Predstavili smo vam ljude poput Soičira Honde i ostalih osnivača današnjih velikih kompanija za proizvodnju motocikala. Međutim, ne tako davno postojao je čovek koji je bukvalno svojim rukama uspeo da napravi motocikl koji je pobedio velika imena moto industrije. Njegovo ime je Džon Briten (John Britten).
Džon Briten nije puno mario za marketing. Bilo mu je bitno jedino da napravi motocikl koji će pobeđivati na trkama i uspeo je u tome. Njegov put ka tome nije bio nimalo lak. Uložio je celog sebe, ali pre nego vam ispričamo o tome kako je napravio svoj motocikl, prvo se moramo vratiti na sam početak i njegovo detinjstvo.
Od malih nogu u radionici
Briten je rođen 1. avgusta 1950. godine na Novom Zelandu, u mestu Krajstčerč (Christchurch). Već od malih nogu pokazivao je veliki talenat za mehanikom. Samostalno je napravio karting. Sa 12 godina skupio je dovoljno novca da kupi benzinski motor koji je zatim ugradio u isti taj karting. Od tog trenutka, za malog Džon Britena više nije bilo povratka jer je neprestano nešto “čeprkao” oko raznih agregata i mehanike uopšte. Budući da kao klinac nije imao skoro uopšte novca, stalno je radio sa starim agregatima popravljajući čak i nepopravljive stvari koje su drugi mehaničari odbacivali. Ulice Krajsčerča postale su testni poligon za Britenove kartinge i motocikle. Njegove komšije nisu ni mogli da zamisle da će upravo njihovo mesto postati poznato zahvaljujući Džon Britenu.
Zanimljivost iz detinjstva Britena je i to što je sa 13 godina pronašao zakopan stari Indian Scout motocikl, koji je na kraju restaurirao.
Kako je vreme odmicalo, došao je red i na školovanje. Briten je upisao i završio za mašinskog inženjera, usavršavajući se na polju dizajna kalupa, dizajna uzorka, livenju metala i još ponekih grana mašinstva. To iskustvo kasnije će mu koristiti pri radu na sopstvenim motociklima.
Posle završenog fakulteta Džon Briten je neko vreme putovao i radio u Evropi, a zabeleženo je da je radio u Velikoj Britaniji kao inženjer pri izgradnji auto puteva M1 i M4. U svojoj kasnijoj karijeri, radio je u nekoliko kompanija i firmi, uglavnom na dizajnu i konstruisanju raznih stvari.
Motocikli, strast bez koje nije mogao
Ipak, Briten nikako nije mogao bez svoje strasti i rada sa motociklima. Tako je u slobodno vreme i dalje razmišljao da obnovi svoju staru strast. U svojim kasnim dvadesetim godinama počeo je da vozi trke za lokalni klub iz Krajstčerča.
Upravo su trke bile prekretnica za Britena. Nezadovoljan performansama motocikla, 1986. godine rešio je da unapredi svoj Ducati sa kojim se trkao. Prvo je napravio svoje oklope, a nakon toga rešio je da redizajnira šasiju i agregat. Međutim, shvatio je da mu je mnogo jednostavnije da napravi sopstveni motocikl.
Sa svojim velikim iskustvom u snalaženju i popravljanju raznih stvari još od malih nogu, koristeći svoju kreativnost i iskustvo iz dizajniranja, Džon Briten počeo je da pravi sopstveni motocikl. Nije imao nikakvo postrojenje ili slično, već je motocikl pravio u svom dvorištu i garaži, od delova koje je mogao da pronađe u svojoj blizini. Kombinovao je dostupne delove za svojim idejama.
Zahvaljujući tome što je naučio da razmišlja nekonvencionalno i zato što nije bio pod pritiskom, Briten je pažljivo i smelo radio na svom projektu.
Tako je posle par godina rada svetlost dana ugledao Briten V1000. Dvocilindrični agregat i motocikl kakav do tad nije viđen. Britenu više nije bilo bitno da se dokaže samo na lokalnom nivou, želeo je nešto više. Njegov V1000 izdvajao se po spefičnoj prednjoj viljušci koja se do tada gotovo nije koristila na motociklima, upotrebom mnoštva karbona kao i šasiji, koja nije bila klasčna ni u kom smislu, već je korišten agregat kao noseći deo šasije, nešto što će drugi proizvođači početi da koriste tek mnogo godina kasnije. Na svim mestima na kojim je mogao, upotrebio je karbon, tako da je težina motocikla iznosila svega 138 kg.
Tada se u SAD-u vozila čuvena trka “Daytona Battle of Twins” na kojoj su se takmičili motocikli sa dvocilindričnim agregatima. U to vreme to je bila prestižna trka na kojoj su učestvovali svi svetski proizvođači poput Ducati -ja, Harley Davidson -a i ostali proizvođači iz Japana, Italije i Evrope.
Na svom debiju 1990. godine, dvocilindrični V1000 zabeležio je fantastično treće mesto. Sledeće godine, otišli su korak dalje osvojivši drugu poziciju.
Međutim, Džon Briten nije bio zadovoljan. Želeo je pobedu! Za 1992. godinu, potpuno je rekonstruisao ceo motocikl, a iste godine osnovao je Britten Motorcycle kompaniju, u kojoj je zaposlio 8 članova tima. U principu, ti članovi tima bili su njegovi drugari koji su mu pomagali od samog početka, samo što je tada sve ozvaničeno.
Pred narednu godinu, Briten je dodatno uozbiljio priču prešavši u nešto veći i opremljeniji prostor za rad na motociklu. Uz to, dobio je i sponzora u vidu kompanije “Cardinal Network”, pa su u to vreme njegovi motocikli nosili naziv “Cardinal Britten”. 1992. godine sa redizaniranim V1000, prvo su otišli na Twin trku na stazi Assen u Holandiji i tada su ostvarili prvu pobedu! Zatim je došao i red na ponovnu “Daytona Battle of Twins” trku. Za vozača Briten je angažovao Endru Strouda. Od samog starta Briten V1000 u rukama Strouda pokazivao je svoju nadmoć nad Ducati -jem koga je vozio Paskal Pikot.
Stroud i V1000 vodili su do dva kruga pre kraja trke, kada je na žalost mali električni problem sprečio da Briten zabeleži pobedu. Ipak, sve novine prenele su vest da je Briten V1000 dominirao trkom, a Džon Briten dobio je ogromnu pažnju javnosti i srdačne čestitke.
Briten je potom 1993. i 1994. godine osvojio šampionat Novog Zelanda, a postavio je četiri svetska brzinska rekorda dokazavši svoju nadmoć u odnosu na ostale dvocilindraše tog perioda.
Trka “Daytona Battle of Twins” je ipak osvojena 1995. godine i to na dominantan način. Stroud je dovezao V1000 do pobede sa čak 43 sekundi prednosti i na taj način se “osvetio” za frustrirajuće odustajanje sa trke 1992. godine.
Posle uspeha na trkama, usledile su i prve porudžbine za Briten motocikle. Džone Briten odlučio je da ne širi kapacitete, već da se svi motocikli sastavljaju ručno i da se isporučuju u onolikom broju koliko uspe njegov tim da sastavi. Briten je izjavio da ne želi da se takmiči sa ostalim proizvođačima, već želi da se svakom motocikli zasebno posveti.
Prerani odlazak vizionara
Na žalost, sudbina je imala drugačije planove za Džon Britena. U godini u kojoj je postigao najveći uspeh, tačnije 5. septembra 1995. godine Briten je preminuo, samo dva meseca nakon što mu je dijagnostikovan rak. Iza sebe je ostavio ženu i troje dece.
Na njegovu sahranu došao je veliki broj ljudi, a u povorci Britena je pratio njegov verni trkač Stroud na V1000 motociklu. Ljubitelji motocikala širom sveta, kao i gotovi svi proizvođači motocikala iskreno su žalili za gubitkom Džon Britena, čoveka koji je rekao “ne” konvencionalnim rešenjima i koji je sve uradio na svoj način nadmašivši najveće proizvođače tog doba.
Ova priča o Džon Britenu je povrh svega i dokaz da je moguće ostvariti svoje snove i zamisli, uz veliki trud, strast i ljubav ka nečemu. Sve što je potrebno je da zaboravite da granice postoje.
Džon Briten ostaje upamćen ne samo kao čovek koji je stvorio nešto različito u vreme kada su svi kopirali jedni druge, već i kao pojedinac koji je do temelja uzdrmao celu jednu industriju i filozofiju razmišljanja.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
