Kosmaj i njegova okolina zaista imaju šta da pokažu, počev od prirodnih lepota, do drugih stvari vezanih za istoriju. Jedna lepa destinacija koja je relativno blizu i u kojoj zasigurno možete da uživate, a u dalje tekstu videćete i zašto.
Jedna od destinacija do koje redovno “skoknem”, pogotovo na početku i kraju sezone je naravno, Kosmaj.
Kosmaj je planina u Srbiji, u okolini Sopota i Mladenovca. Posle Avale (506 m) je najniža planina u Šumadiji sa svojih 626 m nadmorske visine. Iako je Kosmaj niska planina, ipak svojim izgledom u vidu ostrva dominira u ovom delu niske Šumadije. Naziv Kosmaj nastao je od keltske reči cos (šuma) i predindoevropske reči maj (planina).
Čitav pejzaž je pod vegetacijom. Naime, strmije strane obrasle su šumom dok su blage padine pod travnatom vegetacijom. Ako se nekom od staza zaputite dublje u šumu nemojte da se iznenadite ako ugledate i krupniju divljač, kao što su srndaći, zečevi, a ako imate malo više sreće, možete da ugledate i lisicu. Bez brige, nekada su Kosmaj nastanjivali i vukovi, ali proširenjem urbanih područja oni su nestali sa planine. Dakle, dokle god ne eksperimentišete sa pečurkama, na Kosmaju ste savršeno bezbedni. Na planini, prema podacima Ekološkog društva Kosmaj iz Sopota, postoji 95 izvora pitke vode, 551 vrsta biljaka i čak 300 vrsta gljiva.
Kosmaj i njegove lepote
Jedan od manastira koji se nalazi na obroncima Kosmaja je Manastir Tresije. Pre samo nekoliko godina izazvao je pravu lavinu interesovanja velikog broja ljudi, jer su meštani tvrdili kako se na zidinama samog zdanja ukazala Bogorodica.
Manastir Tresija na Kosmaju podigao je despot Stefan Lazarević veruje se u narodu, ipak postoje podaci da je on podignut još krajem 13. ili početkom 14. u vreme kralja Dragutina, a da je samo obnovljen u vreme despota Stefana, početkom 15. veka.
Ova svetinja pominje se 1560. godine, kao manastir Svetih Arhanćela pod imenom Tres, koji je imao 12 monarha. Ovaj manastir je uništen u 17. veku od Turaka i tada su kaluđeri spašavali živu glavu i nešto od imovine. U manastir Hopovo donet je 1641. godine jedan Psaltir iz manastira Tresija, koji je kasnije prenet u Hilandar gde se i sada nalazi.
Razrušeni manastir obnovili su 1709. godine rakovački kaluđeri sa igumanom Visarionom. O toj obnovi svedoči natpis uklesan u kamenu levo od ulaznih vrata današnjeg hrama. Manastir je konačno onovljen 1950. godine. Novi konak počet je 14. septembra 1991. kada je osveštan kamen temeljac donet sa Svete gore, koji je položila kneginja Jelisaveta Karađorđević.
Istorija kaže da su Kosmajci bili izuzetno vešti i hrabri ratnici. Učestvovali su u Kosovskom boju 1389. godine, a pisana predanja govore da je Stojan Popović na Kosovo poveo 400 ratnika, a vojvoda Duča 80 konjanika. Legenda kaže da se pod Kosmajem rodio i veliki srpski junak Ivan Kosančić.
Kosmajci su u 18. veku u tursko-austrijskim ratovima bili na strani Austrije. Prva ustanička puška protiv Turaka začula se u Drlupi 1804. godine kada je ranjen čuveni dahija Aganlija. Kosmajci su bili verni saborci Milošu Obrenoviću u Drugom srpskom ustanku. Učestvovali su u srpsko-turskom ratu 1876-1878. godine kao i u balkanskim ratovima.
U Prvom svetskom ratu Kosmajci su imali značajnog udela u bitkama na Ceru i Kolubari. U Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred.
Zaštitni simbol Kosmaja je spomenik podignut borcima palim u Drugom svetskom ratu, delo arhitekte Bogdana Bogdanovića. Kada se Kosmaj ugleda izdaleka, njegovi kraci koji vire iznad krožnji drveća dominiraju panoramom. Spomenik je podignut 1971. kao sećanje na žrtve i borbu Kosmajsko-posavskog partizanskog odreda, a u to vreme je predstavljao veliki umetnički otklon od dotadašnjih dela koja su više naginjala ga socrealizmu. Spomenik je svojevrsni znak raspoznavanja Kosmajskog kraja i cele Šumadije, sa kracima koji simbolizuju slobodarsku iskru.
VEČNA IM SLAVA I HVALA!
Kosmaj i njegove lepote
“Doš’o švaba sve do Ralje, a od Ralje ne mož’ dalje…”
Na pomalo skrivenom vrhu Kosmaja nalazi se mala, skromna, spomen kosturnica. Njena veličina ne odgovara herojskom delu onih koji tu počivaju, ali je napravljena od dugotrajnog kamena sa namerom da odoleva zubu vremena i u narodu čuva sećanje na boj na Kosmaju – po mnogima odlučujućem i prelomnom za Kolubarsku bitku.
Druga Poćorekova ofanziva počela je u kasnu jesen 1914. g. Pripremana je mnogo temeljitije i opreznije, pa je davala rezultate. Srpska vojska se hrabro branila, ali je ipak morala da se povlači. Beograd je i pored velike borbe pao, ali nova linija odbrane uspostavljena je na Kosmaju, a jedinicama Komande odbrane grada Beograda i pridodatom Timočkom divizijom rukovodio je Gvozdeni (general Mihailo Živković). Svi su znali da za ovog potomka Hajduk Veljka Petrovića ne postoji predaja, a još je bio „svež“ u pamćenju i njegov odgovor od 22. septembra 1914. g. zapovedniku austro-mađarskih snaga zemunskog regiona, general-majoru Gustavu Golji koji mu je poslao ultimatum o predaji Beograda. General Mihajlo Živković, komandant odbrane Beograda primio je tada neprijateljskog izaslanika, saslušao depešu i na nju imao samo jedan kratak odgovor koji je Evropu ostavio u neverici. Doslovce mu je rekao: “Idi bre u pi*** materinu!”.
Žestoke borbe otpočele su 6. decembra 1914. g. koje su se uglavnom vodile prsa u prsa, bajonetima i bombama. Poćorekovih 60 bataljona pokoušavalo je da probije odbranu i zađe iza leđa glavnini srpske vojske, ali u tome nisu uspeli. Borbe su vođene tri dana, ali je srpska odbrana izdržala i ostala na Kosmaju.
U ovoj presudnoj bitki izginulo je dosta srpskih vojnika, ali žrtva nije bila uzaludna: srpske snage krenule su u kontraofanzivu preko Kolubare. Ubrzo, u završnoj fazi Kolubarske bitke oslobođen je i Beograd koji će biti slobodan do oktobra 1915. g.
“I samo dotle, do tog kamena,
Do tog bedema —
Nogom ćeš stupit možda, poganom!
Drzneš li dalje? … Čućeš gromove
Kako tišinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strašnom kidaju”
Danas, bela mermerna tabla sa uklesanim stihvima pesnika Đure Jakšića podseća na veličanstveno delo onih koji su ostali da tu večno leže, a nama ostaje u amanet da ih pamtimo i spominjemo.
VEČNA IM SLAVA I HVALA!
Šumske doline Kosmaja vekovima kriju tajne Svete gore despota Stefana Lazarevića, koji je na pitomoj šumadijskoj planini stvorio poslednje utočište za pravoslavne monahe, učene ljude i umetnike koji su prevaljivali hiljade kilometara sklanjajući se od osmanske najezde. Početkom 15. veka oni stižu u despotovinu Srbiju iz celog Istočnog rimskog carstva, iz Sinaja, Male Azije, manastira i skitova Atosa natovareni knjigama i relikvijama.
Nedaleko od Beograda, Manastir Kastaljan (Kasteljan) nalazi se na severoistočnoj padini Kosmaja u selu Nemenikuće, posvećen je Svetom Đorđu.
Podignut je verovatno u 13. veku na temeljima rimskog kastruma iz 2. ili 3. veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u 15. veku dodajući joj kupolu. Crkva je najstariji deo manastirskog kompleksa koga još čine trpezarija i konak.
Trpezarija je iz 15. veka sa prizemljem i spratom. U trpezariji je nađena nadgrobna ploča iz 1332. godine koja svedoči o starosti ovog zdanja, ali je ona odneta. Konak je nešto mlađi od trpezarije sa prizemljem-odeljenjem za smeštaj putnika i spratom.
Ceo manastir je porušen krajem 17. veka. Krajem šezdestih i početkom sedamdesetih godina 20. veka manastir je bukvalno otkopan. Tom prilikom pronađena je časna trpeza sa urezanim likom jelena i fragmenti fresaka, što govori da je manastir nekad bio živopisan.
U toku Prvog svetskog rata u okolini manastira Kastaljan otpočeo je odlučujući kontranapad Timočke divizije u Kolubarskoj bici. Danas, manastir Kastaljan je u ruševinama, propada neistražen čekajući neka bolja vremena…
Iako zabačen i napušten, Kasteljan nije teško pronaći. Po nekom nepisanom pravilu, kada se radi o lokalitetima ovakve vreste i do ovog vodi makadamski put.
Manastir Pavlovac nalazi se u kosmajskom selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime. Nalazi se na južnoj padini Kosmaja. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Podignut je po naredbi despota Stefana Lazarevića, a manastir su izgradili učenici Rada Borovića (Rada neimara) koji je bio despotov dvorski arhitekta. U manastiru je srpski despot Stefan Visoki 21. novembra 1425. godine izdao “razrešnicu” nekolicini dubrovačkih trgovaca, koji su bili njegovi carinici. Manastir je u ruševinama bio oko 280 godina. Obnovljen je u drugoj polovini 16. veka. Za vreme Turaka u drugoj polovini 16. veka u turskim popisima ubeležen je manastir Pavlovac pod Kosmajem, sa četiri monaha.
U Pavlovcu je patrijarh Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija pred prelazak sa narodom u Ugarsku 1690. godine. Međutim, bratstvo manastira nije moglo napustiti ovaj Božji dom pa su ih Turci sve ubili a manastir spalili i razorili. Njihove mošti nalaze se u temelju crkve posebno obeleženi.
Manastir je obnovljen 1967. godine. Građen je od lomljenog kamena i živog kreča. Sistematska arheološka istraživanja izvršena su 1973-1974. godine. Manastir je posvećen Svetom Nikoli, i to je hramovna slava.
Nadamo se da vam se dopao još jedan u nizu naših predloga za putovanje motociklom. Ukoliko ste propustili, takođe smo dali i predloge za obilazak Vršca, Ečke, Titela, Bača i Špicerov dvorac, Rakovačku pećinu, Obedsku Baru i Vinču.
Takođe, možete posetiti i temu na forumu i predložiti vaše omiljeno mesto za izlet motociklom.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
