Iran, daleka i zanimljiva zemlja za putovanje. Upravo takvo mišljenje deli i naš član foruma ftp koji je sa svojom suprugom rešio da se otisne u Iran u potrazi za jeftinim benzinom. Uživajte u putopisu.
Više godina sam hteo da obiđem Iran, pa svaki put nešto uleti, sankcije, zabrana ulaza, covid,… I žena mi nije baš vesela jer idemo u „čudne“ krajeve za koje se svašta čuje i skoro isključivo u negativnom kontekstu. I tako na ovo proleće sankcija nema, covid se smanjuje, ulaz je omogućen, ženu ubedim da ne treba imati straha (to je bilo od svega najteže) i na brzaka odluka idemo.
Dobar mesec dana prije odlazka dolazi naša nova „kravica – Junior“, koju trebamo još opremiti, napraviti prvu hiljadarku do prvog servisa, da bude spremna za put. Motor je bio naručen puno prije odluke za odlazak, pa tako u svemu žurimo. Gume koje su original stavljene Bridgeston A41 po čitanju recenzija ne prave baš veliku kilometražu, pa tako idemo u lov za proverenu Conti TKC70, kojih zapravo na našem i susjednom tržištu nema. Preko interneta ih nađem tek u Andori a cena…uf. Nema druge naručujem. Prvi servis napravljen, gume zamenjene, pa je Junior spreman.
Opet na brzinu sredimo Carnet du Passage (CDP) i međunarodno vozaćku. Za Iransku visu treba više vremena kojeg nemamo ali odlućimo da svejedno idemo i visu pokupimo usput u Tursoj i tako stičemo još dodatnih sedam dana. Na poslu ispregovaramo 5 sedmica godišnjeg i počinje spremanje. Spisak robe i dokumenata se sprema, dopunjava, pa onda smanjuje jer svega što bi hteli ne možemo uzeti.
Dva dana od polazka pakiramo robu, opremu i dokumente, pa opet proveravamo sve, panika raste…
Polazak je u petak 20.05. posle rada, tako dobijamo dodatni dan. Zapravo idemo još koji sat prije, pa ručak, presvlačenje i start.
Pošto je to godišnji odmor sve ide u ovom pravcu, pa tako ograničimo dnevne ture na max 500km, tako da možemo i ogledavati krajeve koje posetimo.
Prvi dan popodnevni transfer Koper – Slavonski brod, start otprlike u 15 sati.
Na početku puta u glavi samo vrtim film pakovanja, da nismo što zaboravili, ali polako prebacim v vožnju. Put ide autoputom jer je cilj daleko i nema druge mogućnosti. Malo je na početku dosadno ali se očekuje svakim danom bolje.
V Slavoskom brodu malo prošetamo, povečeramo i spavanje s kojim smo malo u minusu od prošlih dana.
Dan 2
Ispostavi se, da ni ovde nismo nadoknadili spavanje. Nismo baš najbolje spavali, još pod stresom od dužine puta u nepoznao. Pa ostaje i onaj strah, šta ako ne dobijemo vize???
Ujutro nismo baš rani, oko 8 idemo do pekarnice po nešto za doručak i polako pakovanje i dalje. U planu 450km avtoputa. Autoput ko avtoput skroz dosadan, nismo čak nijedne fotografije napravili. Na Hr-Srb granici bez gužve i problema, te pičimo preko Beograda, gde se malo ugužvamo zbog radova inače bez posebnosti do Niške banje. To nam je sada već standardno mesto za odmoriti, malo prošetati i odlićno pojesti.
Prije spavanja još pregled puta i bukiranje spavanja za sledeći dan.
Dan 3
Opet se budim oko 5 a ustajemo oko 8. Umor se zbog lošeg spavanja već oseti, ali nema druge – idemo dalje. Prošetamo, pojedemo burek, pa opet pakovanje i pokret. Ulazimo na autoput, to nama je stalnica ovog putovanja, smijer Bugarska. Prije granice, na pumpi potrošimo dinare što su ostali, na benzin, i tako se već godinama rešavamo „problem“ ostalog lokalnog novca. Na granici opet bez posebnosti, čak ni gužve nije bilo, ali ipak gubimo više od sat vremena, i zbog promene vremenske zone.
Nakon ulaza u Bugarsku je duže gradilište novog autoputa , pa je i zbog makadama, i jedne trake velika gužva. Kasnije ulazimo na pravi avtoput i naokolo Sofie prema jugu. Prešli Sofiju zaustavimo se na ručku pa onda skroz na jug po samoj dosadnoj ravnici. Cestarina se za motor ne naplačule, zapravo vinjetka nije potrebna, a ograničenje brzine je na 140 Km/h, ali vozim do 130 jer čuvamo gume, koje moraju napraviti još mnogo kilometara. Polako se oblaci miću suncu, pa se i temperatura diže. Cilj je, nakon 450km Svilengrad, poslednji veći grad pred ulazak u Tursku.
Posle smeštaja u hotelu prošetamo gradom. Centar mesta je prekopan, pa praktički hodamo po samom gradilištu. Idemo u market po vodu, ali ne primaju kartice. Potražimo menjačnicu i kupujemo Lev-e, idemo na večeru i opet u market po vodu za sledeći dan. Da izbegnemo problem za promenu u Turskoj, se vračamo u menjačnicu i kupimo ponešto Lira, što se sledeči dan pokazalo pametnim potezom.
U povratku u hotel standardni pregled sledeće dionice, bukiranje hotela i spavanje (e kad bi).
Dan 4
Opet se rano budim i okrećem u krevetu do 8 sati, kad počinje doručak. Posle doručka brzo pakiranje i polazak, jer imamo za napraviti etapu od 550km.
Jutro je sunčano i toplo, baš ugodno za put. Turska je blizu, nekih 15 km. Na granici turci rade dezinfekciju vozila i to naplaćuju 75 lira, ali nas puste naokolo, da nas ne operu i bez plaćanja. Zatim kotrola pasoša, pa kontrola dokumenata vozila, pa kontrola svega i na kraju još carina, koja pregleda sve. Sve ide relativno brzo i bez poteškoća i u Turskoj smo.
Kako već imamo lire ne trebamo menjačnice pa tražimo PTT (pošta) za naljepnicu HGS. HGS je bezkontaktno plaćanje cestarine i obavezno je na autoputevima i mostovima. Blizu je kombi PTT, zaustavimo ali nemaju nalepnice. To se više puta događa, kad im se ne da ispunjavati formulare, pa te šalju drugome. Idemo dalje i za dobre 3 km opet PTT. Ovaj put momak gleda, zavrće očima i kaže može ali samo za gotov novac. Nema problema platimo cca. 300 lira i dobijemo nalepnicu koju lepimo na motor. I gasa.
Autoputevi u Turskoj su na zavidnom nivou. Mi smo odabrali da idemo severno od Istanbula, da ne uđemo u gužve 15 miljunskog grada. Put je u 4 trake u svakom smeru a prometa nema puno. Polako poćinju da se sakupljaju oblaci, temperatura pada a uskoro počinje i mokar kolnik. Kiša ispred nas, pa napravimo pauzu na modernoj benziskoj pumpi da bi izbegli oblačenje kišnjaka. Opet pogodak, vozimo iza kiše ali je ne uhavtimo.
Cilj je Bolu, koji ima lepo sređen centar, bez saobraćaja, puno radionica i trgovina, a naš hotel samo ulicu niže, 50m od pešačke zone. Idemo u menjačnicu, promenimo novac i u potragu za hranom. Ima puno lokala za kebab, koji je u Turskoj fenomenalan, taman zalije kiša, srećom ne za dugo ali intenzivno.
Posle odličnog i jeftinog obroka u šetnju gradom i naveće pravac hotel. Opet pregledavanja rute, bukiranje hotela za sledeći dan. Booking u Turskoj ne radi ali može se ga upotrebljavati sa upotrebom VPN-a, a upotrebljavamo i ozelz.com – turska stranica za bukiranje hotela.
Brzo me umor savlada. Ali…
Nastavak putopisa “U potrazi za jeftinim benzinom – Iran 2022” možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
