Honda je brend koji je naširoko poznat u svetu uglavnom po proizvodnji automobila i motocikala, mada kompanija Honda danas proizvodi i mnoge druge proizvode. Početna delatnost Honde bila je proizvodnja motocikala, te vas mi kao motociklistički magazin vodimo na put kroz istoriju motocikala Honde od samog početka, pa do današnjeg dana.
Početak istorije Honde počinjemo sa pričom o čoveku koji je zaslužan za ovaj brend, a taj čovek zvao se Soičiro Honda.
Soičiro Honda rođen je 17. novembra 1906. godine u malom selu u blizini grada Hamamtsua. Soičirov otac radio je kao kovač, a usput je popravljao i biciklove. Zahvaljujući očevim popravkama biciklova, mladi Honda se zainteresovao za mehaniku. Kada je bio mali dečak, Honda je u svom selu po prvi put video automobil, Fordov model T. Honda je, posle prvog susreta sa automobilom, postao opsednut automobilima i mehanikom.
Posle završenog osnovnog obrazovanja, sa 15 godina Honda odlazi u Tokio. U Tokiju se zaposlio u jednoj automehaničarskoj radionici u kojoj je radio kao šegrt. Međutim, mladom Hondi tada nisu davali mnogo da popravlja automobile i da se uči mehanici, te su njegovo znanje i veština sporo napredovali. Veliki zemljotres koji je pogodio Japan 1923. godine pomogao je Hondi da napreduje u svom zanatu. Pošto se veliki broj ljudi, koji su došli u Tokio da žive, vratio svojim kućama u selu ili drugim gradovima iz kojih su došli, Honda je u nedostatku ljudstva uspeo da se izbori da dobije dobru obuku u automehaničarskom poslu.
Pošto je dobro napredovao u struci, Honda je 1928. godine otvorio sopstvenu automehaničarsku radnju u Hamamatsuu. U svoje slobodno vreme, Honda je spremao automobile za trke. Sa modifikovanim Fordovim agregatom, Hondin automobil je 1936. godine na japanskom reliju postavio rekord po prosečnoj brzini po krugu od 100 milja na sat.
Soičiro Honda se vremenom usavršavao i 1937. godine njegova karijera kreće u drugom pravcu, Honda otvara fabriku za proizvodnju karika za klipove. Prve karike koje je proizvodio, Honda je isporučivao Tojoti, a kasnije je napravio i saradnju sa vojskom. Koliko god mu je Drugi svetski rat doneo profita, isto toliko mu je doneo i gubitaka. Kada su saveznici bombardovali Japan, 1945. godine teško su oštetili i Hondinu fabriku koja je bila u blizini vazdušne baze, a deo fabrike koji je preživeo bombardovanje nekoliko meseci kasnije uništio je zemljotres.
Posle 1945. godine, ceo Japan je bio u ruševinama, ali Honda ne posustaje i upravo u ruševinama vidi svoju priliku da se opet podigne iz prašine. U oktobru 1946. godine Honda osniva Hondin tehnički institut u Hamamtsuu. U principu, ovo je početak Hondine kompanije koja postoji i danas. Osim toga, ovo je početak i proizvodnje motocikala.
Honda nije imao mnogo prostora i tehničkih mogućnosti da započne razvoj potpuno novog proizvoda, pa se odlučio za jedan potez koji će se ispostaviti kao veoma pametan. Honda je otkupio dvotaktne agregate radne zapremine od 50 cm³ koje je vojska Japana koristila za vreme rata. Ove dvotaktne agregate, koji su nosili naziv A – tip agregata, Honda je ugrađivao na biciklove.
Posle A-tipa, sledeći bitan model za Hondu je D-tip koji se na tržište pojavio 1949. godine. D-tip je takođe pokretao dvotaktni agregat zapremine 98 cm³, koji je isporučivao 3 KS pri 5.000 O/min. Honda generalno nije bio veliki fan dvotaktnih motora zbog ulja koje se moralo dodavati gorivu, a koje u tom periodu nije bilo napravljeno tako da može lako da sagoreva. Osim toga, ovaj model je imao određenih problema i sa kvačilom.
Paljenje motora bilo je magnetno i vršeno je preko “kick-startera”. Samo paljenje motora olakšavao je dekompresor. Šasija je rađena od presovanog čelika, umesto čeličnih cevi koje su korištene na A-tip modelu.
Hondini biciklovi sa motorom solidno su se prodavali, ali kako se Japan oporavljao tako se i broj fabrika koje se bave proizvodnjom sličnih biciklova sa motorom povećao na blizu 200.
Honda je bio odličan mehaničar i pronalazač novih rešenja, ali mu je bio potreban neko ko bi vodio biznis dok se on bavi razvojem motocikala. Zato je Takeo Fudžisava došao u Hondu 1949.godine i bio je zadužen da se bavi vođenjem poslova što je bila velika pomoć Hondi koji je mogao da se usredsredi na razvoj.
Na Fudžisavin predlog, 1951. godine Honda razvija novi motocikl sa nazivom E-tip. To je bio prvi motocikl sa četvorotaktnim Hondinim agregatom, sa radnom zapreminom od 150 cm³. E-tip je bio snažniji u poređenju sa drugim motociklima u istoj klasi koji su se u tom trenutku proizvodili u Japanu. Još jedna razlika u odnosu na konkurenciju bili su ventili u glavi agregata, što je Hondu isticalo od konkurencije koja je uglavnom koristila bočno postavljene ventile.
Menjač je bio dvostepeni, a kasnije je izašla i verzija sa trostepenim menjačem.
E-tip pušten je u prodaju u oktobru 1951. godine i već posle pola godine prodavano je po 500 primeraka mesečno. Nakon 3 godine, godišnja prodaja je iznosila 32.000 primeraka.
Ovaj model pomogao je Hondi da potpuno izađe iz svih finansijskih poteškoća i da se u tom periodu izdvoji kao jedan od najjačih proizvođača motocikala u Japanu.
Nastavljamo priču o istoriji Honde. Pročitajte sledeći tekst:
Istorija Honde, drugi deo – Novi modeli i pobeda na Isle of Man TT
Za diskusiju o istoriji Honde, slobodno svratite do teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
