Udaljena nepunih 600 m od Starog kamenog mosta u Prizrenu nalazi se velelepna crkva Bogorodica Ljeviška. Crkva Bogorodica Ljeviška je drevna srpska pravoslavna crkva, zadužbina kralja Stefana Uroša II Milutina (1282-1321). Više od 40 podignutih crkava i manastira se vezuje za ovog srpskog vladara, dok se Bogorodica Ljeviška smatra za najznačajniju. Izgrađena je 1306/1307. godine na temeljima stare hrišćanske bogomolje čiji ostaci datiraju iz perioda 7-9. veka.
Kada je Srpska crkva podignuta na rang Patrijaršije 1346. godine, Bogorodica Ljeviška je uzdiguta na rang mitropolije. Prvi put na meti Turaka crkva se našla 1455. kada su joj oduzeta sva imanja. Pred najezdom Turaka i Arnauta, u velikoj seobi predvođeni Arsenijem II mnogi srbi su se povukli iz Prizrena. Turci oduzimaju crkvu pravoslavnim Srbima, doziđuju minarete i pretvaraju je u džamiju. Unutrašnjost crkve su pregradili, dok su freske izuzetne lepote i vrednosti iz 12. i 13. veka prvo obili čekićem, zatim prekrili malterom i krečom. Nakon što je vojska Kraljevine Srbije oslobodila Prizren 1912, Bogorodica ljeviška je ponovo pretvorena u crkvu a minareti su uklonjeni 1923. godine. Freske su ponovo otkrivene u periodu od 1950-1952, a na njihovoj restauraciji se radilo sve do 1976. godine.
Jedva da je pola veka prošlo kako su se preostale freske izborile sa turskim malterom i krečom, i kako su ponovo ugledale svetlost dana… ponovo ih je prekrila tama. Ovaj put, u mrak su ih vratili čađ i garež, a sve što je moglo da izgori – izgorelo je. 17. marta 2004. godine albanski vandali su crkvu iznutra zapalili, dok je na njenu spoljašnjost ispaljeno mnoštvo metaka. To što je bila “čuvana” od strane nemačkog KFOR-a očigledno nije puno pomoglo. Sa zakašnjenjem ali ipak… dana 13. jula 2006. crkva Bogorodica Ljeviška je stavljena na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, kao deo ansambla ugroženih srednjovekovnih spomenika na Kosovu.
Delimično obnovljena, na levoj obali Bistrice (otuda naziv, kako kažu Prizrenci – Ljeviška), velelepna crkva u koju retko ko svrati stoji zaključana prkoseći vremenu, čekajući neka bolja vremena. O značaju i lepoti ove crkve svedočio je i natpis na jednoj fresci koga više nema. Natpis je bio na arapskom jeziku, urezan pre nekoliko vekova preciznom rukom nepoznatog putopisca. Ono što je pisalo je zapravo bio citat persijskog pesnika Hafiza:
“Zenica oka moga tebi je gnezdo. Počasti nas ulaskom, ova kuća je tvoja.”
Nedaleko od Ljeviške (ili na putu do nje), nalazi se Gazi Mehmed-pašin hamam. Sagradio ju je u periodu od 1563. do 1574. godine Gazi Mehmed-paša, skadarski sandžak-beg. Hamam je „dvojnog“ tipa, što znači da su ga istovremeno koristili i muškarci i žene. Hamam predstavlja jednu od najznačajnijih javnih zgrada iz osmanskog perioda u Prizrenu.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
