Dok sam sa pisanjem još uvek u okolini Valjeva, red je da spomenem pravi prirodni biser, smaragdnu reku sa kojom se pokoljenja Valjevaca naročito ponose. Kolubara jeste veoma popularna i kroz istoriju je odigrala ključnu ulogu u životima Valjevaca, ali ne radi se o njoj, magična reč je Gradac.
Obilazeći Srbiju uzduž i popreko video sam zaista sve i svašta, opčinjen lepotom pojedinih kreacija stvorenih isključivo upornošću prirode, imao sam osećaj kao da sam udaljen ko zna koliko od kuće, kao da je bilo potrebno ko zna kakvo planiranje i slobodno vreme da bih došao do njih… a ta lepota je jednostavno sve vreme bila tu, dostupna pred nosom. Dobar primer za to je upravo Klisura reke Gradac, udaljena svega stotinak kilometara od Beograda.
Gradac izvire u podnožju planine Povlen, najveće u nizu valjevskih planina, da bi na svom daljem toku nekoliko puta ponirala i ponovo izbijala na površinu. Nastaje na mestu gde se sastavljaju Bukovska reka i Zabava, pa odatle, sve do centra Valjeva i ušća u reku Kolubaru, teče kroz klisurasti krajolik u dužini od oko 28 km. Klisura Gradca je zbog svoje lepote i specifične flore i faune proglašena za predeo izuzetnih odlika. Na Evropskom kongresu ekologa u Peruđi, Gradcu je dodeljen “Zeleni list”, čime je ta reka svrstana u najčistije u Evropi. U prilog tome govori činjenica da u ovoj reci žive pastrmke, vidre i rečni rakovi.
Temperatura vode je u proseku oko 13 stepeni. Reka nema velike pritoke već je napajaju mnogobrojni izvori pitke vode: Zelenac, Selen, Prskavac, Studenac, Popovo vrelo… a sama klisura je obrasla listopadnom šumom. Više od 800 vrsta biljaka, oko 100 vrsta ptica, srne, divlje svinje, lisice, jazavci, divlje mačke, kune, lasice, zečevi, veverice… čine njen živi svet.
Da je Klisura reke Gradac impozantno remek-delo prirode, dokazuje i sama okolina. Ovde postoji preko sedamdeset pećina za koje se pouzdano zna, što je zaista neverovatno za ovako malu reku. Takođe, smatra se da je ovo područje bilo dom čoveku još od pradavnih vremena, a tragovi koji su ovde pronađeni vode nas čak do paleolita. Pored toga, bilo je stanovništva i u antičkom dobu, kao i u srednjem veku, a otkriveno je mnoštvo pećina-isposnica.
Svojevremeno sam ceo tok Gradca prepešačio, od njegovog izvora pa sve do centra Valjeva i ušća u Kolubaru. Naravno da je za one upornije to moja preporuka, ali ogromna većina se sa puta #338 spusti do manastira Ćelije i tu parkira.
Kod samog ulaska u manastirski kompleks postoji rampa iza koje put vodi niže ka reci. Možete parkirati i par desetina metara pre rampe i kapije manastira, jer tokom vikenda zna da bude baš velika gužva…
…a na manastirskom parkingu nismo poželjni.
Deo puta koji iza rampe vodi ka reci…
Prvo na šta ćete naići po silasku u klisuru je Popovo vrelo.
A odatle, nizvodno ili uzvodno, izbor je na vama. Fotografije koje postavljam sam napravio krećući se uzvodno.
Duž reke postoje obeležena mesta gde je dozvoljeno postaviti šator (kampovanje), ima i nekoliko popularnih plažica i mesta gde se tokom vrelih letnjih dana možete okupati, dok posebna atrakcija i ono što mnoge privlači je sportski ribolov. Tradicija mušičarenja u kanjonu Gradca postoji više od jednog veka. Još su davno nekada čobani, čuvajući stoku na obalama reke, primetili da riba iskače iz vode i lovi mušice na površini. Bilo je potrebno jedino napraviti verne kopije insekata i, naravno, nadmudriti pastrmku. Naravno, za sportski ribolov postoje posebna pravila koja su istaknuta na tabli i kojih se treba pridržavati.
Sve je ovo lepo i bilo bi gotovo savršeno da ne postoji uvek ono “ali”…
Kažu da nisu problem sve brojniji turisti, pa čak kada i ostave po neku flašu i limenku iza sebe. Ni kada se raspaljuju roštilji čija dimčina počinje da se širi duž klisure, a pepeo i ono što ostane nakon roštiljanja završi u samoj reci. Lično videh i neke kros motore parkirane odmah do reke. Mišljenja sam da tu nije mesto ničemu pravi buku i frku… Ali ono što kažu da jeste problem su lokalci, koji su u ekspanziji turizma na Gradcu videli priliku za lakom zaradom. Sve je više bespravne i divlje gradnje na obali reke, sve više nelegalnih ugostiteljskih objekata. I oni koji su imali nešto legalno, sada se nelegalno šire i zatvaraju priobalje. Seče se šuma, buše se septičke jame nadomak vodozahvata, osim vikendica i brvnarica, sve više niču čak i nelegalne porodične kuće. Gde ide ta kanalizacija, ko to kontroliše? bog sveti zna… Nadležne službe samo prebacuju odgovornost sa jedne na drugu, dok i sa postojećim prijavama nema ko da se bavi. Mnogi objekti već imaju rešenje za rušenje, ali ni jedan nije srušen.
Vidre koje su uz pastrmku simbol ove reke, nažalost se sve ređe viđaju, jer beže uzvodno ka izvoru gde ima manje frke i ljudi. Kažu da je moguće tek zimi videti otiske njihovih šapica u snegu, i to je to. I Barska pruga koja u dužini od nekoliko kilometara prolazi kroz zaštićeni deo Klisure reke Gradac je sve veći problem. Ali ne zato što će neko od putnika da baci nešto kroz prozor, već zato što se raznim pesticidima protiv korova prska trasa pruge.
I opet na kraju, sve je na nama. Da li će biti dovoljno svesti da ova prirodna lepota ostane to što jeste i što treba da bude, ili ćemo i to uspeti da upropstimo i budućim pokoljenjima priredimo da samo na fotografijama gledaju ono što je nekada bio raj na zemlji. Vreme će pokazati svoje, a do tada, spustite se do Gradca, moja je topla preporuka.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
