June 15, 2021
NaslovnaMoto PutopisiPredlozi za izlete motociklom u Srbiji - Orašac i Aranđelovac

Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Orašac i Aranđelovac

-

Orašac je od izuzetnog značaja za istoriju Srbije i zato se našao na našoj listi predloga za izlete motociklom. Nedalekoj od Orašca je i Aranđelovac, koji takođe treba posetiti.

Orašac… 

Ovo selo u Šumadijskom okrugu severno od Aranđelovca ima vrlo važno mesto u srpskoj novovekovnoj istoriji jer je u njemu 1804. godine otpočet Prvi srpski ustanak, poznat i kao Srpska revolucija. Mesto Orašac je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro kao znamenito mesto.

Pošto su odmetnuti turski janičari pobili sve istaknute Srbe kojih su se mogli dočepati, preostali uglednici su se okupili u Orašcu na praznik Sretenja Gospodnjeg, 15. februara 1804. godine. Lokalni knez Teodosije Marićević sazvao je skup u jaruzi na svom imanju gde ih turske uhode nisu mogle videti. Okupljeni hajduci, knezovi i sveštenici najposle su za svog “predvoditelja” izabrali Đorđa Petrovića poznatijeg po nadimku Karađorđe (“Crni Đorđe”) koji je odmah zatim poveo ustanike i spalio turski han u selu.

Mesto istorijskog skupa postaće poznato kao Marićevića jaruga, pošto je Teodosije tu sahranjen 1807. godine. Memorijalna česma u jaruzi podignuta 1954. povodom 150-godišnjice početka ustanka.

Ubrzo su ustanici oslobodili veći deo Beogradskog pašaluka. Sultan je poslao Bećir pašu, bosanskog vezira da umiri ustanike i pogubi dahije, ali ni to nije uspelo. Zato sultan, 1805. naređuje novom beogradskom paši, Hafiz paši da uguši ustanak. Međutim Srbi su dočekali pašu i potukli njegovu vojsku u boju na Ivankovcu.

Godine 1806, sultan je poslao veliku vojsku iz Bosne i iz Niša prema Srbiji. Ustanici su potukli obe vojske, Bosansku na Mišaru, a Nišku na utvrđenju Deligradu. Ubrzo su zaključili sa Turskom, Ičkov mir. Rusi su nagovorili ustanike da odbiju Ičkov mir jer su započeli rat s Turskom. 1807. Srbi su oslobodili Beograd i počeli s Rusima zajedno ratovati protiv Turaka u Negotinskoj nahiji i pobedili u tri bitke.

Srbi su 1809. oslobodili čitav pašaluk i neke delove Bosne i Novopazarskog sandžaka. 1809. su u bici na Čegru potučeni od Turaka zbog nesloge vojvoda. Rusija je s Turskom zaključila Bukureški mir 1812. god. Prema odredbama osme tačke mira trebalo je da ustanici dobiju autonomiju. Ali Srbi na to nisu pristali i već 1813. Turci su sa svih strana napali Srbiju i osvojili je.

Karađorđe je sa najuglednijim starešinama prešao u Austriju, a zatim u Rusiju.

————–

Spomen kompleks obuhvata skup građevina i spomenika koje su vezane za podizanje Prvog srpskog ustanka u Orašcu.

Spomenik Karađorđu je podignut na dvestogodišnjicu od podizanja Prvog srpskog ustanka. Spomenik je visok 3,4 metra i rad je vajara Drinke Radovanović. Prilikom izrade spomenika je korišćen beli venčački mermer.

Orašac
Orašac Foto: Boris Pantović

Spomen-škola je sagrađena 1932. godine i spada u najlepše zgrade ove vrste u unutrašnjosti Srbije. Arhitekta je nepoznat, ali se po stilu gradnje vidi da se zalagao za povratak starog srpskog arhitektonskog stila. Fasadu karakterišu lučno zasvođeni prozori i precizno obrađen granit koji je korišćen prilikom njenog oblaganja. Iznad ulaznih vrata, na beloj mermernoj ploči je uklesan tekst:

„Narodna škola – Spomen na ustanak pod Karađorđem u Orašcu. Zahvalna Šumadija podiže ovaj dom za spomen i slavu velikom Karađorđu i ostalim mnogo zaslužnim precima koji 1804. godine na ovom svetom mestu digoše ustanaka i otpočeše veliko delo narodnog oslobođenja i ujedinjenja.”

Orašac
Orašac Foto: Boris Pantović

Spomen-česma se nalazi nedaleko od crkve, na lokaciji Marićevića jaruga. Podignuta je 1954. godine na stopedestogodišnjicu od podizanja Prvog srpskog ustanka. U centralnom delu ovog spomen-obeležja se nalaze tri lučno svedene mermerne ploče. Na srednjoj je uklesan tekst: „Na ovom mestu 15. februara 1804. godine je podignut Prvi srpski ustanak“.

U sklopu spomen kompleksa o kome sam započeo u prethodnom postu je i Crkva u Orašcu, podignuta u periodu između 1868. i 1870. godine. Arhitekta crkve je ostao nepoznat. Po dimenzijama crkva spada u manje, ali sa skladnim proporcijama i jednostavnim oblicima.

Dodatnu umetničku vrednost crkvi daje ikonostas koji je oslikao Steva Todorović. Na ikonostasu je oslikano 24 ikone na kojima su predstavljeni svetitelji i scene istorije iz Novog zaveta. Na severnom pilastru je postavljena spomen-ploča u čast poginulim u Balkanskim ratovima.

Odmah pored crkve nalazi se i omanji muzej. Koliko se sećam, karta koja se kupuje pored u suvenirnici je imala neku simboličnu cenu. Na fotografijama ispod, nekoliko detalja iz muzeja…

Spomen kompleks u Orašcu je veoma lako naći. Dodao bih jedino da bez obzira da li dolazite sa namerom u Orašac ili ste samo u prolazu, vodite računa na putu #151, od Markovca do uključenja na put #27 koji vodi ka Aranđelovcu. Asfalt je uglačan i na pojedinim delovima izuzetno klizav, čak i za automobile! Na mapi sam ga obeležio crvenom

Da je kojim slučajem knez Mihailo Obrenović te davne 1868. godine znao na šta će mu u budućnosti ličiti jedna od najlepših zgrada tadašnje Srbije, razmislio bi da li da je gradi.

Staro zdanje u Aranđelovcu, reprezentativni primer arhitekture srpskog romantizma i remek-delo arhitekte Koste Šreplovića čiji autorski pečat nosi i Kapetan Mišino zdanje u Beogradu, napušteno je i zapušteno, zatarabljeno i zakatančeno. Kao da će katanac i tih nekoliko na brzinu sklepanih dasaka na razvaljenim vratima sakriti našu nebrigu i bagatelni odnos prema vrednom i jedinstvenom nasleđu.

Staro zdanje građeno je od 1868. do 1872. godine po zamisli i naredbi kneza Mihaila Obrenovića, a po nacrtu arhitekte Koste Šreplovića. Međutim, nijedan od njih nije dočekao otvaranje zdanja. Knez Mihailo je još na početku radova ubijen u Topčiderskoj šumi, dok je arhitekta Šreplović pao sa skele i stradao tokom završnih radova na fasadi zgrade.

Spolja, iako oronula i trošna, fasada još čuva gracioznost zdanja koje je prvobitno bilo zamišljeno kao Dvor Narodne skupštine, ali je zbog selidbe prestonice iz Kragujevca u Beograd postao dvor dinastije Obrenović. Kada je do Aranđelovca stigla pruga, sa njom i gosti, pretvoren je u luksuzni hotel i identitetsko mesto Aranđelovčana. Bio je to sve do ovih naših dana kada je postao razbijena pingpong loptica između finansijske nemoći lokalne samouprave, državne ingerencije (Direkcija za imovinu Republike Srbije) i privatnog investitora sa kojim je raskinut ugovor i objekat je konzerviran.

I dok se pod nogama diže višegodišnja prašina, ne možemo ni da zamislimo kako su u holu i dvoranama ove zapuštene lepotice održavani balovi o kojima se pričalo. Na jednom od njih čuveni vojskovođa Živojin Mišić upoznao je i svoju buduću suprugu Lujzu, čiji je deda, građevinar Šulc, bio izvođač radova na Starom zdanju.

Dvor Staro zdanje je danas zatvoren za posetioce, jer je zbog ljudskog nemara pretvoren u ruinu i često je na meti lopova i vandala. Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić planirao je da obnovi Dvor Staro zdanje. Boraveći u Aranđelovcu pred kraj 2002. godine, obreo se na terasi dvora i tom prilikom rekao tadašnjem ministru građevina kako „želi da 2004. godine za proslavu 200-godišnjice srpske državnosti hotel bude spreman da primi delegacije“

Ja nažalost nikada nisam imao prilike da uđem unutra. Iskreno se nadam, da će moje fotografije spoljašnosti ostati samo uspomena na neko ružno vreme, kada jednog dana Staro zdanje ponovo zablista punim sjajem.

Dok smo još uvek u Aranđelovcu…

Planina Bukulja nalazi se u Šumadiji i jedna je od najviših tačaka ovog dela Srbije. Ova planina je nekada predstavljala južnu granicu do koje se prostiralo Panonsko more, i jedno od njegovih mnogobrojnih ostrva.

Planina Bukulja je vulkanskog porekla o čemu svedoči njena geološka građa (izgrađena je od granitnih stena koje u sebi sadrže specifičnu kombinaciju minerala). Geološka građa planine Bukulje uslovila je pojavu izvorišta gazirane vode, koja se koristi u fabrici Knjaz Miloš. Najviši vrh Bukulje je na nadmorkoj visini od 696 metara.

U vegetacijskom pokrivaču dominiraju guste bukove šume, po kojima je planina i dobila ime. U podnožju Bukulje se nalaze grad Aranđelovac i Bukovička Banja, dok su na njenim padinama smeštena dva jezera: Garaško jezero i Bukuljsko jezero (Crvena bara).

Turistička osmatračnica se nalazi na nadmorskoj visini od 660 metara, visoka je 19 metara, ima 4 terase i dva odmorišta, a na njoj je postavljen i turistički dvogled za panoramsko posmatranje. Ova osmatračnica je jednistvena u Srbiji i sa nje se pruža veličanstven pogled na ceo Aranđelovac, ali i na okolna mesta: Topolu, Mladenovac, Smederevsku Palanku. Sa turističke osmatračnice na Bukulji se mogu videti i planine: Rudnik, Kosmaj, Avala, Gružanske planine, Suvobor, Maljen.

Do osmatračnice vodi uzani, krivudavi planinski put. Tog dana mi vreme nije baš bilo u potpunosti naklonjeno, pa je usled slabašne kišice pomenuti put bio poprilično klizav. 

Garaško jezero se nalazi u srcu Šumadije na obodima Bukulje, desetak kilometara od Aranđelovca na putu Aranđelovac-Belanovica-Ljig na nadmorskoj visini od oko 400m. Nastalo je 1976. godine pregrađivanjem reke Bukulje i nekoliko njenih pritoka za potrebe vodosnadbevanja Aranđelovca i okoline.

Sastoji se od tri kraka Milićevići, Lekići i Vrbe, koji su dobili nazive po potopljenim zaseocima sela Garaši i Jelovik. Karakterišu ga strme obale sa jedne i pristupačne sa druge strane.

Najveća dubina je preko 20 m. Riblji svet je raznolik pa su od bele ribe prisutni klen, crvenperka, bodorka, krupatica, babuška a od plemenite šaran, smuđ, som, amur a štuka drži nezvanični državni rekord sa najvećim primerkom od 19,6 kg.

Nedaleko od jezera nalazi se bazen sa ugostiteljskim objektom i sportskim terenima za odbojku na pesku i mali fudbal.

Ako od Garaškog jezera putem #150 krenete dalje prema Ljigu, nailazite na desno skretanje ispred koga je i ovaj putokaz?

Foto: Boris Pantović

Uglavnom, ako sam ja tu skrenuo zbog svoje redoznalosti, ne morate i vi. Osim lokalnog seoskog puta (na fotografijama ispod), ništa spektakularno tamo nećete ni videti ni naći. Ko je i zašto postavio znak “Moto izazov” – pojma nemam. Ako je cilj bila zaj****cija, uspelo mu je. 

Nadamo se da ste uživali u još jednom u nizu naših predloga za izlete motociklom. Sve naše dosadašnje predloge možete pročitati ovde.

Takođe, možete posetiti i temu na forumu i predložiti vaše omiljeno mesto za izlet motociklom.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Boris Pantović
Iako je ljubav prema četvorotočkašima porodično nasleđe, strast za motociklima se kod mene pojavila veoma rano i potpuno spontano. Od trenutka kada sam držeći oca za ruku gledao "neverovatne" mašine istočnonemačkog i češkog proizvođača u izlozima Robnih kuća Beograd, pa do dana današnjeg, nije se puno toga promenilo. Maštanja o nekim novim destinacijama, planiranje putovanja i vožnje na motociklu, vremenom su postali sastavni deo mog života...
19,260FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
120PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se