December 6, 2022
NaslovnaMoto PutopisiMoto tura koja to i nije (Jadranka i bonus 2022)

Moto tura koja to i nije (Jadranka i bonus 2022)

-

Naš Stefan (na forumu nafetS) ne silazi sa svog V-Strom 650 i za kratko vreme je napravio 25.000 km. Jedna od tura koja je doprinela toj respektabilnoj brojki opisana je upravo u ovom putopisu sa naslovom: Moto tura koja to i nije (Jadranka i bonus 2022). U ovom putopisu su opisane sve zgode i nezgode Stefana i Vlajka (na forumu maxx) koji mu se pridružio u putešestvijama. Uživajte!


Pripreme pred put:
jednu celu subotu čistim od obaveza i ugovaram servis i zamenu guma sa @abarth_maniac i @Jovan Ristic, motorče već na dobrih 21k km, gume već ne ulivaju sigurnost, tako da se znalo gde je prava adresa da se sve sredi i mirne glave na put..

Taj dan, pun smeha, druženja, ali i ozbiljnog rada, nas troje ko je sastavio, koliko mi možemo da lupetamo, strašno. Joci se sloši kad me vidi da dopisujem još nešto na tablu:

@abarth_maniac samoinicijativno čisti kočione čeljusti, kad već menjamo kočionu tečnost (koja se, kao što svi znamo, menja na 2 godine, ali posle 10 meseci i 20k km je tako bljakava, da mislim da bi bolji interval bio max 15k km, nije skupo, a čuva glavu).

Sa namonitranim gumama čiji sam nezvanični test vozač (hvala Joci što me je izabrao na tenderu) i komplet servisiranim motorom čovek bi rekao “POOOOKRET”, ali ne tako brzo prijatelji…
Sutradan nisam mogao da odolim da ne provezem Giro Di Fruška Gorizia, da se upoznam sa gumama i da im skinem taj famozni sloj dok ne krenu da prijanjaju.

Moto tura koja to i nije

Dogovaram se sa @maxx kako napasti Jadranku, kuda do tamo, kuda posle, koje su nam rute, vreme koje imamo… On je kod devojke u tazbini, ja bih malo produžio odmor da se parkiram u Igalu i da se kupam par dana pre povratka kući. Na poslu svaki dan kafe pauza i kujemo planove, ne znamo ni da li idemo, ni ako idemo, kuda ćemo, samo da imamo 3 dana zajedničke vožnje i to je sve. Svako ima neke svoje obaveze i neke svoje muke koje nas pritiskaju, ali smo tvrdoglavi i ne odustajemo. 
Ok, opasno smo se približili početku putovanja, dogovaramo sam kraj avgusta da se nađemo u Mostaru, pa preko Bihaća do Rijeke i kreće ono glavno… Naravno, nije bilo tako.

Pošto su nam motori odradili u leru malo i zagrejali se, možemo da krenemo lagano. Kvačilo, gazimo menjač i ajmo dan po dan…

Dan -4 (25.08. četvrtak)

@MilanS navalio da se vozimo u nedelju do Kopaonika, i ne odustaje. Džabe mu objašnjavam da treba da vozim dužu moto turu, moram da idem sa njim, naljutiće se. Ostavljam neki poluodgovor, ne obećavam, ali u glavi ja sam već na Kopu…

Dan -3 (26.08. petak)

Spakovan (sa malo više stvari, sva tri kofera ko oko), krećem posle posla do Pazove, dolazi i Milan, da popijemo kafu i pojedemo sladoled. Pridružuje nam se i Šuki, treći kolega sa faxa i tu padaju teške optužbe da sam ovakav i onakav jer neću na Kop, a stvarno nisam mogao obećati čvrsto. Istrpim ja to, malo mi bi lakše posle sladoleda i beganje kući.

Dan -2 (27.08. subota)

Sutradan obaveze po Bg, trči ovamo, trči onamo i nisam stigao da se prepakujem. Nema veze, sutra ću..
Uveče poruka od Milana, pasivno agresivna… Ajde, bem ti Kop, ajmo, idemo da se vozamo, šta, to nije ni 500km 

Dan -1 (28.08. nedelja)

Dolazim prvi do 1000 ruža. Eto i Šukija, samo se Milan čeka, ccc…
Taj dan lagano preko Rudnika do Kopaonika, odvozali Jošanička Banja – Kop, vratili se do naplatne kućice, ajmo još jedan krug, i prošetali malo po Kadijevcu, jako lepo izletište.
Gde drugo ručati, ako ne u Veležu pastrmku. Dok se jeo dezert, Milan je iskoristio šansu da obrne još jedan krug. Kao dete kad se popne na trešnju…
U povratku bežimo od oluje, stižemo za Bg, malo preko 500km. Stižemo oko 22:30 u Bg, bitno je dobro se odmoriti pred put, zar ne? Pakovanje sutra, nemam sad više snage, odoh leći.
Tu noć je rokala kiša, stiglo je to nevreme sa juga.

Dan 1 (29.08. ponedeljak)

Ustajanje u 7, raspakivanje svih stvari i odvajanje šta poneti. Nosim turu viška čarapa u sobu, pakujem stvari sa idejom da su stvari u bočnim koferima, a topcase za sitnice i u slučaju da mi se kupa, da mogu da ostavim sve stvari u njemu. Vidim gomilu čarapa pored torbe, o bože svašta, uzmem i odnesem u sobu.. Mama predlaže da krenem sutra, negoduje, oblačno je, prognoza ne obaćava.
“Kako da skratim 2 dana?”
“Pa na putu si 11 dana?”
“Jeste, ali imamo 2 dana za Rijeka – Dubrovnik, moram sad krenuti”.

Malo pozeraj pred pokret:

Pred polazak: Moto tura koja to i nije

Poslednje provere, pasoš, novčanik, punjač za telefon. Može se krenuti, pakujem se na motor, nebo onako sivo, prognoza kaže da se u Čačku voze čamci po ulici. Idem, šta može da se desi, da pokisnem? Neću se istopiti.
Oko 10 se oglasio anlaser…

A sada pravac more, 
Viknu Zuky iz sveg glasa


Taman sam izašao na obilaznicu oko Bg, kreće da prži
 

Pišonja i Žuga
Dva vjerna druga
Krote opasne krivine
Molim te, čuvaj ih, kraljice brzine


Planiram po 100-200km unapred, samo znam da se generalni plan izmenio i da u utorak oko 18h treba da budem u Stonu…
Idem za Valjevo Ibarskom magistralom, što bi braća Englezi rekli “uneventful”, da se javim Ivici ( @ivica744), on pojma nemam ko sam na forumu, al se znamo iz neke druge priče.. :) Znam gde radi, tako da destinacija je poznata.
To je to što se tiče plana, šaljem nekoliko poruka na nekoliko strana… Ko se prvi javi, drugarica u Višegradu, burazer u Podgorici, stric isto negde po Cg (Pg, Igalo, Žabljak, ko će ga znati gde je sad), pa ću tamo.
 

U Valjevu provedoh dobrih sat, sat i po u razgovoru sa Ivicom, retko kad sam imao prilike da pričam sa njim, uvek odem poslom, on i burazer ekspres odrade šta ima i ja odem da ne pravim gužvu. Sad smo malo drugačije, baš se lepo ispričali, ja i dalje nemam pojma gde idem. Ništa, motaj na Divčibare, Ue, pa ću da ručam i da razmislim. Sve vreme gledam oblake, ne obećavaju, i sve vreme sam tu, na ivici kiše.

Kod Loja, na čorbicu, i da konačno odlučim, idem na Durmitor. Počela kišica, dok se oblačim pričam sa dečkom iz NS, on se vraća iz CG, razmenjujemo info, ja njemu do NS stanje, on meni kako je do Durmitora. Pozdrav ako čita ovo, honda cb500x.

Počinje kiša, nema mi stajanja, temperatura pada, a ja u letnjoj opremi, neprijatnost raste al tvrdoglavo guram.

Moto tura koja to i nije

Granice preskačem, počinje opet kišica, sve hladnije i hladnije, u glavi mi je samo da se dokopam Žabljaka, ne bih izdržao da uzmem prenoćište pre mosta na Tari i onog božanstvenog penjanja. Ijao, uživancije, ladno al lepo. U krivinama sam brži jer uživam, na pravcima sporiji jer hladno. pa duva vetrić.

Moto tura koja to i nije

Dolazak na Žabljak, gubi se elan, vreme je da završavamo vožnju za danas, red je i krunisati…

Moto tura koja to i nije

Reč po reč sa komšijama za stolom pored, upoznam se, divni ljudi, bajkeri iz Slo, Zdenka i Damjan. Između razgovora sa njima ugovorim sobu i naručim večeru. Jesam krenuo bez plana, al negde se mora povući crta.

Penjem se u sobu, brzinski tuš, oblačenje, gledam po torbama, nema ni jedne jedine čarape, kamoli par. Samo ove mokre što sam skinuo. Jebote, jel moguće da sam zaboravio. Motam po glavi, pa da, to je ona hrpa koju sam odneo u sobu.. Bravo, sutra direkt neka prodavnica da se kupe čarape, pa tačno da su 100 dukata.

Silazim do restorana, naručim i turu pića za kolege za stolom pored, šta raditi u Žabljaku noćom ako nećemo koju čašicu više, i uzvrate sa pozivom da se pridružim malo da “ozbiljnije” popričamo. Lepo provedeno veče, kao da se dugo znamo, razmenili brojeve, družićemo se u Sloveniji sledeće godine ili kad budu posetili Beograd, a nadam se da će biti obe kombinacije.

Par piva kasnije(al sam se ugrejaaaaoooo), odoh da spavam.

Laku noć

Budući da je putopis prilično opširan i detaljan, nastavak putopisa možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.