January 31, 2023
NaslovnaMoto PutopisiGospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja

Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja

-

Oktobar prošle godine znao je da nam pruži nekoliko lepih dana za vožnju. To je iskoristio naš član foruma Nenadbg88 da svoju lepšu polovinu odvede u obilazak nekoliko lepih mesta po Bosni. Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja za današnji januarski dan i razbibrigu. Uživajte u čitanju.


Relacija: Beograd – Sarajevo – Mostar – Trebinje – Dubrovnik – Pa ajd nazad.

Dakle posla preko glave, vozi mi se motor ne vidim na oči. Napolju svaki treći dan ne pada kiša. Gledam vikend za vikendom ove primorske krajeve, balavim. Čekam da se barem malo vreme prolepša da đirnem negde, dušu da povratim malo…

Ubadam kasnooktobarski vikend sa veoma neizvesnim temperaturama, ali bar koliko vidim bez kiše.

Ubeđujem ženu. To je to. Idemo pakovanje, sve je spremno…..

Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja
Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja

Jutarnji polazak je planiran za 10h, međutim..

Samo da spakujem ovo i ovo, ček’ da jedem..

Kaćaaaa, gde ti potkapa. Ostala kod tebe, nema veze, voziću se bez potkape (kakvu ja ženu imam). Ma važi. Ajd nazad do mene.

Ajd da sipamo gorivo. Jel sad sve spremno? Jesteeeeeee

Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja
Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja

2h. Možemo poći. Đihaaaaaa….

Gazimo putem ka Loznici. Suncem okupani, širokoga osmeha, punih kofera raspoloženja.

Put uz Drinu prelep za vožnju. Prelazimo granu na Zvorniku, teramo ka Sarajevu.

Mala pauza ubosni u Konjevićima za gorivo i osveženjce.

Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja
Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja

Tu desno teče simpa reka “Jadan”. Proizvodi taman adekvatan žubor da nabaci atmosvericu za predah.
Nastavljamo dalje ka Sarajevu. Preko Romanije put standardno neverovatan i prelep. Nikada ga dosta. Kako dublje zalazimo ubosnu tako sunce lagano nestaje, temperatura pada. Što bliže Sarajevu to hladnije. 

Ali hladnoću briše izuzetno topao doček naše domaćice iz Sarajeva koja nas vodi u mali i simpatičan apartman. U zgradi preko puta imamo mesto za Gavrana u podzemnoj garaži. Milina.

Raspakujemo se, oblačimo ponovo sve što možemo, jer je bilo poprilično hladno uveče u Sarajevu, i krećemo da prožderemo pola baš čaršije. Apartmančić se nalazio na samom početku šetališta, tako da je lokacija bila idealna.

Domaćica nam za ćevape predlaže “Pet’cu”, pa ćemo je rado poslušati.

Nismo pogrešili…

Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja

Posle ćevapa, lokal pored, zna se…

Kaća je bila oduševljena količinom i izgledom slatkiša, ali smo zbog nedostatka mesta u stomacima, morali da ih preskočimo…

Još malo glupiranja…

Iako punih stomaka, moja malenkost ne može da zaspi mirno a da ne bude neka klopa za prvu pomoć u blizini. Tako da je u kesi dovoljno hrane za 2-3 pomoćna obroka. Sad se može mirno poći u smeštaj.

Pred spavanje pravimo plan da se ujutru još jednom prošetamo kroz Baščaršiju a onda lagano nastavimo dalje.

Dan 2.

Moram da naglasim da je putovati za ženom druga dimenzija. Tu se zapravo nešto i vidi. Vožnja sa drugarima se uglavnom svodi na peglanje krivina, da vidimo nešto na brzaka i gasssss.
Sa lepšom polovinom je to malo drugačije.


Pa da počnemo.


Budimo se. Navlačim jaknu na sebe ovaj put, krećemo ponovo u šetnju i na doručak.
Jako lepo i prijatno jutro. A mantije izuvaju.

Ja sam uz mantije uzeo nešto što je malo vodenije, i slanije od jogurta. Zaboravih naziv ali je bilo odlično.
Posle klope iskoristismo da se još malo prošetamo po ovom divnom gradu po danu. Za današnji dan nije planirano puno kilometara, ali je planirano dosta kvalitetnog lepo osmišljenog vremena. 
Pakujemo se, ključ i novac ostavljamo u smeštaju, i natavljamo put Vrela Bosne.
Jako lepo mesto nedaleko od centra Sarajeva, i usput ka našoj sledećoj destinaciji..
 
Reče moj drug Aca, vrelo Bosne ti je prelepo. Odvojte barem 2 sata za to i Boga mi nije pogrešio.
Na samom ulazu, ljubazna gospođica koja radi u kućici za naplatu je pristala da nam pričuva jakne, a mi smo krenuli u šetnju.

Koliko slike mogu dočarati ne znam, mi smo imali jednu jako lepu i obuštajuću šetnju ovuda.
Uzimamo jakne iz kućice, pakujemo se , i nastavljamo dalje ka Konjicu. Tamo smo zakazali obilazak Titovog buknera.
 
Nešto manje od sat vremena vožnje po lepim Bosanskim putevima, stižemo u centar konjica, gde je trebalo da kupimo karte.
 
Selfi sa mosta i u pozadini Kaća koja čuva motor dok ja odlazim po karte.

I jedna za album:

Konjic je jako lep gradić, iako nije toliko veliki itekako ima svoju dušu. koristim malo viška vremena za jednu kvalitetnu kaficu.

Nastavljamo do bunkera koji je nedaeko od centra.
Tamo srećemo dva momka iz Makarske sa kojima malo ćaskamo. Pričamo im za naše dalje planove, a oni nam daju neke smernice.

Za one koji ne znaju, evo malo pametovanja sa interneta vezanog za sam bunker:

Bunker je sagrađen kao sklonište za predsjetnika Tita, njegovu porodicu i bliže saradnike u slučaju atomskog rata. Također, funkcionisao bi kao centar vojnih operacija (skloništa za Štab vrhovne komande). Ovaj objekat koji podsjeća na labirint, sa svojih više od 100 prostorija bi obezbijedio nesmetan život 350 ljudi u periodu od 6 mjeseci.

U slučaju opasnosti od nuklearnog udara bunker je bio spreman primiti 350 osoba iz najvišeg vojnog i političkog vrha bivše SFRJ. Oni su mogli boraviti tu šest mjeseci bez ikakavog kontakta sa vanjskim svijetom, jer se u njemu nalazi sve što je potrebno za normalan život. Temperatura u bunkeru je između 21 i 23 stepena celzija, a vlažnost zraka od 60 do 70 posto, što predstavlja idealne uvjete za život. Iz objekta postoji prinudni izlaz koji nije ucrtan na mapi. Vodi na brdo iznad objekta visine 170 metara, kojim možete doći do relejnog čvorišta na planini Zlatar.

Napravili smo gomilu slika u bunkeru, ali smo izdvojili par za ovaj putopis.

Svačega tu ima… Koga zanima detaljnije, može se informisati ovde… 

 Titov Bunker posjete – Jedna od najstrožije čuvanih tajni Jugoslavije

TITOVBUNKER-POSJETE.COM


Titov bunker sagrađen je u svrhu skloništa 350 Titovih najbližih saradnika u slučaju atomske katastrofe. Mi nastavljamo naše putovanje dalje ka mostaru.

Još malo prelepih Bosanskih puteva, ali ovoga puta kako dan prolazi, a mi se sve više približavamo mostaru, vreme postaje sve toplije.
U trenutku kada smo stigli u mostar bilo je prilično prijatno i toplo.
Povrh toga Kaća i ja imamo izmešano mišjenje o smeštaju. Ja oduševljen jer postoji ograđen parking za motor, ona i ne baš kvalitetom smeštaja. Ali bilo je uredno i imalo je sve što nam treba. Smeštaj definitivno preporučujem za Bajkere. Udaljen je 10min peške od starog mosta.

Smeštaj, i pogled na Gavrana sa terase, gde se našao i jedan Versys.

Brzo se raspakujemo, privučeni toplim vremenom i primorskom atmosverom ovog gradića. Vlasnik smeštaja savetuje restoran Šadrvan ako smo puno gladni, i bogme itekako nije pogrešio.
Malo šetnje i fotkanja pre klope.

Sada već ozbiljno gladni, odlazimo u restoran. Mantije od jutros su završavale posao ceo dan…
Jedva nađosmo slobodan sto. Restoran u etno stilu sa konobarima u staroj nošnji.
Pitamo konobara za sugestiju šta bi bilo dobro, i predlaže nam neki miks svega i svačega što vrlo rado prihvatamo, a ono što nam donosi nam je bilo dovoljno da preživimo 3 dana.
Dakle u prdzemlju 10 Ćevapa sa lukom u pola somuna, 4 arme, 4 uštipka, 4 punjene paprike, 400gr junetine, i još neki luk punjen mlevenim mesom, a na prvom spratu đuveč, pavlaka i ajvar.

Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja

Rekoh mojoj lepšoj polovini, ne idemo odavne dok ovo ne spakujemo. Slika sat i po vremena kasnije:

Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja

Dakle uništismo se od hrane. Sve pohvale za kuhinju restorana koja je ovo izbacila za nepunih 10-tak minuta. Vrlo verovatno da na ovolikom obimu posla imaju već neke stvari pripremljene, pa samo izbacuju. U svakom slučaju, ako ste gladni, restoran Šadrvan u Mostaru je preporuka.

Nastavljamo ka smeštaju i na pola puta snimam jednu pekaru gde možemo kupiti doručak. Odlično!

Po povratku u smeštaj detaljišemo sutrašnji dan!
Tu na scenu stupa malo ženske mudrosti.
Moj plan je bio da se od Mostara spustimo na Neum, zatim vozimo Jadranskom Magistralom do Dubrovnika, tamo prošetamo, i dalje nastavimo ka Trebinju gde bi spavali  i nastavili nazad za Beograd.

A zar ne možemo negde da neđemo smeštaj i lepo ostavimo stvari, pa da idemo da šetamo Dubravnikom?

Hmm. Nije loša ideja.

S’obzirom da je smeštaj u Dubrovniku bio preskup. Odlučujemo se da odemo direktno u smeštaj u Trebinje rano ujutru, tamo ostavimo stvari, i odemo za Dubrovnik, koji je na pola sata od Trebinja.


Nastavak putopisa Gospođica mi, ja i jedna lepa kasnooktobarska vožnja možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.