BMW je naširoko poznat po prizvodnji motocikala i automobila a manje je poznato da je fabrika prvobitno proizvodila avione. Posle poraza Nemačke u Prvom Svetskom, Nemcima je stavljena zabrana na proizvodnju aviona pa se fabrika BMW našla u velikom problemu. 1916. godine uložili su novac u novi deo fabrike koji je trebalo da se bavi proizvodnjom kočnica za vozove. Pošto im taj biznis nije išao najbolje a proizvodnja agregata im je bila u krvi uprava fabrike BMW poverava Maks Fricu tadašnjem najboljem inženjeru za avione novi zadatak – da konstruiše prvi BMW motocikl.

Zapravo BMW je prvobitno imao zamisao da proizvodi agregate namenjene za ugradnju na bicklove i u tu svrhu je razvijen BMW ov prvi agregat sa oznakom M2B15. Posle proizvodnje prvih agregata rodila se ideja za proizvodnju sopstvenog motocikla.

Fric do tada nikada nije konstruisao motocikale ali se uprava fabrike uzdala u njegovu inženjersku genijalnost. Fric je imao veliko iskustvo u konstruisanju agregata za avione pa je rešio da primeni to iskustvo na motociklima. Fric je znao da za uspešan projekat mora da koristi najkvalitetnije materijale i najbolja moguća tehnička rešenja. Zahvaljujući ovoj filozofiji BMW je posao poznat po velikoj pouzdanosti u odnosu na tadašnju konkurenciju.

Da bi u miru mogao da se posveti izradi novog projekta, Fric je otišao u malo selo nadomak Minhena. Radio je danonćno i za samo četiri nedelje uspeo je da završi projekat koji će podići fabriku iz ponora.

Prvi BMW motocikl nosio je oznaku R32 i bio je jedinstven po mnogim tehničkim rešenjima. Agregat je imao dva cilindra postavljena horizontalno 180 stepeni u odnosu jedan od drugog. Tehnički naziv ovog agregata bio je: četvorotaktni dvocilindrični agregat horizontalno postavljen, ovaj tip agregata kasnije će postati zaštitni znak BMW a i nosiće nadimak ”bokser”.

BMW R 32
BMW R32

Ono što je još zanimljivo na ovom motociklu je to što finalni prenos nije preko lanca kao što je bio slučaj sa gotovo svim motociklima iz tog vremena već je R32 imao kardanski prenos. BMW se nije nikad odrekao kardanskog sistema finalnog prenosa i prvi njihov motocikl sa klasičnim prenosom preko lanca biće model F650 tek 1994. godine. Zapremina agregata na R32 modelu iznosila je 494 cm³ a maksimalna deklarisana snaga 8,5 KS.

Modifikovani R32 u rukama BMW ovog vozača Ernst Tenea 1929. godine postavio je rekord u maksimalnoj brzini od čak 216 Km/h. Od proizvodnje prvog motocikla 1926. pa sve do 1937. godine BMW je u svetu postao sinonim za najbrže motocikle na svetu ređajujući rekord za rekordom.

Sledeći motocikl proizveden od strane BMW a bio je R39, sa jednocilindričnim agregatom zapremine 250 cm³. Ovaj model nije bio naročito uspešan i projekat je napušten 1927. godine.

BMW R39 1927
BMW R39

1931. godine BMW na tržište izbacuje model R2 sa jednocilindričnim agregatom zapremine 200 ccm, R2 je bio popularan u Nemačkoj najviše iz razloga što se mogao voziti bez vozačke dozvole! Naslednici R2 modele bili su R4 sa radnom zapreminom od 400 cm³ iz 1932. godine i R3 radne zapremine od 300 cm³ iz 1936. godine.

BMW R2
BMW R2

BMW se ne zaustavlja sa novim modelima i inovacijama, 1935. godine sa proizvodne trake silaze modeli R12 i R17. Najveća zanimljivost na ovim modelima je korišćenje prednje hidraulične teleskopske viljuške.

BMW R12
BMW R12

Što se brzinskih rekorda tiče BMW ni tu ne miruje i 1937. godine Ernst Hen postavlja novi rekord na BMW u od 500 cm³ sa turbopunjačem. Maksimalna postignuta brzina iznosila je 279,83 Km/h, ovaj rekord niko nije oborio u narednih 14 godina.

Nastupa period Drugod Svetskog rata ali BMW i dalje ima pune ruke posla, uglavnom zahvljujući tome što su se njihovi motocikli pokazali fantastičnim za Nemačku vojsku. Naročito dobrim se pokazao model R75 koji je korišten u kampanji u Africi. Kardanski prenos pokazao se mnogo zahvalnijim u pustinji u odnosu na motocikle koji su za finalni prenos koristili lanac.

Kada je američka vojska uvidela sve prednosti BMW R71 i R75 modela tražili su od Harley-Davidson kompanije da napravi sličan model. Harley-Davidson je bukvalno kopirao R71 model sa tim što je umesto metričkog sistema koristio inče što je rezultiralo zapreminom od 750 cm³. Rezultat ovog plagijata je model Harley Davidson XA.

BMW R75
BMW R75

Posle rata, BMW je zadesila ista sudbina kao i većinu fabrika na teritoriji Nemačke, razrušena je i svi planovi i nacrti su uništeni ili pokradeni od strane savezničkih snaga. BMW je praktično morao sve ponovo da počne od nule. Prvi model napravljen posle rata bio je R24 koji je u stvari unapređena verzija jednog od predratnih modela. Zapremina agregata iznosila je 250 cm³ i ovo je jedini posleratni BMW model bez zadnjeg amortizera.

BMW R24
BMW R24

BMW je posle rata imao dve fabrike, jednu pod kontrolom Amerike u Zapadnoj Nemačkoj, a druga pod kontrolom Sovjetskog Saveza u Istočnoj Nemačkoj. Obe fabrike koristile su naziv BMW sve do 1952. godine kada fabrika pod vođstvom Sovjetskog Saveza dobija ime EMW (Eisenacher Motoren Werke) dok fabrika u zapadnom delu zadržava naziv BMW (Bayerische Motoren Werke). Logo ostaje isti, sa tim što boje EMW a više nisu plave i bele, već crveno bele.

Početkom šesdesetih godina BMW zapada u krizu iz razloga što su automobili postali mnogo povoljniji i pristupačniji, dok su motocikl manje korišteni u ondosu na prethodne godine. U prilog tome govori i to da je BMW do 1954. godine proizvodio 30.000 motocikala da bi poizvodnja 1957. godine spala na oko 5.500 motocikala.

Sama uprava fabrike je bila gotovo rešena da prekine proizvodnju motocikala iz razloga što je posao sa automobilima odlično išao i donosio velike prihode, dok su motocikli donosili mali deo prihoda. Proizvodnja nije prestala uglvanom zahvaljujući tome što je BMW proizvodio motocikle za policijske i druge državne službe koje je izvozio u čak oko 100 država širom sveta.

Do 1970. godine BMW nije proizvodio revolucionarne motocikle ali je tada u ponudi imao modele poput R50/2, R60/2 i model R69S sa snagom od 42 KS. Krajem šesedestih godina tržište motocikala je počelo da se oporavlja i BMW je počeo sa izvozom motocikala u Sjedinjene Američke Države.

BMW R69S za Američko tržište
BMW R69S za tržište SAD – a

U 1970. godini BMW je počeo sa proizvodnjom čitave game novih modela zapremine 500 cm³, 600 cm³ i 750 cm³, u suštini ovoj bila samo evolucija starijih modela dok su agregati pretpeli neke izmene. Tako su se na tržište pojavili modeli R50/5, R60/5 i R75/5. Agregati ovih motocikala potpuno su redizajnirani i na njima su korištene nove tehnologije i inovativna rešenja ali su i dalje zadržali filozofiju dvocilindričnih agregata postavljenih horizontalno. Kuglični ležajevi zamenjeni su kliznim ležajevima potpoljenim u ulju što je dodatno doprinelo na produžavanju radnog veka agregata. Novi agregat dobio je i električni starter ali je i pored ove novine zadržan i sistem paljenja preko kick-startera.

Ciklistika novih modela takođe je poboljšana, zadnja viljuška je produžena i poboljšana je upravljivost.

Najuspešniji iz ove serije bio je model R75/5 sa dvocilindričnim agregatom zapremine 745 cm³. Ovaj agregat je isporučivao 50 KS pri 6.400 O/min.

BMW R75 5
BMW R75/5

Posle uspešnog oporavka motociklističkog dela BMW fabrike i povećanja prodaje motocikala 1973. godine svetlost dana je ugledao motocikl sa oznakom R90S koji je postao želja mnogih zaljubljenika u dvotočkaše širom sveta. R90S predstavljen je u oktobru 1973. godine na internacionalnom sajmu motocikala u Parizu.

Pored lepog dizajna ono što je najviše privlačilo pažnju je to što je ovo prvi BMW serijiski motocikl sa maksimalnom brzinom od 200 km/h. Iako je imao snagu od 67 KS maksimalna brzina koju je postizao R90S bila je veća od konkurentih motocikala na tržištu koji su imali snagu od 80 KS.

BMW R90S satovi
Instrument tabla BMW R90S modela

R90S bio je pun inovacija, ovo je jedan od prvih motocikala koji je ima zasebno instaliran obrtomer i brzinomer. Ono što je još zanimljivo je i to da je R90S imao amortizer upravljača! Takođe je ovo prvi BMW model sa disk kočniccam sa rupicama na diskovima čiji cilje je bio ušteda težine i bolje hlađenje.

Osim na tržištu u Evropi R90S je veoma dobro prodavan i u Sjedinjenim Američkim Državama. R90S krasila je maska oko prednjeg fara kao i vetrobran. Svaki je primerak farban ručno, tako da se teško mogu pronaći dva modela sa potpuno identičnom nijansom.

BMW R90S
BMW R90S

Iako BMW tada nije učestvovao na trkama kao fabrička ekipa, britanski vozač Redž Pridmor osvojio je prvenstvo SAD – a na R90S modelu.

Znajući da ne mogu dugo da žive na slavi modele R90S, U BMW u su se bavili na razvoj novog modela sposobnog da se odupre invaziji motocikala iz Japana. Za tu priliku trebao im je motocikl sa dobrim performansama i dizajnom koji će ga izdovjiti od konkurencije.

Inženjerima BMW – a uspelo je da 1976. godine stvore novog naslednika sa oznakom R100RS, prvi serijski motocikl sa punim oklopima na svetu. Oklopi su testirani i razvijani u aerodinamičnim tunelima u kojim je Ferrari testirao svoje automobile. BMW je dugo radio na usavršavanju ovih oklopa vodeći računa o svakoj sitnici.

Što se same snage agregata tiče ona nije značajno porasla u odnosu na R90S i iznosila je 67 KS.

BMW R100RS
BMW R100RS

Posle R100RS BMW radi na novom zanimljivom modelu,u BMW u su želeli da naprave nešto između kros i motocikla za puteve i tako 1980. godine nastaje prvi enduro motocikl. R80GS obeležio je novu eru u svetu motocikala, BMW po ovom segmentu motocikala ostaje prepoznatljiv i dan danas. Novim BMW ov enduro motocikl bio je konstruisan tako da može da savlada i najzahtevnije puteve. R80GS iz svog dvocilindričnog agregata sa dva ventila po cilindu zapremine 797,5 cm³ isporučivao je 50 KS pri 6.500 O/min sa maksimalnom deklarisanom brzinom od 165 Km/h. BMW je na R80GS primenio jednostruku zadnju viljušku koja do tad nije korištena ni na jednom od BMW motocikala.

BMW R80GS
BMW R80GS

Na čuvenom Pariz – Dakar reliju R80GS je pobeđivao od 1981. – 1985. godine donveši veliku slavu ovom modelu što se odrazilo na dobru prodaju R80GS širom sveta. Serija GS motocikala i danas je jedna od najprodavanijih od strane BMW a, do 2007. godine iz fabrike je izašlo oko 250.000 raznih modela sa oznakom GS.

GS vremenom su evoluirala te se danas u ponudi može naći R1200GS model, naravno sa dvocilindričnim ”bokser”agregatom zapremine 1.170 cm³. R1200GS smatra se najboljim adventur motociklom na tržištu a najnoviji model iz serije je R 1250 GS.

1983. godine BMW potpuno menja koncept i konstruiše novi agregat. Po prvi put u svojoj istoriji BMW ne koristi dvocilindrični ”bokser” agregat već u upotrebu uvrštava redni četvorocilindraš sa vodenim hlađenjem zapremine 997 cm³ postavljen poprečno. Još jedna novina je i ubrizgavanje goriva preko injektora kao i katalizatori u izduvnom sistemu radi smanjenja emisije štetnih gasova. Novi agregat isporučivao je 90 KS pri 8.000 O/min.

Novi agregat pogonio je potpuno novi model K1000. Budući da je BMW do tada bio poznat po svojim ”bokser” agregatima postavljalo se pitanje da li će kupci prihvatiti novi koncept. Strahovi su se pokazali kao neosnovani i K1000 je ubrzo postao veoma popularan motocikl na tržištu.

Pored novog agregata, injektora i katalizatora najveća novina bio je ABS koji je po prvi put ugrađivan serijski na motociklu.

BMW K1000
BMW K1000

K serija i dalje se proizvodi i vremenom je evoluirala i pratila korak sa tehnologijom ali je filozofija i princip ostao isti. Danas se u K seriju ugrađuju agregati veće radne zapremine u odnosu na prvi model, nova serija koristi agregat sa šest cilindara i zapreminom od 1.649 cm³.

U oktobru 2006. godine BMW je objavio proizvodnju G serije off road motocikala. G seriju pokreće jednocilindrični vodeno hlađeni agregat zapremine 652 cm³, sa maksimalnom snagom od 53 KS. Napopularniji predstavnik G serije je G650GS.

BMW G650GS
BMW G650GS

Najpoznatiji predstavnik novije istorije BMW a svakako je popularni S1000RR, prvi BMW čistokrvni sportski motocikl. Javnost je prvi put mogla da vidi S1000RR na sajmu motocikala u Minhenu aprila 2008. godine. Napravljen je sa namerom da osvoji titulu prvaka u svetskom superbajk šampionatu. Homologaciju za superbajk šampionat je prošao 2009. godine a već 2010. godine je započeta komercijalna proizvodnja.

S1000RR nije uspeo da osvoji titulu u superbajk klasi ali je nanizao 14 pobeda. Međutim u superstok kategoriji nekoliko vozača na S1000R modelu osvojilo je ukupno 5 titula šampiona. Agregat S1000RR modela korišten je i u MotoGP šampionatu u CRT kategoriji. BMW je bio uspešan u šampionatima širom sveta.

Kada se povajio S1000RR je bio motocikl sa najboljim ubrzanjem u svojoj klasi. BMW je za ovaj motocikl razvijao redni četvorocilindrični agregat zapremine 999 cm³ i snagom od 192 KS pri 14.200 O/min. Pored velike snage S1000RR su krasila i elektronska pomagala poput kontrole proklizavanja sa mogućnošću izbora tri režima rada (za vlažne uslove, sportski režim i trkački), a neizostavni deo elektronsko paketa bio je i ABS.

Sledećih godina S1000RR dobio je i elektronski podesivo ogibljenje a i snaga je rasla da bi poslednjih godina agregat prebacio granicu od 200 KS.

S1000RR
BMW S1000RR

2013. godine pored standarnog S1000RR modela BMW proizvodi i limitiranu seriju S1000RR HP4 modela. Ova serija pravljena je isključivo za trkačku stazu. Snaga agregata veća je nego na standratnom modelu i iznosi 215KS pri 14.500 O/min uz maksimalni obrtni momenat od 120 NM.

HP4
BMW HP4

BMW je kroz istoriju pravio motocikle sa praktičnom primenom i visokom kvalitetu, pouzdanošću i eleganciji. BMW je sve serije motocikala razvijao sa posebnom pažnjom i trudio se da osluškuje potrebe kupaca što mu je na kraju krajeva donelo i jako veliku popularnost širom sveta. Naročito su postali poznati po svojim adventur modelima poput R1200GS a u svetu sportskih motocikala S1000RR i dalje važi za jedan od najatraktivnijih modela u svojoj klasi.