Posle hladnog Silverstona, MotoGP ovog vikenda vozi na toploj i sunčanoj stazi Aragon u Španiji, popularnoj kod većine vozača, a naročito joj se raduje Mark Markez koji je upravo tu prošle godine došao do pobede na Ducatiju za Gresini ekipu.
Obližnji gradić Alcañiz bio je mesto uličnih trka u periodu od 1963 – 2003. godine, kada su vlasti zabranile trkanje na opasnoj uličnoj stazi. Negde u tom periodu doneta je odluka da se napravi moderan Motorland Aragon kako mu glasi puno ime.
Takoreći u sred ničega izgrađen je veliki kompleks trkačke staze dužine 5.077 metara sa 17 krivina (7 desnih i 10 levih) i sa najdužim pravcem od 968 metara. Stazu je dizajnirao čuveni Herman Tilke koji je zaslužan za mnoge današnje moderne staze. Aragon je u MotoGP kalendar ušao 2010. godine i od strane IRTA proglašen je za najbolju Grand Prix trku te godine.
Aragon može da se uvrsti i u staze starog kova, jer sa svojim brzim sektorima to i zaslužuje.
Kako Motorland Aragon izgleda iz perspektive trkača, možete pogledati na sledećem snimku Nikolo Kanepe:
Ducati glavni favorit, samo u čijim rukama?
U poslednjih nekoliko godina pobede na Aragonu otišle su u ruke Ducatijevim vozačima. Banjaja je 2021. godine pobedio nikog drugog do Mark Markeza, a to je ujedno bila i prva Banjajina pobeda u MotoGP šampionatu. Samo godinu dana kasnije Bastianini je bio taj koji je odneo pobedu, protiv Banjaje, dok je prošle godine Mark Markez probio led na Ducatiju i na ubedljiv način je dominirao trkačkim vikendom.
Dakle, prema svemu sudeći čeka nas nova Ducati dominacija, samo je pitanje koji će biti poredak na pobedničkom postolju. Mark Markez je glavni favorit, ali nas je ova sezona naučila da ne smemo potceniti Aleks Markeza koji vredno radi tokom svakog trkačkog vikenda.
Banjaja se čeka da proradi i nađe podešavanje motocikla koje će mu pružiti željeni povratni osećaj prednjeg kraja.
Dok Banjaja traži podešavanje, priliku koriste Morbideli, zatim sve brži Diđanantonio i Aldiger.
Aragon će biti i prvi pokazatelj da li je Honda RC211V u Zarkovim rukama zaista konkurenta u svim uslovima. Na Le Manu je kiša odigrala ključnu ulogu, dok je Silverston takođe bio nezgodan zbog vremenskih uslova.
Aprilia generalno na Aragonu nije imala previše sreće, zato je bitno ispratiti rezulatete Bezekija na ovoj stazi. Ukoliko se pokaže dobro, to znači da je Aprilia na dobrom putu.
Prenosi na Arena Sport kanalima:
Arena Sport će prenositi treninge, kvalifikacije i trke, u sledećim terminima:
Za utiske povodom MotoGP Aragon trke možete posetiti temu na forumu i ostaviti svoj utisak.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Dobri stari automatik, budi nostalgiju, a povrh svega i dalje mnogi primerci rade bez problema. Dokaz za to je i današnji putopis “Dva automatika do Adriatika” našeg od našeg člana foruma pod imenom Yanco. Uživajte!
Molim da mi oprostite što sam u ovom putopisu opustio ruku i misli i pisao u možda previše emotivnom tonu. A imam i razlog za to: jednog dana, kada prođu godine, upravo ovako napisana sećanja će moći da me vrate tamo gde je sve počelo…
– “A šta misliš da odemo Automaticima do Trsta?” – “Što da ne, šta nam teško…”
AI ilustracija – motivacija pred polazak Dva automatika do Adriatika
Pre nego što krenemo, moram da vam predstavim dva junaka ove priče. Nisu veliki, niti glasni — ali nose dušu jedne epohe. To su naša dva Tomosa Automatika, rođena u osamdesetim, skromna po izgledu, ali bogata uspomenama. Ako ih pažljivo slušate, čućete kako šapuću o vremenu kad je svet bio sporiji ali bolji, a putevi duži i lepši…
Priča o Tomosu i njegovom Automatiku
Bila je to zemlja koja se zvala Jugoslavija. Zemlja koja je, posle rata, želela da gradi fabrike, puteve i budućnost. A u jednom primorskom gradu, u Kopru, uz šum mora i miris nafte, rođena je 1954. godine fabrika pod imenom TOMOS – skraćeno od TOvarna MOtornih koles Slovenije. U početku, Tomos je sklapao licencirane motore austrijskog Pucha. Ali ubrzo, slovenački inženjeri počeli su da razvijaju sopstvene modele – prilagođene jugoslovenskim drumovima, gorivu, džepovima i temperamentu. I onda se dogodio Automatik. Model koji nije bio samo vozilo – bio je simbol. Prvi Tomos Automatici pojavili su se 1971. godine. Bili su jednostavni, dvotaktni, laki za vožnju. Imali su automatski menjač, pa si mogao samo da sedneš, zavrtiš pedale i kreneš. Nije bilo kvačila, nije bilo komplikacija. Bio je to moped za sve – za studente, poštare, deke i bake, za vožnju do posla, njive, mora ili prve ljubavi. U decenijama koje su sledile, Automatik je menjao oblik, ali ne i dušu. Modeli kao što su A3 i A35 postali su deo svakodnevice. Bili su otporni, štedljivi i laki za popravku – mopedi koje si mogao sam da rastaviš i sastaviš u garaži, sa dva ključa i malo dobre volje. Fabrika Tomos proizvodila je stotine hiljada komada godišnje. Slali su se širom sveta – u Holandiju, gde su ih kasnije i pravili, SAD, čak i Egipat. Bili su uspeh iz malog grada, tih ali uporan. U to vreme, ako nisi imao “Tomosa”, znao si nekog ko ga ima. A ako si ga imao – nisi ga zaboravio. Godine su prolazile, svet se menjao, naše dobre stare Yuge više nema odavno… Fabrika je prošla kroz privatizacije, preokrete, krize. 2019. godine, Tomos je definitvno zatvorio svoja vrata.
Ali priča nije završena… Danas, Tomosi još uvek žive. Ne na traci – već na putevima. Obnavljaju ih zaljubljenici, prenose se s kolena na koleno. Na okupljanjima ljubitelja dvotakta, iz dvorišta, sa sela i iz gradova, još se čuje onaj prepoznatljiv zvuk cvaje. Tomos Automatik nije samo moped. On je uspomena koja još može da ide. On je dokaz da nešto jednostavno može da traje – ako je napravljeno s namerom i srcem. A možda je to najveći uspeh jedne fabrike.
Moj Sivi Automatik
Moj Tomos je pravi dragulj među starim mopedima. Proizveden 1988. godine, on je jedan od onih modela koji su pažljivo održavani i čuvani kroz godine, gotovo kao novo. Kupio sam ga pre 3 godine od @boki.64, koji ga je kupio od prvog vlasnika iz Kraljeva koji ga je imao od prvog dana, i to se jasno vidi u svakom detalju. Tomos je u gotovo fabričkom stanju. Njegova siva boja, koja je s vremenom dobila taj specifičan matirani ton, daje mu izgled starog, ali izuzetno očuvanog mopeda. Nikada nije bio farban, što znači da svaka ogrebotina i ožiljak na njemu pričaju svoju priču. Motor radi besprekorno, iako je star skoro četiri decenije. Iako nije najbrži, njemu nije ni potrebno da bude brz – sve što je potrebno je da se pokrene, a on uvek ide. Sedište je u savršenom stanju, neudobno ali čisto, kao da je malo korišćeno. Prvi vlasnik je očigledno brinuo o svakom delu mopeda, a to se vidi i u sitnim detaljima – čak i hromirani delovi, kao što su farovi i dugmadi, izgledaju kao da su tek izašli iz fabrike. Svaka linija na ovom Tomosu, svaki oblik– sve je precizno i pažljivo sačuvano. Mogu da kažem da je moj Tomos više od običnog prevoznog sredstva. On je kao vremeplov koji me vraća u prošlost, u vreme kada su mopedi bili simbol slobode, kada nije bilo žurbe, nego uživanja u putovanju. Kada sednem na njega, znam da mogu da idem bilo gde, jer moj Tomos je dokaz da, iako su godine prošle, prava vrednost je u tome da se očuva i čuva nešto što je istinski vredno. Sećam se dana kada sam ga kupio. Otišao sam u Topolu. Utovario sam Tomosa u svoj 500L i vezao pažljivo, gotovo nežno, kao da ne prevozim mašinu već neko sećanje. Na putu ka kući, povremeno sam pogledao u retrovizor. Tamo je stajao on – mali, ponosan, i čudno miran. Kao da zna da je krenuo na novo poglavlje, ali bez straha.
Dva automatika do Adriatika
Tomos je i dalje bio registrovan na svog prvog vlasnika. Bio je još na onoj staroj, plavoj knjižici koja je više ličila na pasoš nego na dozvolu. Morao sam da ga prevedem u „današnji svet“. Kod notara, na tehničkom, u SUP-u – svi su gledali papire, ali u očima im se videlo da gledaju nešto drugo. Gledali su vreme. Jer Tomos ne nosi samo tablice – on nosi godine. I tako je dobio novu saobraćajnu. I tablice koje sijaju, iako ih on ne traži. Njemu bi bilo dovoljno da zna da ga neko voli. Nisam morao mnogo da popravljam. Oprao sam ga i ispolirao hrom. Očistio karburator, jer su se godinama unutra skupile sitne senke od stajanja. I svećicu – verovatno staru 35 godina. Isto toliko stare gume “Made in Yugoslavia”. Nije bilo buke, nije bilo dima. Samo jedno tiho: brrrrrrmmm, kao šapat starog prijatelja koji kaže: „Tu sam.“ Vozim ga ponekad, lagano. Ne zato što ne žurim. Već zato što volim da idem sporo. Jer kad ideš sporo, vidiš sve. Vidiš decu kako se igraju. Starce koji klimnu glavom. Psa koji laje jer mu je motor poznat. Tomos ne zna šta je internet. Ne zna za GPS. Ali zna put do srca. A to je put koji nikad ne zaboravljaš.
Džonijev Beli Automatik
Nisu svi motori kupljeni. Neki dođu tiho, kao da su naslutili da su stigli na pravo mesto. Džonijev Tomos je došao baš tako. Kupio ga je od čoveka koji ga je godinama vozio s ljubavlju. Bio je već bolestan kada su se upoznali – nije mnogo govorio o tome, ali u očima se videlo da zna kako mu vreme ističe. U rukovanju je bilo blagosti, u glasu tišina. Kao da je želeo da prenese nešto više od metala i guma – možda sećanja, možda poverenje. I zaista, nedugo nakon što je motor preuzet, taj čovek je preminuo. Tomos je ostao iza njega kao trag – ne tužan, već miran. Kao da čeka, ne da bude zaboravljen, već da ga neko ponovo vodi napred. Ostavinska rasprava je trajala dugo – više od godinu dana. Papiri su sporo govorili ono što su srce i volja već znali. Ali Džoni nije čekao papir da mu kaže da motor pripada njemu. Počeo je da ga voli. Ne po zakonu, već po srcu.
Stigao u radionicu i čeka na popravku, ali još uvek tudj…
Zajedno smo ga rasklopili, deo po deo. Kao da skidamo prošlost sa površine, ali ne da je izbrišemo – već da je očistimo i sačuvamo. Ram motora ofarbali smo u belo. Felne u crno, kao kontrast. I u toj jednostavnoj kombinaciji, motor je izgledao kao neko ko zna i gde je bio, i kuda ide. Rezervoar smo očistili pažljivo. Unutra je bila rđa, zaboravljena korozija vremena. Čistili smo ga dugo, strpljivo. Antirostom, lancem i epoksijem. I kada je zablistao iznutra, znali smo da sada može da primi gorivo, ali i poverenje. Već na prvi pogled bilo je jasno da se o njemu nije vodila briga. Loše ofarban u ljubičastu boju. Ali, odlučili smo da ga potpuno sredimo – ne zato što je morao, već zato što je zasluživao. Agregat je kompletno rastavljen. Sve što je imalo i najmanju sumnju u dugovečnost, zamenjeno je. Nove su bile karike, klip, ležajevi – ceo blok je očišćen i sklopljen pažljivo, deo po deo, tako da sve odgovara fabričkim specifikacijama. Nakon sklapanja, motor je upalio bez zadrške. Zvuk je bio tih i ujednačen, kao da je upravo sišao s proizvodne trake. Motor je kompletno sređen. Novi delovi, nova snaga. Ali stari duh – onaj koji ne možeš zameniti. A kada su svi papiri konačno stigli, kada su ljudi rekli da je motor „pravno njegov“, Tomos nije trepnuo. Znao je: „On je moj.“ Jer motori možda imaju delove, ali imaju i dušu. A duša zna kad je neko uložen – ne samo u popravke, već u ljubav.
Radovi su tekli… Sivi je kao nov, a Beli će da bude
Pred polazak…
Nismo se ni trudili da previše razmišljamo o tome da li je to realno ili ne. Obojica znamo da su Tomosi stari, ali još uvek dovoljno dobri da pređu tih nekoliko stotina kilometara (skoro pa hiljadu). Počesmo odmah da razmišljamo o svemu što nam treba. – „Moramo da proverimo mopede, možda ćemo morati nešto da popravimo. I da ponesemo dovoljno goriva, sigurno će nam trebati. Možda čak i nekoliko rezervnih delova.“ – “Da, to je važno. Ali mislim da ćemo da idemo polako. Nema žurbe, samo putovanje i uživanje. Biramo manje prometne puteve kroz sela?“
Zajedno smo počeli da pravimo plan. Krenućemo za nekoliko dana, a onaj deo o pripremama je već postao rutina. Imali smo iza sebe već jednu turu skuterima od 49 kubika. U garaži ćemo proveriti sve što treba, zamenićemo ulje u dvostepenom menjaču, proveriti kočnice, gume i sve ostalo. Ja sam počeo da pišem spisak stvari koje ćemo poneti. Bilo je toga mnogo, ali sve je to bilo deo planiranja. Na dan polaska, obojica smo bili spremni. Našim Tomosima nisu trebale velike brzine da bi nas odvele na put koji ćemo pamtiti. Imali smo ograniceno vremena koliko ćemo vremena provesti na putu. Bilo je važno da krenemo, da se provedemo i da stignemo tamo gde nas srce vodi.
Nastavak putopisa Dva automatika do Adriatika možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Plattner Motors tradicionalno svake godine organizuje dan otvorenih vrata na kom daje osetne popuste na opremu. Ove godne dan otvorenih vrata održaće se u subotu 7. juna u Novom Sadu.
Plattner Motors je zvanični zastupnik za motocikle i skutere iz Piaggio grupacije (Aprilia, Vespa Moto Guzzi, Piaggio), a osim motocikala ovlašćeni uvoznik je za brendove kao što su Dainese, AGV Alpinestars, Cardo, Shad, Pirelli, Metzeler, Akrapovič, a od ove godine u Plattner Motors salonima može se pronaći i oprema brenda IXS.
Dan otvorenih vrata donosi popuste od 10 – 40%.
Plattner Motors u subotu održava dan otvorenih vrata
Ukoliko ste želeli da kupite nešto od opreme za vas ili vaš motocikl, možda je sad pravi trenutak da uštedite nešto novca.
Dan otvorenih vrata održaće se u Plattner Motors salonu u Novom Sadu na adresi Novosadski Put 67, Veternik.
Za utiske povodom dana otvorenih vrata, možete posetiti temu na forumu i ostaviti vaš utisak oko organizacije, asortimana opreme i popusta.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Prostori bivše Jugoslavije osim nostalgije nude prelepe predele i lepe lokacije za posetiti. Naš član foruma Forsberg je sa svojom ekipom obišao Tragovima Jugoslavije jednu turu koja povezuje par država pomenute nam bivše republike. Uživajte u putopisu!
Sve do ove godine, delio sam sezone. Počinjale su negde u martu-aprilu (ako ne računamo poneki lep dan u januaru koji se desi) i trajale do novembra. Onda su se desili studenti i Deda Mrazevi na kojima sam po prvi put učestvovao i sve se promenilo. Sad mi je teško da povučem granicu gde je prošla sezona stala, a gde je ova počela. Sad, kad čujem da me neko pita koliko sam km prešao ove godine, stvarno ne znam šta da odgovorim, granice su se izmrljale. Zbog toga, rešio sam da ovu sezonu računam od dana kada sam kupio BMW. To je bilo u februaru.
Mada sam se navozao ove zime, radovao sam se dolasku lepog vremena, jer lepo vreme znači i lepše vožnje. Praznici oko prvog maja pokazali su se kao fantastičan momenat da se novi motor zaista proba na jednoj višednevnoj turi i da se vidi kako se kotira spram VFR mašine. @kokot je smislio rutu, a mi smo je pratili.
Mada ste navikli da moji putopisi imaju jednog jedinog glavnog i odgovornog, to u ovoj priči nije slučaj. Nit sam bio glavni nit sam bio odgovorni, već smo svi tu odgovornost preuzeli na jednake časti, pa da me pitate ko je bio vođa, ne bih mogao da kažem. Sve što ja znam je ko je bio na čelu kolone, a čak ni to nisam bio ja.
Ekspediciju su činili sledeći momci:
Deki Majstor – nije majstor samo zato što vozi majstorski, nego i zato što smo se navadili na njegovu radionicu da čačkamo sve moguće sitnice na motoru, pa tek onda idemo kod naših majstora ako Deki nešto slučajne ne zna. Lako ga je pomešati sa @kokot jer voze Super Teneru u istim bojama. Možeš da pratiti po krivinama samo kad sedne na svoj MT450, u drugim slučajevima ti pobegne, samo ako to poželi. Naslov teme preuzeo sam od Dekija i njegovog prvog klipa iz serijala u kom dokumentuje ovu našu avanturu
Deki Panter – navija za Zvezdu, nadimak dobio kad je Panter usrao Zvezdu prošlog oktobra, a mi svi tu utakmicu pratili iz udobnosti smeštaja u Mostaru TRK-om 702 bez problema drži tempo sa nama na ne-Kinezima
Vojo – ko o čemu Vojo bruji o (Hondi) Africi i black metalu, a i to onda kad ne priča o seksu ili ne plače što je prodao Transalpa
Jaran Mihailo – naš Jaro iz Han Pijeska, mesta sa dva godišnja doba – zima sa snegom i zima bez snega. Ako vas povede na kampovanje, računajte da imate ličnog kuvara. Na njegov Strom 650 nema šta ne može da se napakuje, samo kotlić još nije poneo, kaže možda nekad umesto kacige
Lule – Somborac koji je smrtna presuda Japancima. Još se nije navikao na topografiju sa krivinama, pa bi da ih ispravi da bude sve kao putevi u Vojvodini. Posle dva Japanca prešao na KTM-a u nadi da teže padaju. Priključio se sa dva dana zakašnjenja
Peđa Kum – Luletov kum na CBR-u po prvi put s nama krenuo na vozanje. Ako je Lule smrt za Japance, onda je ovaj kraj za slobodne devojke. Kad prigusti i krenu crne misli, spasavaj se koja može
@kokot – idejni tvorac cele rute i glavni organizator. Napravio plan puta i rezervisao smeštaje, vodiča u Željavi, izračunao tačno u dinar koliko će da nas izađu troškovi, ali na vremenske uslove nije mislio. Kad je video da će kiša, odustao od puta; priključio se kad je krenulo sunce, ako njega pitate, sunce nam je sinulo jer ga nam je on doneo; složili smo se da se ne slažemo
Moja malenkost o kojoj sve znamo i moj BMW o kome i ja jedva da išta znam
Ruta:
Tragovima Jugoslavije – otvaranje nezatvorene sezone
Prvi prvi
Kao što to obično biva, planovi se prave, a kad dođe vreme da se ostvare, obaveze umeju da umešaju prste. Umesto da svi zajedno krenemo istog jutra, krećemo u etapama. Deki Majstor, Deki Panter, Vojo i Jaran kreću već negde oko 10h iz Beograda. Ja zbog obaveza ću sesti na motor tek negde oko 14.30 popodne, Lule i Kum će tek preksutra ka nama, a za @kokot sve što znamo je da danas neće i da verovatno neće uopšte moći da krene iako je on organizovao sve. Srećom, uspeće da nam se pridruži posle par dana kad smo seli na jagnjetinu kod Kovačevića u Donjoj Jablanici. Dakle, nije se čak ni zbog nas potrudio da dođe, već zbog pečenja.
Elem, završivši sve obaveze koje sam imao, u 14.30h sedam na motor i, pošto Bihać nije blizu, nemam druge opcije nego da izađem na autoput i krenem put Hrvatske. Zbog prognoze koja nije bila sjajna, lomio sam se da li da nosim i kišnu postavu i kišno odelo, ali sam odlučio da je odelo dovoljno i nisam pogrešio.
Već po navici, na ulasku u Hrvatsku je ozbiljna gužva, ali iako nije vrućina napolju, ne stajem u red, već se probijam na početak, oko 3-4 automobila od kontrole, da baš ne preterujem. Bez problema prelazim granicu i nastavljam dalje. Plan je da idem do Jasenovca, tu uđem u BiH, pa da vozim uz Unu sve do Bihaća.
Ovaj plan i jeste sproveden u delo, međutim već kod Slavonskog Broda kreće da pada kiša, ja oblačim ono lepo zapakovano kišno odelo koje maltene neću skidati narednih par dana. Po prelasku u BiH stajem na prvu pumpu, a onda i u prvi restoran tačno prekoputa gde klopam super gurmansku pljeskavicu. Roštilj mi je sve u svemu malo dosadio, ali pošto se samo roštilj nudi, nisam mogao mnogo da biram. Da treba da klopam ovde još jednom, opet bih isto naručio.
Po kiši sam navikao da vozim, međutim, iz nekog razloga, ovo je već drugo putovanje na kome imam problem sa magljenjem vizira. Iz tog razloga, promenio sam i pinlock skoro, ali ni to nije pomoglo. Ovo je nezgodacija koja će baš uticati na vožnju na ovom putu. Ovog, prvog, dana, utiče tako da jedva išta vidim čim je pao mrak i više vozim sa vizirom podignutim na pola nego sa zatvorenim.
Momci koji su ranije jutros krenuli su dosta vremena proveli u Banji Luci i načelno bismo i mogli da se nađemo da vozimo dalje zajedno da ja nisam seo da jedem i da me put vodi za Prijedor. Kako to nije slučaj, dogovaramo da se da se vidimo u smeštaju, te ja nastavljam da pratim Unu kroz dosta prave i ni malo opterećene puteve ovog dela Bosne. Tu i tamo zastanem na po kojoj pumpi da skinem vizir i probam da sredim pinlock, ali u jednom trenutku se predajem i odlučujem da mi danas nema pomoći.
Mrkli je mrak, a dolazi jedna jako lepa deonica za vožnju. U pitanju je poslednjih 33km od Bosanske Krupe do Bihaća. Put krivuda, sa leve strane je stenje i planina, a sa desne Una lagano teče. Već sam prolazio ovuda i znam da ovaj deo obećava za vožnju. Avaj, ja na ovoj deonici u mrklom mraku i vizirom koji je pun vode i magle nikako ne mogu da uživam. Zbog toga, vozim brzinom do 50km/h i žmirkam da vidim kuda ide put.
Po ulasku u Bihać, šta mi drugo preostaje? Negde je oko 22h i sve o čemu razmišljam je topao tuš i hladno pivo. Stajem na pumpu da uzmem za svakog po malo piva i odlazim u smeštaj gde me deo ekipe već čeka, dok je drugi deo takođe otišao po pivo. U nadi da će mi rešiti problem na dalje, skidam pinlock i ostavljam njega i vizir odvojene preko noći da se skroz lepo osuše. Pošto smo svi mrtvi umorni, a nadrukali smo grejanje (napolju je em vlažno em hladno), posle dve konzerve smo spremni za spavanje.
Nastavak putopisa Tragovima Jugoslavije – otvaranje nezatvorene sezone možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
U subotu 31. maja nastavlja se MEC i MiniGP šampionat, ovog puta na karting stazi u Jagodini.
Mali, ali veoma brzi i sposobni motocikli i mopedi ovog vikenda zujaće u Kuli za drugu rundu MEC i MiniGP šampionata. Posle uzbudljive prve runde očekuje se jednako uzbudljiva druga runda. Mitov u MEC i Vujaklija u MiniGP šampionatu želeće da uvećaju svoju bodovnu prednost i da dohvate najviše stepene pobedničkog postolja.
Karting staza u Jagodini nekim vozačima manje je poznata u odnosu na onu u Kuli. Zato će naročito u MiniGP šampionatu biti zanimljivo pratiti dešavanja.
Prvi treninzi počeće u 9.00 časova, dok prva trka startuje u 11.00 časova.
Podsećanja radi, voze se tri trke po trkačkom vikendu, za svaku disciplinu.
Organizatori MEC i MiniGP šampionata pozivaju publiku da dođu i isprate trke MEC i MiniGP šampionata. Ulaz je besplatan.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
SYM u svojoj ponudi ima veliku gamu skutera u kojoj kategorija od 125 cm3 zauzima značajno mesto. Skuteri i motocikli od 125 cm3 su zanimljivi za sve koji žive u gradu, jer su dobar izbor za izbegavanje gužve i lakše pronalaženje parkinga.
U poslednje dve – tri godine SYM je unapredio i modernizova neke od skutera i time ih dobro pozicinoirao na tržištu, kako cenovno, tako i po performansama. Danas ćemo ukratko predstaviti četiri SYM skutera iz kategorije od 125 cm3.
Symphony SR 125
Prema informacijama iz Euro Sumara, Symphony SR 125 je među najprodavanijim skuterima iz ove game. Sa jednostavnim jednocilindričnim, vazdušno hlađenim agregatom radne zapremine od 125 cm3, snagom od 11,3 KS (8,4 kW), obrtnim momentom od 10,3 Nm i deklarisanom potrošnjom od 2,4 litre Symphony SR 125 je praktičan skuter. Sa zapreminom rezervoara od 5,4 litre, dostiže se autonomija od preko 200 km.
Ispod sedišta ima prostora za jednu “full face” kacigu i druge potrepštine, a cena iznosi 2.390 EUR.
Symphony SR 125 Foto: SYM
Symphony ST125
Symphony ST 125 je skuter sa većim prečnikom točkova, te je dobar izbor za one koji već imaju prethodnog iskustva sa većim motociklima. Napred se nalazi točak od 16″ koji uliva samopouzdanje i stabilnost, dok je pozadi točak prečnika 14″.
Agregat je izdžljiv četvorotaktni, vodeno hlađeni jednocilindraš radne zapremine od 124,6 cm3 maksimalne snage od 12,5 KS (9,3 kW) uz maksimalni obrtni moment od 11,5 Nm. Sasvim dovoljno snage za savladavanje uslova gradske vožnje. Zapremina rezervoara od 7 litara omogućava dovoljnu autonomiju da ne morate često da mislite o posetama benzinskoj stanici.
Dobra i korisna stvar je i prostor od 31 litre zapremine ispod sedišta, dovoljno za smeštanje kacige ili drugih potrepština i stvari.
Cena za Symphony ST 125 iznosi 3.000 EUR
Symphony ST 125 Foto: SYM
Fiddle 125
Ukoliko volite skutere u stilu Vespe, a uz to vam je potreban praktičan skuterčić sa dodatnim prostorom, onda je Fiddle 125 sasvim solidno rešenje. Pokreće ga žilav jednocilindrični, vazdušno hlađeni agregat radne zapremine od 124,6 cm3 sa snagom od 11,3 KS (8,4 kW) i 10,3 Nm obrtnog momenta.
Zapremina rezervoara je solidne 6,3 litre, a od praktičnih stvari maleni Fiddle 125 može se pohvaliti USB utičnicom i koferom koji dolazi u ceni skutera.
Cena za Fiddle 125 iznosi 2.499 EUR
JET X 125
Kada je reč o modernijim skuterima, stižemo do novog JET X 125. Ispod atraktivnog dizajna krije se četvorotaktni, vodeno hlađeni agregat radne zapremine od 124,6 cm3 sa 12,5 KS (9,3 kW) i obrtnim momentom od 11 Nm i većom zapreminom rezervoara od 7,5 litara.
Ono što jeste najveća prednost za JET X 125 jeste “keyless” sistem, kontrola proklizavanja i naravno ABS.
JET X 125 je sa cenom od 3.350 EUR povoljniji od konkurencije, kada se uzmu u obzir performanse.
JET X 125 Foto: SYM
ADX 125
SYM u svojoj ponudi skutera od 125 cm3 ima ADX 125 koji predstavlja mali adventure skuter. Poput ostalih skutera iz ovog teksta i ADX 125 pokreće četvorotaktni jednocilindraš radne zapremine od 125 cm3 sa snagom od 12 KS (9 kW) i obrtni moment od 11,5 Nm.
O točenju goriva ne morate da razmišljate, jer ADX 125 ima zapreminu od čak 15 litara. ADX 125 poseduje i modernu tehnologiju u vidu kontrole proklizavanja, neizostavnog ABS-a, “keyless” sistema, TFT instrument tablu dijagonale 5″ i LED svetla.
Cena za ADX 125 iznosi 3.950 EUR
ADX 125 Foto: SYM
Osim pomenuta četiri skutera, SYM u svojoj ponudi ima još skutera, počev od kategorije od 50 cm3, sve do TL 508 koji predstavlja vrh SYM ponude skutera.
Za ove, ali i druge skutere iz SYM ponude možete posetiti Euro Sumar salon u Beogradu na adresi Vojislava Ilića 145 ili u Autopromet salonu u Novom Sadu na adresi Temerinska 52.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Danas gotovo da više nema sport touring motocikala, a ono što je trenutno u ponudi je ili papreno skupo ili jednostavno ne nudi sve što jedan sport touring motocikl ima. Triumph je krajem prošle godine iznedrio Tiger Sport 800 koji smo testirali. Možemo slobodno reći da se radi o jednom pravom sport touring motociklu koji dobro pravi kompromis između sportskog i touring segmenta, a pri tome ne košta previše.
Napravljen na temeljima dosadašnjeg Tiger Sport 660, Tiger Sport 800 je ipak priča za sebe, iako ima dosta sličnosti sa pomenutim manjim srodnikom iz Triumph familije. Triumph u svojoj ponudi već ima modele od 850 i 900 cm3 te je bilo malo nejasno šta žele da postignu sa Tiger Sport 800. Međutim, radi se o (po našem mišljenju) pravom pogotku u centar mete jer Tiger Sport 800 nudi sve ono što nemaju Tiger Sport 660, Tiger 850 ili Tiger 900.
U Triumph-u su mudro izabrali kojim komponentama treba posvetiti pažnju kako bi motocikl bio dobar, a sa druge strane su na nekim stavkama odlučili da uštede kako cena ne bi bila previsoka. Reklo bi se da su uspeli da nađu savršenu meru.
Foto: BJBikers
Idemo od samog početka, u našem maniru, stavku po stavku da pojasnimo sve detalje:
Uzbudljiv i ekonomičan agregat
Triumph je specijalista za trocilindrične redne agregate, a ovog puta mislim da su uložili dosta truda da naprave agregat koji će zadovoljiti karakter i namenu ovog motocikla. Kada je prvobitno predstavljen, činilo se da će Triumph samo malo korigovati agregat iz Street Triple 765RS modela, ali nije tako – posvećena je posebna pažnja.
Tiger Sport 800 pokreće, posve novi redni trocilindrični agregat radne zapremine od 798 cm3 koji isporučuje 113 KS (84,6 kW) na 10.750 O/min i maksimalni obrtni moment od 84 Nm na 8.750 O/min.
Prema prečniku i hodu klipa od 78 x 55,7 mm da se naslutiti da je ovaj trocilindraš za osnovu koristio Street Triple 765 agregat (koji ima identičan prečnik klipa od 78 mm, ali kraći hod od 53,4 mm).
Utisci iz vožnje
Agregat koji pokreće Tiger Sport 800 je definitivno najjači adut ovog motocikla i retko koji motocikl može da se pohvali takvim odnosom isporuke snage, uzbuđenja i ekonomičnosti.
Foto: BJBikers
Kad prvi put pokrenete agregat i počnete sa vožnjom oduševi vas mirnoća u radu agregata i odsustvo vibracija. Na niskim obrtajima agregat ima snage, ne trza i ne cima na niskim obrtajima, a kad pređete 6.000 O/min oslobađa se sportski karakter i osmeh na licu jer je ubrzanje slično onom koji ima Street Triple 765RS, s tim da na Tiger Sport 800 lakše podnosite veće brzine, zbog zaštite od vetra.
Već kad pričamo o brzinama, Tiger Sport 800 na 220 metara postiže 170 km/h za 9,11 sekundi, dok maksimalna brzina koju smo postigli iznosi 225 km/h. Moramo napomenuti da se do 210 km/h stiže iznenađujuće lako.
Uz to, trocilindrični agregat ima i lep zvuk.
Sledeće pozitivno iznenađenje stiže sa sipanjem goriva. Prosečna potrošnja tokom testa iznosila je 5,2 litre kombinovane vožnje (autoput, otvoren put, gradska vožnja, sa suvozačem). Očekivali smo da će potrošnja biti između 5,5 – 6,0 litara što bi bilo prihvatljivo za motocikl sa tom snagom, ali potrošnja od 5,2 litre je za svaku pohvalu.
Rezerva se uključila na pređenih 301 km od poslednjeg sipanja punog rezervoara, a i na novom točenju goriva stalo je 15,96 litara. Budući da je zapremina rezervoara 18,6 litara, znači da je u rezervoaru ostalo nešto preko 2,5 litara goriva, što je dosta za oko 50 km. Tom računicom dolazimo do potencijalne autonomije od oko 350 km sa jednim rezervoarom.
Šestostepeni menjač je za pohvalu, precizan, sa dobro proračunatim odnosima u menjaču i finalnom prenosu te bez problema iskoristi svu snagu. Npr. na autoputu na 130 – 140 km/h niste na previsokim obrtajiam, a opet i od niskih obrtaja se ima dosta snage za preticanja bez potrebe da spustite stepen prenosa niže.
U paket standardne opreme ulazi i “kvik šifter” koji funkcioniše pri promeni stepena prenosa naviše i naniže bez upotrebe kvačila.
Upravljiv poput naked motocikla
Čim krenete i počnete da se probijate kroz grad, stičete utisak da se radi o naked motociklu. Zadivljujuća je lakoća sa kojom Tiger Sport 800 skreće i manevriše kroz gradsku gužvu. Kad bi zatvorili oči, pomislili bi da smo na Trident 660, a ne na motociklu predviđenom za putovanja.
Iako deluje da su Tiger Sport 800 i Tiger Sport 660 skoro identični i da razliku čini samo agregat, to je daleko od istine. Tiger Sport 800 poseduje solidno ogibljenje u vidu Showa obrnute prednje viljuške sa prečnikom štapova od 41 mm, podešavanjem sabijanja i povrata i hodom od 150 mm. Pozadi se nalazi Showa RSU zadnji amortizer, sa podešavanjem predopterećenja opruge i ono što je bitno ima “remote adjuster” te su podešavanja zadnjeg amortizera laka i jednostavna.
Foto: BJBikers
Osim predopterećenja opruge zadnjeg amortizera, bilo je potrebno samo da podesimo par klikova za povrat (rebound) i ponašanje je bilo perfektno. Upravljiv, tačan na zadatim putanja kroz krivine, a dovoljno dobro upija neravnine naših puteva. Zadnji amortizer je imao tendenciju da “pumpa” preko neravnina, ali sa par klikova na povratu to se dovelo u red.
Kao noseći element koristi se čelična cevasta šasija. Međuosovinsko rastojanje iznosi 1.422 mm što je kratko za jedan sport touring motocikl, a opet je stabilan na ubrzanjima i kočenjima.
Za zaustavljanje su odgovrne radijalno postavljene četvoroklipne kočione čeljusti i diskovi prečnika 310 mm. Na testu zaustavnog puta sa 80 – 0 km/h ostvaren je zaustavni put od 21 metra.
Udobnost i zašita od vetra mu nisu jača strana
Jedine zamerke koje se mogu uputiti odlaze na udobnost i zaštitu od vetra. Visine sam 187 cm, kada je vetrobran podignut u maksimalni položaj, vetar dohvata čelo kacige. Pri tome je vetrobran nešto uži i postavljen pod uštrijim uglom, te vetar uspe da dohvati i deo ruku oko laktova.
Foto: BJBikers
Sedište ne spada među najudobnija u klasi i bez pauze može da se provede oko sat i po vremena pre nego što počne da se razmišlja o odmoru.
Foto: BJBikers
Sam položaj sedenja je dobar. Noge nisu povijene, sedi se uspravno, a položaj upravljača je takava da ne zamara ni pri dužim vožnjama. Budući da je Tiger Sport 800 kompaktan motocikl, mesta ima i sa suvozačem.
Visina sedišta postavljena je na 835 mm, ali s obzirom da je sedište uže, mogu ga voziti i niži vozači. Uz to masa sa svim tečnostima iznosi 217 kg.
Elektronika u korak sa konkurencijom
Nije se štedelo ni na elektronici. “Ride-by-wire” sistem zadužen je za kontrolu nad doziranjem gasa, 6-osni IMU motri na kretanje motocikla u šest osa, te su elektronska pomagala preciznija. Na spsisku elektronskih pomagala nalaze se:
Kontrola proklizavanja – odlično radi, na nižim obrtajima nešto osetnije prekida isporuku snage, dok pri aktivaciji na višim obrtajima rad kontrole proklizavanja nije toliko primetan, odnosno dopušta ubrzanje uz zadržavalje prianjanja zadnjeg točka.
OCABS je “cornering” ABS sistem koji funkcioniše i kada je motocikl pod nagibom. Generalno nismo osetili preterano mešanje ABS-a čak ni pri naglom kočenju, jer oba točka pružaju dovoljno mehaničkog prianjanja.
Tri režima vožnje (Rain, Road, Sport)
Tempomat
Povezivanje sa pametnim telefonom i upotreba navigacije
Stavka na kojoj je vršena uštedea je instrument tabla, koja je slična ili identična onoj koju koristi Tiger Sport 660, što nije za zameriti jer su sve informacije jasno prikazane i čitljive su. Jedina mana instrument table je pri trenucima kada sunce direktno bije u ekran, te nije moguće jasno pročitati informacije, ali se to dešava samo u pojedinim trenucima.
Foto: BJBikers
LED svetlosna grupa dobro odrađuje posao, sa jasnim svetlosnim snopom koji čini noćnu vožnju manje napornom.
Kompletan paket uz ne tako visoku cenu
Uz sve opisane karakteristike, ono što takođe čini Tiger Sport 800 primamljivim je cena koja u zavisnosti od boje iznosi između 11.790 EUR i 11.890 EUR. Trenutno mu se kao konkurent može uvrstiti Yamaha Tracer 9 sa sličnom snagom, ali i sa većom cenom od 13.240 EUR koliko iznosi osnovni model.
Generalno su Tiger Sport 800 i Tracer 9 trenutno možda jedini motocikli koje možemo smestiti u sport touring segment.
Triumph je napravio odličan potez. Nije štedeo na komponentama koje su bitne (agregat, ogibljenje, šasija, elektronika), a malo su uštedeli na nekim drugim, ne toliko bitnim stvarima (instrument tabla) te su učinili da Tiger Sport 800 bude zvezda u usponu i jedan od motocikala koji će zasigurno vremenom postati veoma tražem motocikl. Kao zamerka ostaju nešto manje udobno sedište i zaštita od vetra, ali su to stvari koje se lako daju unaprediti.
Pozitivine karakteristike:
Isporuka snage
Niska potrošnja
Ubrzanje
Upravljivost
Cena
Pozitivine karakteristike:
Zaštita od vetra
Udobnost
Servisni intervali propisani su na 16.000 km (prvi servis na 1.000 km), a cena za servis iznosi 18.080 RSD.
Ukoliko imate iskustva sa Triumph Tiger Sport 800 ili želite da ostavite utisak, to možete učiniti u temi na forumu.
Triumph Tiger Sport 800 Foto: BJBikers
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
MotoGP ovog vikenda gostuje u Engleskoj, na stazi Silverstone za već sedmu rundu ovogodišnjeg šampionata.
Velika Britanija ima dugu tradiciju trkanja i veliki broj staza od kojih je dobar deo njih nastao od starih aerodroma koji su se koristili za vreme ratova. Silverston vuče korene od jedne takve staze i predstavlja jednu od najdužih i možda tehnički najzahtevnijih (posle Portimaa) staza u MotoGP šampionatu.
Silverston je u MotoGP došao kao zamena za Donington Park na kojem više nije bilo mogućnosti da se dodaju izletne zone koje bi zaustavile sve brže MotoGP motocikle. Zato je u Silverston uloženo mnogo para i 2015. godine je vraćen u MotoGP šampionat. Kažem vraćen, jer Silverston ima tradiciju trkanja dugu 60 godina.
Staza je dužine 5.900 metara i sastoji se od 8 levih i 10 desnih krivina uz najduži pravac od 770 metara. Kao što sam u prethodnom pasusu napisao, staza je tehnički zahtevna jer je sastavljena brzih i sporiih krivina i zato je ključno pronaći optimalno podešavanje motocikla za celu stazu.
Kako izgleda staza sa kamere motocikla, možete pogledati na sledećem snimku sa Yamahe R1 Nikolo Kanepe:
Kiša najavljuje zabavu – za gledaoce
Trka u Le Manu bila je više nego zanimljiva i dramatična. Prema vremenskoj prognozi i ovog vikenda vozače na Silverstonu očekuju kišni uslovi, tipično vreme za Englesku.
Zarko se delimično raduje kiše i nada da bi ponovo mogao do dobrih rezultata. Mark Markez može da bude zadovoljan prethodnim trkačkim vikendom, jer su njegovi rivali (Banjaja i Aleks Markez) ispustili dosta bitnih bodova za šampionat.
Foto: Ducati
Na prošloj trci pozitivno je iznenadio i Aldiger koji je osim na sprint trci došao i do svog prvog podijuma na trci normalne dužine.
Silverstone je staza koja će definitinvo ponovo promešati karte, a od nestandardnih favorita treba obratiti pažnju na Vinjalesa, Bezekija i možda nekog od Yamahinih vozača.
Izmešan raspored trka
Tradicionalno u Engleskoj ima pomešan raspored trka u odnosu na druge trkačke vikende. Tako će se u nedelju prvo voziti Moto2, zatim MotoGP i na kraju Moto3 trka, a sve zbog toga da bi se MotoGP trka vozila u 14.00 po našoj vremenskoj zoni, budući da je Engleska sat vremena pre nas.
Raspored i satnica trkačkog vikenda (za našu vremensku zonu):
Petak:
11:00 – 11:35 Moto3™ Free Practice Nr. 1 11:50 – 12:30 Moto2™ Free Practice Nr. 1 12:45 – 13:30 MotoGP™ Free Practice Nr. 1 15:15 – 15:50 Moto3™ Practice 16:05 – 16:45 Moto2™ Practice 17:00 – 18:00 MotoGP™ Practice
Subota:
10:40 – 11:10 Moto3™ Free Practice Nr. 2 11:25 – 11:55 Moto2™ Free Practice Nr. 2 12:10 – 12:40 MotoGP™ Free Practice Nr. 2 12:50 – 13:05 MotoGP™ Qualifying Nr. 1 13:15 – 13:30 MotoGP™ Qualifying Nr. 2 14:50 – 15:05 Moto3™ Qualifying Nr. 1 15:15 – 15:30 Moto3™ Qualifying Nr. 2 15:45 – 16:00 Moto2™ Qualifying Nr. 1 16:10 – 16:25 Moto2™ Qualifying Nr. 2
17:00 MotoGP™ 10 Laps Tissot Sprint
10:40 – 10:50 MotoGP™ Warm Up 11:10 – 11:40 MotoGP™ Talk Show 12:15 Moto2™ 17 Laps Race 14:00 MotoGP™ 20 Laps Grand Prix 15:30 Moto3™ 15 Laps Race
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Tomosijada ponovo nastupa! Moto Bike iz Kaća i ove godine održav Tomosijadu, događaj koji se završava odlaskom u Beli Vir.Ove godine biće treće uzastopno okupljanje ljubitelja Tomosa, koji se uz organizaciju i pokroviteljstvo firme Moto Bike okupljaju, druže i zajedno prave turu koja za sobom ostavlja miris dvotaktola i budi nostalgiju.
Plan vožnje obuhvata sledeću rutu: Kać – Budisava – Šajkaš – Gardinovci – Kovilj – Šlajz – Off road dolma – Šangaj – Kać
Plan vožnje:
Okupljanje počinje na platou ispred firme Moto-Bike, na adresi Svetosavska 70a, Kać, u 10h. Druženje uz muziku, okupljanje Tomos motora i ljubitelja Tomosa.
Polazak sa platoa je u 13h.
Prolazimo kroz Kać, Budisavu i Šajkaš.
Iz Šajkaša nastavljamo ka Gardinovcima – planirano vreme prolaska kroz Gardinovce je oko 13:40h.
Prolazimo kroz Kovilj i pravimo pauzu od 30 minuta na Šlajzu u Kovilju.
Oko 15h krećemo ka Šangaju – na ovoj deonici nas očekuje off-road vožnja.
Nakon Šangaja, vraćamo se za Kać i vožnju završavamo kod restorana “Beli Vir” gde nas očekuje druženje uz muziku. Planirano vreme dolaska je oko 16h.
Tomosijada
Pravila Vožnje:
– Motori koji učestvuju moraju se tokom čitave vožnje kretati u koloni – Motori ne smeju preticati prvo vozilo (Vođu kolone) – Motori koji se voze moraju biti registrovani. – Nije dozvoljeno trkanje niti preticanje u koloni – Učesnici koji budu izazivali potencijalnu pretnju i nasilničku vožnju biće uklonjeni sa Tomosijade – Učesnici moraju imati dozvolu za vožnju motora – Obavezno je nošenje kacige na motoru!
Za sve one koji učestvuju u OFF ROAD vožnji: – Obavezno naspite pun rezervoar goriva – Ponesite maramu za lice jer će biti prašine – Ponesite rezervnu odeću, možda bude i blata – Ponesite kupaći ako ste raspoloženi za kupanje na Belom Viru
Za sve učesnike:
– Podrška, za slučaj da vam se tokom vožnje pokvari Tomos, ne brinite, vožnja se nastavlja! Organizovali smo vozilo podrške, koje će ići na kraju kolone za sve Tomose koji ostanu na putu. Vozilo ne ide na deo OFF ROAD vožnje.
– Garantujemo vam dobru zabavu uz muziku i druženje.
– Tokom vožnje predviđene su i deonice za ubrzanje, gde ćete moći da gasirate Tomose do iznemoglosti. Zato pozivamo sve učesnike da na deonicama gde nije predviđeno ubrzanje imaju srpljenja, a da na deonicama gde je predviđeno ubrzanje i dalje u potpunosti poštoju sva pravila propisana propisima i Opštim uslovima i pravilima učestvovanja na Tomosijadi.
– Očekujemo preko 400 Tomos motora iz različitih krajeva Srbije i regiona.
Da biste učestvovali na Tomosijadi, potrebno je da se prijavite. Prijave možete obaviti na sledećem linku:
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
CFMOTO je prošle godine u Moto3 šampionatu ostvario rekordne rezultate sa vozačem David Alonsom. U čast osvojene Moto3 titule, CFMOTO predstavlja 450SR Champion Aspar Replica verziju u limitiranom broju primeraka, od kojih će neki srećom stići i do našeg regiona.
David Alonso je prošle godine pobedio na čak 13 trka čime je oborio rekord iz 1997. godine i to nikog drugog do Valentina Rosija, bar što se tiče pobeda u jednoj sezoni u najslabijoj klasi. Alonso je uz to osvojio i titulu Moto3 šampionata, a CFMOTO je osvojio titulu konstruktora, dok je CFMOTO Aspar tim postao i najbolji tim u Moto3 klasi.
U čast pomenutih uspeha, CFMOTO 450SR dobio je Champion Aspar Replica verziju napravljenu u svega 451 primerak. 450SR smo imali prilike da testiramo kako na evropskoj prezentaciji na stazi Istanbul Park u Turskoj, tako i na našim putevima i stazi NAVAK. Ukoliko vas detaljnije zanima 450SR, predlažemo da pročitate sledeće tekstove:
CFMOTO 450SR Champion Aspar Replica uglavnom ima identične performanse kao i standardni 450SR, odnosno pokreće ga redni dvocilindrični agregat radne zapremine od 449,5 cm3 sa maksimalnom snagom od 34,5 kW (47 KS) na 10.000 O/Min i maksimalni obrtni moment od 39,3 Nm na 7.750 O/Min. Brembo M40 kočiona čeljust i disk prečnika 320 mm odgovorni su za zaustavljanje, a masa sa svim tečnostima iznosi 179 kg.
Foto: CFMOTO
Ono što čini razliku između standardnog 450SR i 450SR Champion Aspar Replica modela su grafike inspirisane Moto3 trkačkim motocikom, ugraviranim brojem na gornjem trouglu, nogostupima postavljenim u višem položaju sa titanijumskim finišom, vetrobranom u trkačkom stilu, sedištem vozača takođe u trkačkom maniru, kao i repom motocikla bez zadnjeg sedišta.
Foto: CFMOTO
Firma Guevara, zvanični uvoznik za CFMOTO za Srbiju i region uspela je da obezbedi 25 primeraka 450SR Champion Aspar Replica što je veliki uspeh s obzirom da je napravljen svega 451 primerak.
