Norifumi ”Norick” Abe rođen je 7. septembra 1974. godine a na svetsku scenu se prvi put pojavio 1994. godine kao ”wild card” vozač na trci u svojoj rodnoj državi Japanu na stazi Suzuka. Prethodne 1994. godine osvojio je domaće prvenstvo u klasi od 500 cm³ i postao najmlađi vozač u istoriji Japan koji je osvojio titulu šampiona u kategoriji od 500 cm³.

Njegov nastup na prvoj međunarodnij trci u najmanju ruku bio je zapanjujuć, iako je stazu poznavao kao svoj džep niko nije očekivao da će se Abe na Hondi NSR500 boriti za pobedu rame uz rame sa Švancom i Duhanom, borio se junački sve do tri kruga pred kraj trke kada je pao nezavršivši svoju prvu trku u najprestižnijoj klasi na svetu.

Postoji jedna anegdota vezana za Abea i Rosija, naime kada je Abe herojski odvezao svoju prvu trku i postao zapažen širom sveta, jedan četrnaestogodišnji dečak Valentino Rosi dao je sebi nadimak ”Rossifumi” jer je bio impresioniran vožnjom Abea.

Ubrzo posle prvog nastupa Abe je dobio ponudu ni manje ni više već od Keni Robertsa koji mu je ponudio da vozi još dve trke u toku 1994. godine a da sledeće sezone vozi kao stalni vozač za njegovo ekipu. Abe je prihvatio ponudu i sa te dve trke otišao je sa osvojene dve šeste pozicije.

Abe Yamaha

Prvu sezonu u ulozi stalnog vozača Abe je odvezao odlično, najbolji plasman te sezone bila je treća pozicija na trci u Brazilu a šampionat je završio na 9. poziciji u generalnom poretku.
Sezonu 1996. godine Abe je započeo veoma dobro, na trećoj trci u sezoni uspeo je ono što mu nije pošlo za rukom na prvom nastupu 1994. godine, pobedio je na Suzuki. Do kraja sezone osvojio je još tri podijuma, treće mesto na Doningtonu, treće mesto na Red Bull Ringu i pred kraj sezone osvojio je još jednu treću poziciju na stazi Rio u Brazilu.

U generalnom plasmanu Abe je sezonu 1996. godine završio na petoj poziciji.

Sledeće godine, 1997. Abe prelazi u ekipu koju je vodio veliki šampion Vejn Rejni. U ovoj sezoni Abe je gotovo se trke završio u prvih deset ali se popeo na podijum samo na poslednoj trci u Australiji koju je završio na trećoj poziciji a u generalnom plasmanu zauzeo je sedmu poziciju.

1998. godine Abe je ponovo bio veoma konstantan, na Madridskom Gran Priju vodio je borbu sa Karlosom Čekom za pobedu ali je na kraju morao da se zadovolji drugom pozicijom. Kasnije u toku sezone osvojio je još dva treća mesta na trkama na Doningtonu i na Katalunji. Sezonu 1998 godine završava na šestoj poziciji.

Abe Doohan

1999. godine Abe ponovo menja ekipu i odlazi u D’antin Antena 3, te godine pobeđuje na uzbudljivoj trci na stazi Rio u Brazilu gde se do poslednje krivine borio se Bijađijem i Keni Roberts Juniorom. Pored ove pobede osvojio je i tri treće pozicije i sezonu završava na šestoj poziciji.

Sezonu 2000. godine Abe započinje veoma dobro i na prvih sedam trka beleži pobedu na Suzuki, zatim osvaja drugu poziciju u Fransucskoj i drugu poziciju na Katalunji. Međutim drugi deo sezone odvezao je nešto slabije i sezonu završio na osmoj poziciji.

Abe-Rio-Gran-Pri

U 2001. godini Abe je zabeležio samo jedan podijum, drugu poziciju na Herezu. Sledeće 2002. godine klasa od 500 cm zvanično više nije postojala već je većina timova prešla na četvorotaktne agregate. Abe je te sezone završio sve trke među deset najboljih, doduše samo je trku na Katalunji završio na 16. poziciji a zahvaljujući svojoj konstantnosti sezonu je završio na šestom mestu u generalnom poretku.

2003. godine D’antin Antena 3 tim prelazi na četvorotaktnu YZR-M1 Yamahu. Abe se nije snašao najbolje u novim pravilima i novom motoru te je odvezao samo pet trka u toku sezone i to kao Yamahin test vozač.

Norifumi-Abe

Novu priliku Abe je dobio 2004. godine u novoj Tech3 ekipi međutim nikako nije mogao da se privkne na novu MotoGP klasu i motocikl, najbolji rezultat u toku sezone bila je sedma pozicija a u generalnom plasmanu završio je na trinaestoj poziciji.

Posle loše sezone u MotoGP šampionatu Abe 2005. godine prelazi u svetski sueprbajk šampionat u kom je vozio za Yamahu trebalo je da dobija podršku kao fabrički vozač. Međutim Abe je dobijao manje podrške u tehničkom smislu od Yamahe u odnosu na Norijuki Hagu i Andrev Pita koji su bili fabrički vozači. 2006. godine Abe je takođe imao lošu sezonu posle koje je rešio da se vrati u Japan u kom je vozio u nacionalnom superbajk šampionatu, takođe na Yamahi.

Gotovo celu svoju karijeru Abe je proveo na Yamahinim motociklima izuzev prve trke u 500GP klasi i do kraja je ostao veran fabrici iz Iwate.

Abeu nije bilo suđeno da se primiri u svojoj domovini, 7. oktobra 2007. godine, tačno mesec dana posle svog 33. rođendana Abe je tragično izgubio život kada je svojom Yamahom T-Max udario u kamion koji je pravio nepropisno polukružno skretanje.

Norick Abe

Norifumi Abe svojim briljantnim vožnjama i velikom harizmom osvojio je simpatije mnogobrojnih navijača širom sveta.