![Levom & desnom stranom [MAXI : Kipar & Turska]](https://bjbikers.com/wp-content/uploads/2026/09/014_Agencija.jpg.fe53634866315ebf86e2ebd1665cf52e-218x150.jpg "Levom & desnom stranom [MAXI : Kipar & Turska]")
Naš član foruma Sasha i njegova verna saputnica donose nam još jednu novu avanturu u putopisu Levom & desnom stranom [MAXI : Kipar & Turska]. Uživajte u njihovim avanturama!
Ideja za ovo putovanje se javila još 2022. god. tj. od trenutka kada je posle nekoliko decenija obnovljena trajektna veza između Grčke i Kipra. Pre toga se do ovog mediteranskog ostrva moglo stići samo avionom, što za većinu turista i dalje predstavlja najbolje rešenje. Ja sam tu mogućnost iskoristio još 2016. god. i tom prilikom proveo nezaboravnih nedelju dana obilazeći skoro čitavu južnu stranu ostrva. Ipak, mnogo toga je ostalo neotkriveno, pa sam poželeo da ovoga puta umesto iznajmljenog automobila iskoristim svoje omiljeno prevozno sredstvo – motor (odnosno skuter) i posetim mesta do kojih se u to vreme nije moglo stići na četiri točka. Pored toga, prateći ovaj forum, naišao sam na izvanredne putopise koje su postavile kolege @maxmladen i @Sveta 5. a oni su me inspirisali da ovo putovanje nastavim ka severu i posetim centralnu Tursku. To znači da je konačni plan puta izgledao otprilike ovako: prvo „vezna deonica“ od Beograda to Atine i plovidba trajektom do Limasola, zatim boravak na Kipru, prelazak na njegovu severnu stranu i povratak preko Male Azije, što je podrazumevalo nekih 5.600 Km na točkovima i 500 Nm plovidbe.
No, pošto pronalaženje najbolje rute na Google Maps-u predstavlja najlakši deo posla, trebalo je uložiti još mnogo vremena i truda da bi ovaj plan dobio svoj konačni oblik i postao ostvariv. Zato sam poučen prethodnim iskustvom, još od marta počeo da pratim sajt brodarske kompanije koja održava ovu liniju (scandroholding.com), jer je ona sezonskog karaktera i postoji samo od juna do septembra mada navodno, privlači značajan broj putnika. Na kraju se ispostavilo da je ovo „veliko interesovanje“ posledica neadekvatnog sistema Online prodaje karata, jer je bilo moguće da se sa jednom ili dve kupljene karte rezerviše četvorokrevetna kabina i na taj način brzo „rasproda“ čitav kapacitet. Obzirom da kiparska država subvencioniše ovu liniju i kompanija ima zagarantovani prihod, od ove sezone je to promenjeno, što znači da sada kabina mora da bude maksimalno iskorišćena. Da stvar bude još gora, broj dvokrevetnih kabina je mnogo manji od onih koje primaju veći broj putnika, pa sam morao da budem brz i reagujem čim se na sajtu pojavila odgovarajuća ponuda. Zato sam već krajem aprila imao sve što mi je potrebno za ukrcavanje a to je bio prvi opipljivi dokaz da će ovo putovanje biti i realizovano. Doduše, tehničke i organizacione pripreme su potrajale još mesec dana, ali smo prvog juna bili potpuno spremni za polazak.
Jedan od faktora koji imaju veliki uticaj na svako moto putovanje a ne mogu se predvideti, su svakako vremenski uslovi. Mi smo u atinsku luku morali da stignemo do 03/06 pre ponoći, jer je isplovljavanje trajekta bilo planirano za sledeći dan u 4h. Pošto nas je od tog cilja delilo nešto više od 1.100 Km, odlučili smo da na put krenemo tri dana ranije i uz dva noćenja (u Nišu i Solunu) savladamo ovu deonicu. Ipak, kasno proleće (ili rano leto) je opet pokazalo svoju prevrtljivost, pa su nas u sledeća dva dana stalno pratili lokalni pljuskovi i prinudne pauze za navlačenje i skidanje kišne opreme.
Sa druge strane, intenzitet saobraćaja je duž čitavog autoputa bio relativno slab, pa smo sa lakoćom prešli makedonsku i grčku granicu. Ja imam običaj da pre ulaska u veći a meni nepoznati grad uključim navigaciju, ali sam ovoga puta samouvereno nastavio glavnim pravcem jer sam bio siguran da ću lako pronaći prethodno izabrani hotel. Na žalost, gužva u centru Soluna je tog dana bila toliko velika, da sam svu pažnju usmerio na saobraćaj i potpuno zaboravio da skrenem u traženu ulicu. Na sreću, to sam shvatio čim sam izbio na Aristotelov trg koji se inače nalazi nedaleko od izabranog hotela, pa sam sa par odlučnih (i verovatno nedozvoljenih) skretanja ispravio svoju grešku. U svakom slučaju, motor je ubrzo parkiran ispred ulaza u hotel a mi spremni za kratku šetnju po gradu. Prosto je neverovatno kako dobar zalogaj i pivo mogu da otklone umor i vrate volju za istraživanjem.
Pre nego što nastavim dalje, moram da pomenem jedan događaj koji je mogao da ima veliki uticaj na dalji tok ovog putovanja. Naime, brodarska kompanija je očigledno dosledno primenjivala propise koji važe za sve putnike koji na Kipar dolaze svojim vozilom. To znači da se oni svrstavaju u tri kategorije: prvu čine državljani Kipra, drugu stanovnici Evropske unije a treću svi ostali. Osnovna razlika je u tome što je Kipranima za ukrcavanje dovoljan bilo kakav dokument, Evropljani moraju da pokažu još i saobraćajnu dozvolu a ja sam unapred morao da pripremim ukupno 6 (šest) različitih papira. Tražena dokumentacija je obuhvatala kopiju pasoša, saobraćajne i vozačke dozvole, međunarodno ovlašćenje, zeleni karton i obrazac za privremeni uvoz motocikla. Sve ovo sam uredno poslao mail-om i nakon nekolika dana dobio potvrdu da je sve na broju ali da obavezno ponesem sve originale jer se konačna provera vrši pre ukrcavanja na trajekt. Zato sam potpuno bezbrižno krenuo iz Beograda da bi na jednoj od pauza primetio email u kome me predstavnik kompanije podseća da vozilo može biti ukrcano samo u prisustvu vlasnika. Moj skuter je inače registrovan na firmu, pa je zato neophodno da kod sebe imam i dokaz da sam ja vlasnik preduzeća. Pošto smo u tom trenutku već bili nadomak Soluna, nije bilo šanse da se vratimo u Beograd i uzmemo odgovarajući dokument (tzv. izvod iz APR-a) ali sam uspeo da pronađem neku skeniranu kopiju i da je pošaljem mail-om. Pošto je taj dokument namenjen samo za domaću upotrebu (srpski jezik, ćirilica) nisam bio siguran u njegovo dejstvo, pa se sada postavljalo pitanje da li pametno nastaviti dalje prema Atini i rizikovati problem sa ukrcavanjem ili odustati od Kipra i odmah produžiti prema Turskoj? Ova dilema me je mučila do jutra, ali sam na kraju odlučio da rešenje problema potražim u direktnom kontaktu sa posadom trajekta. Znači idemo dalje i nadamo se najboljem…
Od Soluna do Atine ima oko 500 Km a to rastojanje se lako može savladati jer ova dva najveća grčka grada spaja odličan autoput a jedinu „prepreku“ predstavljaju česte naplate putarine. Čini mi se da ih je bilo više od 15 i da smo na svakoj od njih ostavili po par Eur-a. Srećom, vreme se potpuno stabilizovalo pa smo mogli da uživamo u kontrastu između potpuno plavog neba i beline snega koji se u to doba godine još zadržao na vrhovima Olimpa i Peliona.
Pošto sam se plašio da mi zbog nedostatka dokumentacije neće biti dozvoljeno ukrcavanje na trajekt, odlučio sam da prvo svratim do zvaničnog predstavništva kompanije i u direktnom kontaktu rešim ovaj problem. To je značilo da moram da stignem bar pola sata pre kraja njihovog radnog vremena tj. do 16,30h, pa sam zato u forsiranom ritmu prevezao svih 500 Km i u poslednji čas stigao na lice mesta. U relativno velikoj kancelariji sam zatekao samo jednog mlađeg momka a čim sam mu objasnio o čemu se radi, on mi je nonšalantno odgovorio da se ne brinem ali i priznao da do sada nisu imali ovakav slučaj. Izgleda da sam ja prvi kome je palo na pamet da do Kipra stigne svojim motorom!
Nije mi preostalo ništa drugo nego da se pomirim sa trenutnom situacijom a pošto je do ukrcavanja ostalo još nekoliko sati, odlučio sam da to vreme provedem u gradu i posetim boemsku četvrt Monastiraki. Probijanje kroz atinski saobraćaj nije bio lak zadatak, pogotovu ako se ima u vidu da smo morali da prođemo kroz sam centar grada tj. preko trga Sintagma i pored zgrade Parlamenta da bi konačno stigli od podnožja Akropolja. Tu smo se prvo oslobodili viška opreme i zatim potražili zasluženo osveženje. Moram da priznam da mi je tih par sati koliko smo proveli u šetnji gradom pomoglo da skrenem misli i podignem samopouzdanje, pa smo čim je počeo da pada mrak krenuli ka Pireju.
Ono što nas je tamo dočekao, predstavlja posebnu avanturu. Naime, još pred polazak iz Beograda sam dobio mail u kome je do tančina opisan čitav postupak ukrcavanja, ali sam tek sada stigao da ga bolje proučim. Prema tom uputstvu svi putnici treba da prođu kroz jedan izlaz (Gate 11) a vozači sa svojim vozilima kroz sasvim drugi (Gate 9). Ova dva terminala se inače nalaze na suprotnim krajevima luke a poseban problem predstavlja uslov da kompletan prtljag mora da ide sa putnicima i prođe kroz poseban skener. Zato sam morao da sa skutera prvo skinem kofer i torbu a zatim na njih nakačim ostatak stvari koje su do tada bile smeštene ispod sedišta. Tako pripremljen prtljag je sa mojom saputnicom otišao na jednu stranu a ja sam seo na skuter i odvezao se u noć bez ikakvih garancija da ću biti primljen na trajekt. U početku je sve išlo glatko, jer sam bez problema prošao portirnicu a zatim i pasošku kontrolu da bi me na samom ulazu na trajekt zaustavili pod izgovorom da moraju da provere da li imam sve potrebne papire. U tom trenutku sam shvatio da se može desiti da nas dvoje otplovimo za Limasol a da skuter ostane u Atini, jer su naše putničke karte bile nesporne i jedino je vozilo predstavljalo potencijalni problem. Pošto u takvim situacijama mozak radi brže nego obično, palo mi je na pamet da WEB stranicu sa sajta našeg APR-a provučem kroz Google Translate a pošto se na njoj pominju naziv firme, moje ime i funkcija, na taj način konačno dokažem svoje pravo na korišćenje skutera. U međuvremenu je stigao i član posade koji je zadužen za kontrolu, letimično pogledao svoje papire i ono što sam mu pokazao na telefonu i jednim potezom ruke potvrdio da je sve OK i da mogu da nastavim dalje. To je označilo kraj svih mojih strepnji pa je druga faza ovog putovanja konačno mogla da počne…
Nas dvoje smo i na prethodnim putovanjima kombinovali vožnju i plovidbu, jer nam je to omogućavalo da znatno skratimo pojedine deonice i da se istovremeno malo odmorimo od motora. Pošto je ovoga puta naš cilj ostrvo do koga se može stići jedino avionom i brodom, odlučili smo da iskoristimo ovu drugu mogućnost i na „sporiji“ način stignemo do odredišta. Do Kipra se doduše može stići i preko Turske, što podrazumeva znatno kraću plovidbu, ali smo odlučili da taj pravac iskoristimo za povratak što se na kraju ispostavilo jednako komplikovanim.
Trajekt koji ove sezone plovi na relaciji Pirej-Limasol (AF Marina) je prethodno korišćen za vezu između Drača i Barija i po svom kapacitetu znatno premašuje onaj koji je korišćen u prethodne tri godine (M/F Daleela). To bi trebalo da znači da je interesovanje za ovu liniju u porastu, ali sam ja stekao potpuno drugačiji utisak. Naime, sva vozila koja su se te večeri ukrcala na trajekt su komotno stala na zatvorenu palubu dok je njen najveći deo (spoljni) ostao potpuno prazan. Verujem da isto važi i za putnički prostor tj. kabine, ali treba imati u vidu da je ovo bio sam početak sezone i da se tokom leta može očekivati veće interesovanje.
Mi smo se nakon ukrcavanja vrlo brzo smestili u našu kabinu a ja sam se iznenadio kada sam video da se u njoj umesto očekivana dva nalaze četiri ležaja. U prvi mah sam pomislio da tražim zamenu, ali sam shvatio da ćemo ovako imati više mesta za stvari i da one neće biti razbacane po podu. Što se ostalih karakteristika tiče, moram da priznam da je sve bilo korektno, jer smo imali relativno veliki prozor, kupatilo sa toplom vodom i dovoljno utičnica za punjenje telefona i ostalih uređaja. Ovo poslednje se pokazalo naročito važnim, jer smo naredna dva dana iskoristili za čitanje e-knjiga i slušanje muzike a to ume brzo da isprazni baterije.
Preostalo vreme smo provodili u brodskom salonu i šetnji po palubama pa se može reći da je to pozitivno uticalo na naše raspoloženje. Sa druge strane, bio sam svestan da nas i dalje očekuju problemi sa carinskom administracijom jer je za sva vozila koja su registrovana van Evropske unije neophodno izvršiti tzv. privremeni uvoz i zadovoljiti još neke uslove. Pošto je među putnicima bilo nekoliko Britanaca, Ukrajinaca i jedan Švajcarac, pretpostavljao sam da ni nama iz Srbije neće biti teško da ispunimo sve zahteve kiparske carine. No, o tome ćemo misliti tek za dva dana a do tada je trebalo što bolje iskoristiti slobodno vreme i uživati u plovidbi Sredozemljem.
Nastavak putopisa Levom & desnom stranom [MAXI : Kipar & Turska] možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
