June 15, 2021
NaslovnaMoto PutopisiPredlozi za izlete motociklom u Srbiji - Obedska bara i Vinča

Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Obedska bara i Vinča

-

Razmišljate u kom smeru da usmerite vaš motocikl za vikend? Hajde da pokušamo malo da vam olakšamo slatke muke. Danas u predloge za izlet putovanja motociklom predlažemo dva sledeća mesta su jako lepa i imaju lepu priču. Obedska Bara i Vinča imaju svoje važno mesto u našoj kulturi, što ćete i sami zaključiti iz daljeg priloga.

Specijalni rezervat prirode Obedska bara je u svetu čuveno močvarno područje, koje je kroz svoju dugu istoriju predstavljalo pravo utočište za živi svet, ali i za mnogobrojne istraživače, naučnike i ljubitelje prirode.

Nalazi se u opštini Pećinci, na 45 km. udaljenosti od Beograda, a 35 od međunarodnog aerodroma “Nikola Tesla”. Ima oblik potkovice, koja predstavlja nekadašnje korito reke Save. Nastala je pre više hiljada godina i od tada do danas, mnogo toga se promenilo, ali njene prirodne vrednosti su ostale i do danas sačuvane. Bara, kao ostatak jedne močvarne sredine sa specifičnim biološkim i biogeografskim karakteristikama, predstavlja jedinstvenu pojavu u Evropi. Da bi se ova prirodna vrednost sačuvala, kompleks Obedske bare je stavljen pod zaštitu kao strogi prirodni rezervat.

Prve administrativne mere za zaštitu Obedske bare datiraju od 1874. godine, kada je bila zaštićena kao lovište austrijske carske porodice u Habsburškoj monarhiji, da bi 1919. godine bila poznato lovište dinastije Karađorđević. Na osnovu Ramsarske konvencije (1977. godine) ovo područje upisano je na listu močvara od međunarodnog značaja. Obedska bara se nalazi i na listi područja od izuzetnog značaja za ptice Evrope.

Na ovom srazmerno malom prostoru postoji niz različitih prirodnih sredina, različitih biotopa, u kojima se razvio i egzistira raznovrstan biljni svet. Potrebno je naglasiti značaj žbunastih, šumskih, močvarnih i livadskih zajednica za očuvanje jedinstvene bogate i raznovrsne ptičije kolonije na Obedskoj bari. Ukupno dokazano bogatstvo faune ptica je 220 vrsta, sisara 50 vrsta, 16 vrsta riba, preko 1200 vrsta insekata (osetio na svojoj koži) :D, preko 200 vrsta zooplanktona, oko 180 vrsta gljiva, 500 vrsta biljaka i 50 vrsta mahovina.

Obedska bara je velika, ali sam na mapi obeležio mesto do kojeg je najbolje doći i gde se treba parkirati. Osim nekoliko lokala koji prodaju hranu i piće, na tom mestu se nalazi montažni vidikovac sa kojeg se vidi dobar deo bare. Na toj lokaciji je moguće iznajmiti čamac (na vesla) ili kupiti kartu za organizovanu vožnju turističkim brodićem. Nažalost, nisam se vozio barom jer sam naišao baš u onom periodu dok su na snazi bile restrikcije kretanja zbog Kovid19, pa nije bilo skoro nigde nikoga.


Autan ili neko drugo sredstvo protiv komaraca i insekata poneti pod obavezno!

Sledeće mesto koje obiđoh je veoma malo poznato u javnosti. Osim na satelitskom snimku, nije ga bilo na Gugl mapi, odnosno nemoguće ga je bilo naći u pretrazi. Napisah nije ga bilo jer ga od sada ima! Upravo sam ubacio tačnu poziciju, dodao svoje fotografije koje ću i vama ovde predstaviti, Gugl je to prihvatio (odobrio)… i ko zna, možda će mesto biti posećenije, a ako ništa drugo biće ga lakše naći. Radi se o mostu usred ničega, o mostu na suvom koji se odavno više ne koristi.

Na sajtu Turističke organizacije Kovina piše:

“Most Marije Terezije” ili “most Eugena Savojskog” (kako ga meštani zovu) jedan je od najčudesnijih objekata u Srbiji. Zidan od opeke, danas most usred polja, na suvom, koji se odavno više ne koristi. Nekada je ispod mosta proticao manji rukavac reke Ponjavice. Iako ne postoje tačni istorijski podaci o tome ko ga je sagradio, ni kad ga je sagradio, vezuje se za doba vladavine Austrougarske monarhije, pa se pretpostavlja da je sagrađen početkom 18. veka. Značajne je arhitektonske, istorijske i spomeničke vrednosti. Trenutno je u proceduri zaštite, a jedini je očuvani objekat ovakvog tipa u Banatu i širem okruženju.”

Most iako usamljen usred ničega (sada) nije teško naći. Međutim, od asfalta do lokacije ima nekih 350m prvo makadama a zatim i zemljanog, traktorskog puta koji je očajan, naročito nakon padavina. Verovatno je situacija nešto bolja u sušnom periodu.

Bili su na prostoru Balkana gotovo hiljadu godina, znali su za osnovu termoizolacije prilikom gradnje kuća, bili su vrsne zanatlije, keramičari i trgovci, imali su razvijenu kulturu stanovanja, živeli su u društvima, koja su, moguće, funkcionisala po principu jednakosti. Ako tome još dodamo da je naučno potvrđeno da se prvo topljenje metala dogodilo upravo na ovom mestu pre 7.500 godina, 2.500 godina pre izgradnje velikih piramida u Gizi… 

Naravno, to znači da govorimo o Vinčanskoj kulturi i Vinči.

Nalazi se na 14 kilometara od Beograda, pored puta Beograd-Smederevo i nadaleko je poznata po nalazima izuzetne arheološke vrednosti. Praistorijski lokalitet Belo brdo je na samoj obali Dunava i predstavlja svetski poznato arheološko nalazište sa ostacima, velikog neolitskog naselja, u kulturnom sloju debljine 10,5 m i zahvata površinu od 10 hektara. U toku iskopavanja, koje je započeo 1908. profesor Beogradskog univerziteta dr Miloje Vasić, otkrivene su brojne kuće, zemunice sa ostacima materijalne kulture praistorijskog čoveka.

Svaki od nataloženih praslojeva, koji obeležava pojedine faze života u Vinči (u razdoblju od oko 4500. do 3200. pre naše ere), sadrži prave riznice najraznovrsnijih predmeta: oruđe i oružje od kamena i kosti, posuđe za svakodnevnu upotrebu, bogato dekorisane ritualne vaze, veliki broj antropomorfnih i zoomorfnih figurina izuzetno upečatljive stilizacije, nakit od raznih vrsta retkih i skupocenih materijala i bezbroj drugih predmeta i umetničkih dela izrađenih u samoj Vinči ili pribavljenih iz udaljenih oblasti – iz srednje Evrope, donjeg Podunavlja ili sa Mediterana.

Otkriveni predmeti danas se mogu videti u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju grada Beograda i Vinčanskoj zbirci na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Vinčanska kultura prostirala se oko 4000. godine pre naše ere, na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi. Pojedina njena naselja premašila su veličinom i brojem žitelja ne samo sva istovremena neolitska naselja, već i prve gradove znatno kasnije nastale u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu.

Vinčanska kultura bila je u zenitu razvoja do 3800. godine pre n.e. – otprilike, sve dok se nisu pojavile zajednice koje su razvile nove privredno-društvene odnose, zasnovane na stočarstvu i obradi bakra i zlata.

Generalnim urbanističkim planom razvoja Beograda, priobalni pojas Dunava u zoni Vinče proglašen je Arheološkim parkom.

I… još uvek smo u Vinči, na lokalitetu “Belo brdo”

Nadamo se da vam se dopao još jedan u nizu naših predloga za putovanje motociklom. Ukoliko ste propustili, takođe smo dali i predloge za obilazak VršcaEčke, TitelaBača i Špicerov dvorac i Rakovačku pećinu.

Ukoliko želite da ostavite komentar, predlažemo da posetite temu na forumu posvećenu predlozima za putovanje motociklom.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Boris Pantović
Iako je ljubav prema četvorotočkašima porodično nasleđe, strast za motociklima se kod mene pojavila veoma rano i potpuno spontano. Od trenutka kada sam držeći oca za ruku gledao "neverovatne" mašine istočnonemačkog i češkog proizvođača u izlozima Robnih kuća Beograd, pa do dana današnjeg, nije se puno toga promenilo. Maštanja o nekim novim destinacijama, planiranje putovanja i vožnje na motociklu, vremenom su postali sastavni deo mog života...
19,260FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
120PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se