July 9, 2020
Naslovna Moto Sport Dani Pedrosa - Španski samuraj

Dani Pedrosa – Španski samuraj

-

Pisala sam o Stoneru, pa o Rosiju, zatim o Lorencu, ko fali da upotpuni? Da, baš taj na koga ste pomislili. Četvrti vanzemaljac, Dani Pedrosa. Španski samuraj.

03:50, nedelja na ponedeljak. Ne mogu da zaspim, pa razmišljam o novom tekstu, u glavi ide, pa što onda ne bih i zapisala, bar neki uvod, pa ću nastaviti danas. Jedini tekst koji sam napisala u cugu, odjednom, bio je o Doviju, i to za deset minuta, morala sam jer mu je bio rođendan, a kako bez čestitke, ali ću isto tako morati i jedan duži, onako pravi, o celoj dosadašnjoj karijeri. Ostale sam pisala u delovima, koliko me pamćenje služi. I umesto da se fokusiram samo na učenje političkog sistema jer moram da polažem za koji dan, ja pišem tekstove, dok mi politika stoji na stolu i čeka. Legitimitet, nacija, konsenzus, političke partije, radnička klasa, sindikati, pa kome je još to zanimljivo? Moram malo da odmorim glavu, pa je ovo ajde da kažemo moj izduvni ventil, pisanje.

Sećate se verovatno one zamišljene liste vozača o kojima sam htela da pišem? Ta lista se u međuvremenu malo izmenila, ali sad se vraćam na njen izvorni oblik. Pisala sam o Stoneru, pa o Rosiju, zatim o Lorencu, ko fali da upotpuni? Da, baš taj na koga ste pomislili. Četvrti vanzemaljac, Dani Pedrosa. Kako meni to nekako zanimljivo zvuči, vanzemaljac. Baš dobar izraz, ostavlja utisak. To je bila moja prvobitna ideja, pisati o vanzemaljcima, ali se nekako nametnuo El Diablo, zatim Mak Vinjales, pa onda Niki Hejden, o kome, moram priznati, nisam ni bila sigurna da li ću pisati, ali sam nekako počela da mislim o njemu i morala sam da mu posvetim jedan tekst.

Dani Pedrosa Foto: HRC Press

Kolumne pišem za svoju dušu, o ljudima o kojima ja mislim da treba, na koje treba skrenuti pažnju ili ih se treba podsetiti, o onima za koje smatram da su zaslužili, ali često ih i podelim sa svetom, pa možda nekome ulepšaju dan, možda nekoga podseti na neke stvari koje je zaboravio, a možda nekoga jednostavno i nije briga. Kao što rekoh, Dani Pedrosa je taj koji fali u mojoj zbirci tekstova i ovaj danas će biti o njemu. Kad pročitate imena ove četvorice sigurno pomislite ” Vau, kakva ekipa “. Ja da, i zaista, kakva ekipa. Koliko titula, pobeda, podijuma, trka, imaju ova gospoda iza sebe? Ruku na srce, period mnogo jači u odnosu na današnji, i konkurencija jača nego u današnje vreme. Bar ja tako mislim. Dani Pedrosa je već sa četiri godine počeo da vozi motor, i neretko se baš ta godina, četvrta, pominje kod vozača, zanimljivo. Sa šest se takmičio sa drugarima na replici Kawasakija. Prvi put se stvarno takmičio sa devet godina, u španskom Mini šampionatu, i debitantske sezone bio je drugi. Takmičio se i sledeće godine, ali je imao zdravstvenih problema i završio je kao trećeplasirani. 2001. je debitovao u svetskom šampionatu u kategoriji do 125 kubika i zauzeo je dva puta mesto na podijumu, a naredne je slavio i u jednoj trci, kada je završio kao treći u šampionatu. 2003. ostvario je pet pobeda, i osvojio titulu sa 223 poena, dve trke pre kraja sezone. Samo nedelju dana nakon osvajanja trofeja namenjenog pobedniku ovog takmičenja za tu sezonu, prilikom pada je slomio oba zgloba na testiranju na ostrvu Filip i sezona je za njega bila završena.

2004. prešao je u konkurenciju do 250 kubika, ali nije testirao motor jer je još uvek bio povređen. Prva trka, Južna Afrika i pobeda. Nastavio je u istom ritmu kao i u poslednjoj sezoni u 125 kubika i ovog puta je osvojio šampionat i nagradu Rookie of the year. U svojoj prvoj sezoni u klasi do 250 kubika, Pedrosa je ostvario sedam pobeda i 13 podijuma. Odlučio je da ostane još jednu sezonu i osvojio je drugu titulu. 2005. godine, Pedrosa je pobedio u osam trka i 14 puta se našao na podijumu, uprkos povredi ramena koju je zadobio na treningu u Japanu.

2006. i MotoGP, 990 kubika i Repsol Honda. Kritičari su govorili da je nižeg rasta i da nije dovoljno jak da podnese veliki i teški MotoGP motor, ali su pogrešili. I Džordanu Hendersonu su rekli da ne ume da trči, pa je 2019. podigao trofej Lige šampiona, kao kapiten Liverpula, a to tek ima svoju težinu. Naravno da ih je Dani ućutkao jer je već u prvoj trci u Herezu završio drugi, a u četvrtoj u Kini prvi put slavio u MotoGP kraljevskoj klasi. Donington Park, Britanija, i nova pobeda, i postaje prilično konkurentan i kandidat za osvajanje. Do Malezije je bio drugi, iza Nikija Hejdena, vozio je dobro, u trci bio treći, iza Rosija i Kapirosija. Usledio je pad forme, pao je na peto mesto u ukupnom plasmanu i na tom istom završio sezonu.

Dani Pedrosa
Dani Pedrosa Foto: HRC Press

2007. je nastavio da vozi za Hondu, i potpisao je novi ugovor za 2008. i 2009. Imao je malo poteškoća tokom sezone, ali je ipak uspeo da bude drugi, iza Stonera i ispred Rosija. Kakvo sjajno društvo, morate da priznate. Tokom 2008. problemi sa motorom su se nastavili, jer je zbog povrede propustio testiranja, ali je ipak na otvaranju sezone ipak zauzeo mesto na podijumu. Pao je tokom Velike nagrade Nemačke i propustio nekoliko trka. Međutim, uspeo je nekako da se izbori do trećeg mesta na kraju, malo lošije nego prethodne godine. 2009. je bila puna padova i najviše će po tome biti upamćena.

Naredne godine vratio se na svoj broj, broj 26, zbog molbe njegovih fanova, jer je 2008. držao broj 2, a 2009. broj 3. Promena broja uticala je dobro na njega, ali nedovoljno da osvoji titulu, pošto je ponovo završio drugi u generalnom plasmanu, ovog puta iza Horhea Lorenca, sunarodnika. Pedrosa je ostao sa proširenim timom Repsol Honde sa tri vozača u 2011. godini, u saradnji sa Dovijem i Stonerom. Pedrosa je zauzeo postolje podijuma u uvodne tri trke sezone, a vrhunac je bila pobeda na Velikoj nagradi Portugala u maju. U 18. krugu sledeće trke u Francuskoj, Pedrosa je bio umešan u incident sa Markom Simoncelijem, dok se borio za drugo mesto u trci, Simončeli ga je prošao spoljašnjom linijom i provukao se ispred, ali je Pedrosa zakačio Markov zadnji točak i pao na zemlju, što je rezultiralo kaznom za Simončelija i slomljenom ključnom kosti za Pedrosu.

Nekako se nameće tekst o Simončeliju, ali iskreno uhvati me jeza kad pomislim na taj događaj, kako je tragično stradao, tako da nisam sigurna da li ću se upustiti u te vode i pisati o tome, previše mi je nekako stresno. Druga pobeda u sezoni u Nemačkoj i sledećeg vikenda Dani je završio na trećem mestu u Laguni Seki. Sledeće nedelje se u Češkoj srušio tokom trke, ali je naredne trke završio na drugom mestu, pre nego što je treći put slavio u sezoni u Japanu, gde su mu šanse za titulu u 2010. godini okončane i pomerio se jedan poen iznad timskog kolege Dovicioza za treće mesto u šampionatu. Dovicioso je završio ispred Pedrosa i u Australiji i u Valensiji, dok je malezijska trka, u kojoj se Pedrosa kvalifikovao na pol poziciji, otkazana zbog smrti Simončelija. Bio je četvrti na kraju, sa 212 poena.

Dani Pedrosa Foto: HRC Press

2012. i dalje Honda, samo ovog puta bez Dovija, samo Stoner i Pedrosa. Šest od prvih sedam trka završio je na podijumu, a najbolji rezultat bilo je drugo mesto, što se desilo tri puta. Pobedio je u Nemačkoj, i to treću godinu zaredom. Italija drugi, Amerika treći, zatim pobeda u Indijanapolisu i Brnu. Mizano, problemi sa gumama, morao je da startuje s kraja, uspeo je da se dočepa top 10 ali ga je Barbera oborio. Aragon i nova pobeda, ali i dalje je jedan čovek bio bolji. Horhe Lorenco mu je bežao 33 poena. I na kraju, ipak nije postao šampion, jer se povukao u Australiji, i bio je iza Lorenca sa 322 poena, a to je bio najveći broj poena a da taj vozač nije osvojio titulu, u to vreme.

2013. klupski kolega bio je Mark Markez, u Hondi. Uspeo je da pobedi u Španiji, Francuskoj i Maleziji, ali je propustio trku u Nemačkoj zbog povrede, a u Aragonu ga je Markez oborio. Mark je osvojio šampionat, Lorenco bio drugi, a Pedrosa sa 300 bodova treći. Tri Španca, vau. 2014. tim je ostao isti, a ovu sezonu je Dani završio na četvrtom mestu. 2015. i ništa se nije promenilo, Honda, Markez i Pedrosa. Propustio je trke u Teksasu, Argentini i Španiji, zbog povrede, vratio se u Le Manu, gde je pao. Prvi put se popeo na podijum tokom sezone u Kataloniji, a u Nemačkoj je završio drugi iza Markeza. Prva pobeda došla je u Motegiju, a druga u Maleziji. I ovog puta završio je kao četvrtoplasirani.

2016. je počela šestim mestom u Kataru, a tako se i završila, šestim u šampionatu, i to je bila po brojkama najgora sezona još od one debitantske u kraljevskoj klasi. Sledeće godine je uspeo da dva puta slavi, i to u Herezu i Valensiji, tri puta se povukao tokom sezone, po jednom je bio 14, 13, 12, sedmi, dva puta je bio peti, pet puta treći i dva puta drugi, uz ove dve pobede. Šampion je bio Markez, vicešampion Dovi, treći Mak Vinjales i još jedno četvrto mesto bilo je rezervisano za Danija Pedrosu.

2018. bila je očajna za Pedrosu, izgledalo je kao da se muči, baš mu nije išlo, i bio je 11. na kraju, uz pet povlačenja, bez pobede, i najbolji rezultat je bilo peto mesto. 12. jula tokom trkačkog vikenda u Nemačkoj na konferenciji za novinare je objavio da se povlači na kraju sezone, Honda mu nije obnovila ugovor, njegovo mesto zauzeo je Lorenco. Dani Pedrosa nikada nije bio šampion u kraljevskoj klasi, ali je doprineo mnogo ovom sportu, imao je paklenu konkurenciju, a sjajno se nosio.

Nekome nije jednostavno suđeno, ali nemati titulu ne umanjuje njegovu veličinu. Iskreno, neosvojiti titulu sa 322 poena je zaista neverovatno, kao recimo kad je Liverpul imao 97 bodova na kraju prošle sezone, a ipak je Siti imao jedan više. Tako blizu, a tako daleko. I Liverpul je takođe bio drugoplasirani tim sa najviše osvojenih poena u Premijer ligi, ali i u ostalim Ligama petice. O tome koliko je bio cenjen govori i podatak da je Pedrosa primljen u Kuću slavnih MotoGP legendi. U sve tri klase ostvario je 54 pobede i po tome je deli sedmo mesto na večnoj listi sa Mikom Duanom. Ipak, Dani Pedrosa nije još otišao u penziju, jer testira KTM.  Upitan da prokomentariše da li bi prihvatio specijalnu pozivnicu izjavio je da se ne bi vratio, jer to nije u skladu sa projektom KTM, ali ako se veruje da bi to moglo da bude od koristi za razvoj motora da će ipak razmotriti tu opciju. Još jedna od počasti koje je dobio jeste da je šesta krivina u Herezu nazvana po njemu, a tu je od 2005. do 2014. završavao na podijumu i tri puta odneo pobedu. Na testovima početkom 2020. ostvario je solidne rezultate, još uvek strasti prema vožnji ima u njemu.

Dani Pedrosa
Dani Pedrosa Foto: HRC Press

Kad jednom duh MotoGP-ija uđe u tebe, ne napušta te. Dakle, Dani Pedrosa je zaslužio epitet vanzemaljca, i ostaje žal što nije osvojio bar jednu titulu. Mnogi su ga voleli, a svima je bilo krivo kad je odlučio da se povuče. Omaleni (omaleni jer je visok samo metar i 58 centimetra) Španac uvek će imati svoje mesto u MotoGP-iju. Samuraj (neustrašivi ratnik) dovoljno dobro opisuje ovog čoveka. Boriti se do kraja, pa makar i ne uspeo, ali poenta je da nikada ne treba odustati. Ne moraš biti najbolji da bi te cenili, a ako te cene, onda znaš da si radio nešto dobro.


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Anđela Đulinac
Anđela Đulinac
Još kao mala sam zavolela sport, zaljubila sam se prvo u fudbal pa u motore. Ta ljubav prema sportu pomogla mi je da pronađem sebe i da odlučim da budem novinar. Najviše me usrećuje huk navijača kad Liverpul postigne gol, i taj zvuk motora, brmm brmm, "kao da u mašini živo srce kuca".
18,221FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
105PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se