Ove godine smo zbog ograničenja putovanja i komplikacija uzrokovanih pandemijom pored svega ostali uskraćeni i za putopise. Srećom, naš član foruma max80 je sa svojim društvom rešio da se provoza po regionu. Putopis Balkanska tura – Sneg i sol dolazi u pravi čas da podgreje ove hladne dane. Uživajte!
Svaka zima ima svoje čari kao što je recimo planiranje putovanja. Pre dve godine konačno sam rešio da idem na Alpe i baš na početku sezone sredio motor. Međutim ubo sam epicentar narednih dešavanja koja su sve promenila. Prošla godina se stidljivo svela na jednu lepu vožnju po Bosni, taman da se utoli žeđ. Ove godine je situacija malo opuštenija, pa mora da se ide i negde dalje.
Pošto od Alpa nema i dalje ništa, plan mi je bio da odvezem Jadranku i opet malo po Bosni. Međutim kako to obično biva uvek iskrsne nešto treće. Dolazi drugar sa idejom da idemo u Makedoniju i Albaniju. Hmmm, što da ne. Bitno da se vozi. Na moj predlog Albaniju kratimo i ubacujemo Crnu Goru i pripreme mogu da počnu. Biće i vožnje uz more samo malo južnije.
Oni nemaju šta da se spremaju jer su im motori novi. Ja odlazim kod Bokilića na redovan servis, zamenu kočionog ulja, proveru još nekih sitnica. Pošto je motor od ranije bio spreman za duži put nije bilo šta da se radi, samo da se proveri. Dobijam zeleno svetlo i mig od poznatog nam majstora i jednu turažu u crveno kao dokaz da mogu da grmim preko Balkana. Što se mene tiče, jače od bilo kakve fabričke garancije.
Dva dana pred put nam se priključuje još jedan drugar koji zbog porodičnih problema nije mogao da planira ranije. Poker je kompletiran, 3 automatika i jedan motor. Ekipa iz Rusije i Bosne, ponovo jaše.
Na šta smo mogli da utičemo sve je spremljeno, ostaje samo jedna nepoznata vreme, ali valjda će poslužiti. Prošle godine smo morali da pomeramo polazak puta zbog crvenog meteo alarma koji nas je na kraju sačekao u Mostaru. Iako je ovog puta kraj juna situacija ista, samo ovog puta fleksibilnosti nema. Datumi fiksni kao proteza.
1.Dan Beograd – Skoplje
Rekao sam da fleksibilnosti nije bilo jer smo svi ovo spakovali nekako u 6 dana i svi smo morali da budemo 1 jula na poslu. Svaka promena bi pomerila datum polaska, ali ne i povratka, tako da bi mogli samo nešto da kratimo. Da ne bi kratili i ja sam stigao sa mora u 2h iza ponoći, nakon vožnje od 800km. Prepakovao stvari i na kuntare oko 3h. Ustajem oko 8h, vraćaj akumulator, kupuj potrepštine za put, idi u osiguranje, menjaj pare. Uglavnom žurka jer sam u trci sa vremenom. U toj gužvi negde gubim 50 evra. Jbg ako mora neki maler bolje sada nego na putu. Nije da se nisam iznervirao, ali barem znam da sam obradovao nekog. Drugari već stigli, ja gubim trku i krećemo sa nekih 20 min zakašnjenja. Uvek me nerviraju ti sati pred put, jer mozak obrađuje 1000 stvari, a dupe bi samo da krene. Strašan dizbalans koji kod mene izaziva ogromnu nervozu. Konačno oko 12h spuštam stvari obliven trećom turom znoja, spuštam dupe na motor, razvlačim osmeh i nekako kao po komandi paramo tišinu paljenjem motora. To je momenat kada samo jedno postaje bitno, a to je da ništa više nije bitno.
Dok grabimo prve kilometre stvari polako dolaze na svoje mesto i počinje uživanje. Ovog prvog dana ga neće biti puno jer je cilj Skoplje, a do njega ćemo auto putem. Motor vozim skori svaki dan, ali uglavnom po gradu. Par vikend vožnji i jedna duža od 1.000+ kilometara mi je raspored zadnjih par godina. Ovaj prvi dan će taman poslužiti da se malo uvozam, naviknem na veće kilometraže, ređe pauze, bol u dupetu, a i paklenu vrućinu.
Prva pauza u V,Plani da bi svi podesili rezervoare na ful i da bi posle uvek točili na istim mestima. Piš, puš, tuš i cepaj dalje. Usput ima naizmenično radova koji malo usporavaju saobraćaj, ali uspevamo da izvezemo do Niša u cugu. Inače zbog drugara na skuteru smo držali nekih 110-115 putnu brzinu, pa je to malo trajalo, ali svakako ne žurimo nigde.
Tu smo napravili veću pauzu, jer smo već na pola puta, a i Sunce nas miluje polako sa 40 stepeni.
Krećemo dalje i nakon Leskovca kreće nova deonica koja vijuga kroz Grdelicu. Lepi predeli, par dugačkih tunela, mostovi, ruše malo monotoniju i lepo je za vožnju.
Stižemo blizu Vranja i pravimo još jednu pauzu. Toliko je vruće da na svakom stajanju strada par litara vode dok povratimo tečnost.
Negde oko 17h stižemo na granicu. Standardna procedura obilazimo kolonu i stajemo u hlad paralelno sa kućicom. Bez problema su nam i naš i makedonski policajac uzeli dokumenta i poželeli srećan put. Ulazimo tamo gde večno Sunce sja. Ne da sija nego prži.
Stajemo da natočimo jeftino gorivo, zamenimo pare, podesimo navigaciju i naravno da se natopimo vodom. Dok smo na pauzi red je i da vam predstavim bend i ako ih neki već znaju:
Prvi sa leva Nenad, umetničko Gumi vozač fabričke Honde NC700X DCT
Drugi Boris, umetničko Čiko vozač fabričke Honde NC700S DCT
Treći Sloba, umetničko Dadan vozač fabričkog Kymca
I moja malenkost, vozač fabričkog Suzukija GSX750F.
Za tili čas ulazimo u Skoplje i relativno lako nalazimo smeštaj koji je u centru. Večeras će to biti hotel i to jedan od boljih u kojima sam bio. Parkiramo motore na javnom parkingu ispred hotela i ispred kamera uz uveravanje da recepcija radi 24h i da su motori skroz bezbedni. Tako je i bilo.
Nakon oduševljenja smeštajem i nošenja kofera red je došao za prvo pivo koje smo ispili kao da smo na mešalici. I ako je 19h i dalje je bilo blizu 40 stepeni i topimo se. Skidanje okova, tuširanje i silazak u foaje, pošto pušenje nije dozvoljeno u sobama (ne ono na koje mislite).
Malo su nas čudno gledali sa pivom, pošto smo vremenom shvatili da smo u muslimanskom delu, ali to je njihov problem. Mi imamo svoj, a to je da je drugar koji se poslednji priključio saznao da mora sutra ujutru nazad. Nije ništa pitanje života i smrti pa tako ostaje nada da će se ujutru stvari možda promeniti. Nećemo ići unapred problemima, cilj je da se uživa. U moru šale i smeha brzo ostajemo bez zaliha Skopskog piva pa krećemo u planiranu šetnju.
Prolazimo kroz staru čaršiju sa mnoštvom dućana, kafana, kafića, poslastičarnica. Petak je veče i prilično je živo. Nakon nekih 10 minuta pešačenja dolazimo u sam centar. Za neke kič, nekima lepo, meni simpa.
Vidi se da su se potrudili da to urede i stvarno deluje čisto i sređeno. Za ostalo svakome po ukusu. Obilazimo spomenike Aleksandru Makedonskom, Ćirilu i Metodiju, Samuilu, Trijumfalnu kapiju. Za tvrđavu nemamo vremena.
Pali se polako rezerva za pivo, a i za holesterol. Vraćamo se u staru čaršiju gde su i stare kafanice. Biramo jednu i kaže konobar da imaju neki paket od 10 ćevapa, lepinja i pivo za 190 denara, što mu dođe malo jače od 3 evra. Uzesmo naravno, pa od priloga dodasmo još po dva piva. Inače Skopsko pivo je odlično i da li od vrućine, ambijenta ili šta već baš mi je prijalo.
Po povratku u hotel i pivo je malo proradilo pa sam komšijama iz druge sobe (Čiku i Dadanu) koji su odmah legli, sinhronizovano zvonio na svakih 5 minuta. Taman da se opuste, ali ne i da ih uhvati san. Sa jedne strane prvo molbe, posle i psovke, sa druge smeh. Na kraju sam ih pustio jer valja i oni da odmore dušu. Ležem sa svojim cimerom i čeka me zla sudbina. Vozili smo x puta ali nikada nismo noćili zajedno. Kakav zajeb. Kao da sam legao pored cirkulara. Delimično me uhvati san pa popusti i tako do jutra. Duga je noć bila.
Nastavak putopisa “Balkanska tura – Sneg i Sol” možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
