Danas gotovo svi sportski motocikl koji izađu iz fabrike poseduju ride-by-wire sistem. Zapravo, veliki broj novijih motocikala poseduje ovaj sistem, ali šta je zapravo Ride-by-wire sistem i kako funkcioniše?
Kao što smo spomenuli u prethodnom pasusu, ride-by-wire sistem poseduju gotovo svi noviji motocikli. Zapravo, poseduju uglavnom motocikli koji imaju ugrađenu naprednu elektroniku sa raznim elektronskim pomagalima poput kontrole proklizavanja i koji u svojoj ponudi imaju razne režime vožnje.
Šta je Ride-by-wire sistem?
Klasična veza između ručice gasa i leptirastih tela (ili karburatora) na sistemu za napajanje gorivom ranije je bila sajla. Jednostavnim zavrtanjem ručice gasa, sajla je otvarala leptirasta tela i na taj način omogućavala veći protok vazduha i goriva, što je za posledicu imalo povećanje obrtaja agregata.
Međutim, razvojem motocikala i povećanjem snage pojavila se potreba za sistemima koji će olakšati isporuku snage i omogućiti njenu lakšu isporuku. Klasično doziranje gasa putem sajle otežavalo je ugradnju kontrole proklizavanja na motociklima. Kontrola proklizavanja mogla je da se ugradi i na klasičan sistem sa sajlom, ali je sistem bio dosta sirov i naglo je prekidao isporuku snage, pa se tražio bolji način.
Ride-by-wire sistem razvijan je dugo na trkačkoj stazi. Yamaha je bila prvi proizvođač koji je ovaj sistem ugradila na serijski motocikl. Tako je 2006. godine svetlost dana ugledala Yamaha R6 sa ride-by-wire sistemom.
Kako funkcioniše ride-by-wire sistem?
U funkcionisanju ride-by-wire sistem uključeno je mnoštvo senzora i uređaja na motociklu, pa ćemo se u daljem tekstu fokusirati samo na ono što je bitno za princip rada sistema.
Budući da ne postoji direktna fizička veza između ručice gasa i leptirastih tela, celokupan proces odvija se na relaciji senzora položaja ručice gasa i TPS senzora (Throttle position sensor).
ECU prilkom dodavanja ili oduzimanja gasa analizira sve podatke koje dobija sa raznih senzora na motociklu (podatke poput trenutne brzine kretanja motocikla, odabranog stepena prenosa, brzine okretanja zadnjeg točka, itd). Na osnovu obrađenih podataka ECU određuje koliko će leptirasta tela biti otvorena i koliko odnos vazduh-gorivo će biti potreba u datom trenutku. ECU šalje signal do TPS senzora koji zatim izdaje naredbdu aktuatoru koji je zadužen za otvaranje i zatvaranje leptirastog tela. Aktuator je u principu mali elektromotor koji otvara i zatvara leptirasta tela.
Da bi agregat u svakom trenutku imao optimalan odnos vazduh-gorivo, sistem uzima i podatke očitavanja lambda sonde.
Predlažemo da pročitate:
Lambda sonda – Istina i zablude
Ako ste vozili motocikl koji poseduju ride-by-wire sistem, primetili ste da je osećaj zavrtanja ručice gasa skoro identičan kao sa klasičnim sistemom sa sajlom. To je iz razloga što se proizvođači trude da pruže što realniji osećaj prilikom vožnje motocikla. U samoj ručici gasa postoje opruge koje su zadužene za vraćanje ručice gasa u povratni položaj, ali i da bi pružili osećaj prilikom otvaranja ručice gasa.
Koje su prednosti ride-by-wire sistema?
Na početku teksta spomenuli smo da je ovaj sistem najzaslužniji za sva današnja savremena pomagala. Nepostojanje fizičke veze između ručice gasa i leptirastih tela otvara mogućnost instaliranja raznih elektronskih pomagala.
U prvom redu tu su kontrola proklizavanja, kontrola motornog kočenja, ubacivanje raznih režima vožnje, ograničenje isporuke maksimalne snage, itd.
Najbolji primer na kojem se može videti primena ride-by-wire sistema je ako uporedimo dva režima rada. Ako motocikl na primer isporučuje 200 KS i poseduje sportski i kišni režim vožnje, isporuka snage i doziranje gasa biće različito.
U sportskom režimu, ECU dozvoljava maksimalnu isporuku snage, a leptirasta tela reaguju momentalno pri zakretanju ručice gasa.
Što se kišnog režima vožnje tiče, kod većine motocikala snage je drastično smanjena, pa se može dogoditi da vam je umesto 200 KS, na raspolaganju 120 KS. U ovom slučaju, kada naglo zavrnete ručicu gasa, leptirasta tela će se sporije otvarati, odnosno, nećete dobiti momentalnu maksimalnu isporuku snage. To je napravljeno tako što komjuter motocikla “pamti” da ste u kišno režimu, prati sve parametre motocikla i određuje koliko je bezbedno da dopusti ubrzanja.
Zahvaljujući ride-by-wire sistemu omogućena je i ugradnja auto blipera, pa preporučujemo da pročitate i taj tekst kako bi vam bio jasniiji značaj ovog sistema. Tekst o auto bliperu i brzoj šaltalici (quic shifter -u) možete pročitati ovde.
Mane sistema
Osim velikog broja prednosti, ride-by-wire sistem ima i neke svoje mane. Mane su prventstveno po pitanju održavanja. Budući da sistem sačinjava elektronika, ukoliko dođe do kvara iste, nije tako jednostavno dijagnostikovati i otkloniti kvar. Sledeća stvar koja ne ide u prilog ride-by-wire sistema je njegova cena, koja je višestruka veća u odnosu na sistem preko sajle.
Međutim, iako svi volimo direktnu vezu između nas i motocikla, ride-by-wire sistem jednostavno donosi mnogo benefita po pitanju bezbednosti samih vozača, te će u budućnosti zasigurno biti ugrađivan na svim motociklima.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
