pažljivije od svih koje znaš.
I oni to znaju.
Voziš poslednji u koloni uvek.
Neka svi obilaze kako žele.
Ti na kraju.
Polako.
Imaš sa čim da ih stigneš.
Nigde ne žuriš.
Čak i supruga počinje da se vozi sa tobom.
Retko, ali ipak.
Kupuješ joj jaknu, kacigu, pantalone…
Vozite se zajedno, to si oduvek i želeo.
Zima.
Rudnik.
Dedamrazijada.
Prelaziš nepunih 7.000 km te godine.
Život je lep.
Imaš zver između nogu.
Imaš i motor.
—
Radiš ogroman servis.
Ugrađuješ sve i svašta.
Prede kao nikad.
Radi savršeno.
Čekas lepo vreme.
Nemaš više šta da radiš na motoru.
Eventualno da ga ispoliraš.
Ionako ga pereš svaki drugi dan.
Ionako ide lošije ako je prašnjav.
Kreneš za Šabac.
Preko Valjeva.
Što da ne.
Doručak u Valjevu.
Cigara.
Ne zuriš.
Uzivaš putem ka Šapcu.
Kazeš sam sebi kako je neverovatno lep put.
Voziš polako.
Pratiš ograničenja.
Krivina u levo.
Izlazak na pravac.
Traktor ispred.
Žmigavac.
Retrovizor.
Leva traka.
Isprekidana linija.
Brzina manja od one na znaku.
—
I traktor je rešio isto.
Samo nisi to znao.
Nije ti rekao.
Nema žmigavca.
Nema retrovizora.
Nema podognute ruke.
Nema podignutog pogleda.
Ali ima skretanja.
Kočiš.
Nemaš vremena da se vratiš desno.
Nemaš vremena da ideš u šanac.
Imaš vremena da vikneš jedno dugačko “neeee”.
Delić sekunde pre udara puštaš motor.
Ne znaš ni sam zašto.
Stavljaš ruke na grudi.
Prepuštaš se udaru.
Već ti je žao jer znaš sta sleduje.
Mnogo ti je žao.
Plakao bi.
Kotrljaš se.
Razmiljaš koliko će popravka da te košta.
Razmišljaš kako žena više neće hteti da se vozi sa tobom.
I dalje se kotrljaš.
Staješ.
Staje i ona pored tebe.
Sediš.
Gledaš kako nešto curi iz nje.
Plače.
I ti bi.
—
Nema bola.
Malo u ramenu.
Ništa više.
Ne daju ti da ustaneš.
Dolazi hitna.
Odlazimo.
Dolazi policija.
Uviđaj.
Drug dolazi po motor.
I ono što je ostalo od nje.
Naprsla ključna kost.
Naprsla kost na palcu ruke.
Gomila mordica i oderotina.
Svi protektori su odradili posao.
Kolena, kukovi, laktovi, leđa ocuvani.
Okolo njih modrice i ogrebotine.
Jakna odrana.
Pantalone rašivene..
Cipele pukle.
Kaciga pukla.
Glava čitava.
Još uvek.
Ona nije čitava.
Uopšte.
Žao te.
Mnogo te žao.
Plakao bi.
Sačuvala te je.
Ti nju nisi.
Drugi put je izneverena.
—
Stiže izveštaj sa uviđaja.
Kažu, kriv si.
Zoveš advokata.
Pravite plan.
Prvo da sredite to pa odluka šta dalje.
Šta sa njom.
Nećeš da pričaš o tome.
Hoćeš da podeliš sa drugima.
Lomiš se u glavi.
Da li da je popraviš?
Da li da je prodaš?
Da li si imao sreće ovaj put?
Da li ti neko govori da imaš pametnije stvari da radiš?
Žena je tu.
Deca su tu.
Šta bi bilo da ti nisi?
Ako je i popraviš, da li da voziš?
Kako da voziš?
Da kupiš full fluo pantalone?
Full fluo jaknu i kacigu?
Da ugradiš sirenu iz kamiona?
Da sviraš prilikom svakog obilaženja?
Da voziš sporije od sporog?
Da li ti sve to garantuje da ovo neće da se desi ponovo?
—
Čekaš.
Čekas proces.
Čekaš odluku.
Tema je tu.
Ako kreneš u popravku da pišeš redom.
Ako ne kreneš – neka stoji.
Neka se vidi.
Čekaš…
Nastavak ove priče, kao i detalja vezanih za sudski postupak i sudbinu “Jadranke” možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
