Kad god je zima treba promeniti kontinent. To je moj stav u životu, a taj stav su sledeli GastroBiker i Profesor 1200, članovi našeg foruma. Oni su se u sred januara odmetnuli od zime u toplije krajeve. Nema bolje mesta od ubijanja zime od zimovanja u toploj Sahari. Uživajte u ovom putopisu koji su kombinovano pisali GastroBiker i Profesor 1200 koji je profesorski rušio jezičke barijere.
Sve je počelo bezazleno, viber porukom. Meda me pita kakav sam sa vremenom od 11 ujutru do 11 uvece i imam li para. Bar sam ja mislio da je poruka to značila. Naravno da vremena imam a što se para tiče mislio sam da dolazi u NS jer je kupio neku ludost pa mu treba da premosti ili još gore da ja odem po to, platim, odnesem mu a onda mi on da pare. Kako sam mislio tako sam mu i odgovorio.
Šta drugo da odgovorim nego da krenemo dan ranije. I tako je počelo.
Poruka je poslata 7. januara naveča, planirani polazak 11. januara, uz malo ubeđivanja sam polazak pomerio na 10. januar taman dva puna dana da se pažljivo pripremi put. Sve ide glatko a to je pravi razlog za zabrinutost. Vremenska prognoza se dva dana pred polazak menja i proleće koje je već danima trajalo se povlači, ne želi da sarađuje sa nama. Nema veze, ako i padne malo snega, neće se tako brzo zalepiti za put koliko mi brzo možemo da preletimo tu kritičnu deonicu od Kuršumlije do Prizrena. Znači, vreme rešeno.
Dan pred polazak shvatamo da je Tunis uveo vize državljanima RS kao odgovor na vizni režim koji je RS uvela njima početkom decembra prošle godine. Meda uzima na sebe da ujutru zove ambasadu iako imamo info da se slabo javljaju na telefon, ako se ne jave onda Meda ide na vrata, kuc kuc, mi došli po vize pa ako ne treba bris iz grla da krećemo.
Dok čekam da mi Meda javi da li smo dobili zeleno svetlo gledam u stvari za put koje su spremne za pakovanje. Hamletovska dilema, ako se spakujem pa ne idemo eto duplog posla, ako čekam da javi onda imam čitavih pola sata da se spakujem. To i nije neka dilema jer svakako moje pakovanje i u redovnom postupku traje oko pola sata.
Meda me zove oko 11 ujutru na dan polaska, kaže dobio je ambasadu i tačno je da su pre par dana uveli vize za državljane RS, jbg.
Ali da oni te vize ne primenjuju i da nam želi srećan put u Tunis, taman sam počeo da se radujem kada mi je Meda saopštio da gospoja iz ambasade ne divani engleski i da su se nekako sporazumeli kombinacijom Francuskog i Engleskog sa primesama Srpskog. E sad je nastupila prava dilema, da li da se pakujem ili ne pošto meda govori francuski malo bolje nego ja Kineski, on zna da na francuskom kaže hvala a ja na kineskom ne znam. Ma idemo, šta još može da nam se desi, od sad samo lepe stvari. Stižem sa laganim kašnjenjem u Munze gde me Meda čeka u papučama tek ustao sa popodnevne dremke.
Meda aka Moto profa 1200, Moj sapatnik koji se Afrikom uputio u Afriku.
Plan je jednostavan,pošto je uveliko prošlo 14h prvi dan se spustimo autoputem do Niša, čas posla. Kako smo se mi spuštali prema Nišu tako se spuštala i temperatura a i mrak nije zaostajao. Kiša je skontala da je glupo da žurka prođe bez nje.
Na naplatnoj rampi radnice se muči sa mokrom karticom a Medu lik iz kućice gleda ispod oka, Meda mokar kao miš, napolju pljušti kiša, 3 stepena, ne može da izdrži i pita: Pa dobro jesi li ti normalan, kako ti nije hladno?
Meda lakonski odgovara: Ko kaže da mi nije hladno.
Stižemo u Niš, recepcionarka nam umesto LK traži zdravstvenu knjižicu. Sušenje, Vinjak 5 i spavanje.
Profesor 1200
Davno reče jedan veliki avanturista,
Putovanje automobilom je kao da gledaš dobar film. Putovanje motociklom je kao da si glavni junak pomenutog filma. To je ta razlika. Eto baš na toj naplatnoj rampi promrzli glumac ove avanture preispituje sebe , radnika sa naplatne, grejalicu iz naplatne kućice i svoju odluku da se uputi u januaru na moto turu čitaj film u Sahari. Koji je meni q…c, ali hajmo dalje. Tamo negde pred Niš. Sve je podnošljivo i mrak i kiša i kamioni. Koji dižu talase ,temp oko 3,5c, ali moja odluka da ponesem letnje rukavice pošto jelte idem u Afriku pa kao leto je. O gluposti moja. Greju ručke koliko mogu ali ne pomaže. Eeeevoooo pumpe. Promrzli mozak zaključuje da možda tu imaju da se kupe neke tople zimske rukavice za put, to ono kao da gledaš fatamorganu u pustinji žedj je čudo.
Zamislite čudjenje na to moje pitanje radniku na pumpi. Ulazi mokri čovek sa kacigom na glavi i pita “dobro vece imate li tople rukavice na prodaju” ? Gleda dal ga zezam , gde je kamera i šta radi motocikl 10.01.2023 na pumpi noću ,)) Ne držimo rukavice odgovori on.
Kad nalezi vraže , organi reda za stolom na pumpi. Obraćaju se sa kolega, sad čekam da mi traže isprave i potvrdu da sam psihički zdrave pameti, posto su čuli konverzaciju.
Ali ne, kolega je rekao Uniformisani Miki iz Jagodine (motociklista takođe) posle par minuta razgovora usta čovek bez reci ode do službenog auta. Ja promrzlim prstima motam duhan i mislim sta pobeže čovek malo smo mu samo ispričali nas plan za sledećih 15ak dana pa nije tako strašno.
Donosi Miki službene rukavice jaooooo sreća sreća radost radost, na zajam i uz veliku zahvalnost i obećanje da ce mu službena oprema biti vraćena, ogrejala me ljubaznost ovog čoveka. Još jednom hvala .
Dalje se kreće sa osećajem u prstima…
Gastrobiker
Dan drugi
Plan je da lagano stignemo do Drača. Ne znam ima li svrhe da pišem šta smo planirali pošto jedina konstanta na ovom putovanju je bila činjenica da ništa nije išlo po planu. Svraćamo u Prokuplje do mog brata Žuleta na doručak i taman koristimo vreme da bukiramo trajekt za Tunis iz Palerma, uzimamo povratnu, na osećaj, što se pokazalo kao potez koji je omogućio da se ovaj putopis o Tunisu ne svede na par sati u luci dok čekamo da nas prvim trajektom vrate nazad.
Pošto smo uspešno bukirali trajekt za 104 evra po osobi plus motor, kabine bez. Sledeći korak je putno osiguranje, šaljem drugaru broj pasoša da mi uradi polisu, pitam Medu ima li putno osiguranje i dobijam isti odgovor kao kad sam ga pitao za kabinu, Osiguranje je za čke. Ok, uplaticu samo za sebe, Meda razmišlja naglas, jbmlg idemo u Afriku, pustinja, džungla, daj da uplatim i ja to osiguranje zlu ne trebalo. Ode Meda do motora po pasoš, vraća se, pruža mi pasoš. Otvaram pasoš a na slici neka fina Katarina, ladno je poneo ženin pasoš, u deliću sekunde sam se ponadao da je iz ljubomore poneo i njen pasoš pored svog, ali ta misao ne stoji, nije on taj tip. Gledam u njega tražim neku sličnost lepe devojke iz pasoša sa ćelavim grmaljom koji kao da je predosetio da nešto nije u redu, a i provalio je valjda da je pasoš nov za razliku od njegovog. Sevnula je prva varnica na putovanju, ali je kao i sve sledeće to trajalo jako kratko. To je to, stigli smo do prokuplja, nije ni to loše.
Profesor 1200
Kao Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar uleće Braca koji je uspeo u pola sata da ode do Medine žene na posao, nije morao puno da joj objašnjava šta je ovaj njen uradio, da ode do stana i nađe pravi pasoš te da ga brzom brzinom odnese do buske stanice, uhvati bus za PK, posalje pasoš i još časti vozača. Meda je trebao samo da sačeka bus na stanici u određeno vreme. Ne, nije ništa zeznuo, sram bilo svakog ko je pomislio drugačije. Da nam čekanje busa i odlaganje nastavka puta za jedan dan ne bi teško palo potrudili su se pored bata Žuleta i naši domaćini Mića Kostur i Johny Wallker. Koliko je Mića bio dobar domaćin najbolje govori činjenica da smo se Meda i ja složili da je zez sa pasošem bio najbolji potez putovanja.
Nastavak putopisanja Zimovanje u Sahari možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
