Od Izvora Tri Putića (Grčka)

U ove hladne decembarske dane, rešili smo da objavimo jedan putopis iz tople Grčke. Putopis “Od Izvora Tri Putića” su kombinovano pisali naši forumaši sa nadimcima “Satelis” i “PaPaja” koji su se sa još par prijatelja otisnuli u Grčku u avanturu. Uživajte u putopisu.

Glavni akteri ovogaaa skupaaaa su…. pu @PaPaja s’Caponordce, @Bojanko s’NC, @GAGI74 s’MT07, Milos s’Burger650 i moja malenkos takodjer s’NC-etom.

Ekipa mladih muzičara koja ne pravi mnogo pitanja, dogovara se u 4 reci…. hoćemo da idemo tam – hocemo…… kad – tad, može…… ende.

Nema priprema, nema izvoljevanja, nema: a sta ti nosiš, a šta ja da ponesem? Ponesi dokumenta, keš i rezervni ključenizi i prokleto kišno odelo.

Zasto baš ” Od Izvora Tri Putića “, zato što je Milošu i meni putovanje počelo u nedelju (16.06). Otišli smo do CG, Papaja i ostatak ekipe krenuo je u ponedeljak. S’tim da Papaja odlazi za Cerovac odakle će krenuti, Boki i Gagi krecu iz Bg-a. Na putovanje kreće 5 ljudi, 3 tačke ce se spojiti u Albaniji tačnije Skadru. Pa da pocnemo.

1. Dan, ceka nas sledece

Nismo nešto poranili, krenuli smo oko 08:30′ standardnom rutom, avalski do Mladenovca – Topola – Rudnik gde beše prva pauza. Ne zadržavamo se mnogo, popili po kafu i izeli palačinci s’džem u Koti 555, kacige na glavu i vozi miško.

Na putu se ništa ne dešava, nema gužve, ima sitnih radova tako da brzo stižemo do Zlatibora.

Zlatibor ki Zlatibor, nema se šta pametno videti, cirkus napraviše i da ne dužim dalje, sve već znate. Nismo svratili, pičimo dalje do restorana “Borova Glava” pauza, gasi makine, pakleno vruće, Miloš kao da još uvek spava, ljubi ga Majka.

Posto smo se dobro nakrkali kod kuće, ne zadržavamo se mnogo na pauzi. Pali makine, pravac gran. prelaz Jabuka. Tamo mala gužva, ništa bit’ćemo kurturni u redu.

Kako smo usli u CG, tako se navukli neki sivi oblaci, mislim se u sebi pa nećeš valjda da tučeš tamo gde je najlepše. Tako i bi nanicu joj njenu, 2-3 km pred Durđevića Tarom poče kiša, zamakli dok ne stane, mali škljoc na Most.

Tukla je nekih 15 – 20 min, ne više od po sata, dovoljno da ti pokvari najlepši deo za vožnju. Temperatura je pala za 10 C dole, par sličica Dj. Tare – Žabljak – Šavnik.

Stigli u Nikšić, tankaj gorivo te produži do Bogetića, pao plovak u želudcu…odosmo na krku. Restoran “Na Kamenu Podostroškom” i da znate, klopa nije baš jeftina.

Podiže se plovak, spušta se lagano mrak, ustaj Lošmi Ostrog nas čeka.

Parkirali se, poskidali šta smo imali, ušli unutra, prizor neverovatan. Za divno čudo nema gužve, vrlo malo ljudi. Darovali te gledamo hoćemo li noćiti napolju ili untra. Miloš kaže da su najavili moguće pljuskove u toku noći, što me je odmah navelo na misli od pre dve godine…. užas!

Počeo je duvati jači vetar, unutra se oseća na ustajalo, ma nikako. Tako da grabimo ćebad, ambolije, jastuke i idemo vani. Taman kad smo sve namestili, vetar prestaje da duva. Ima nečeg, kažem ja sam sebi.

2. Dan

Šta se dešavalo u toku noći…

I ako je napolju možda, ne više od 15 dusa, buka je velika. Predprošle godine kad smo noćili, bilo je raje sa obe strane u dva reda. Mogao se čuti samo šapat, tih razgovor i ništa više.

Sada, te noći nije bio takav slučaj. Dve žene i to obe plave, kakva slučajnost, a možda i nije. Brale kakvo cerekanje, bez trunke poštovanja i misli na kom su mestu došle.

Liturgija je počela u 6h i trajala je skoro do 9h, svi su ustali samo njih dve prebacile ćebad preko glave i nastavile da lalke. Kroz glavu mi prođe vojska i ćebovanje. Palimo sveće, koji suvenir za klince, koji škljoc za uspomenu.

Slava Mu I Milost

Kupimo prnje, slažemo sve i vraćamo odakle smo uzeli. Vreme je za doručak pa da pravimo plan za dalje. Dogovor je ako pada kisa, idemo najkraćim putem za Skadar, ako kiše nema, peglamo preko SH20. Kiše nema na vidiku tako da…

Tu pravimo dva zajeba, prvi zajeb je što smo sa E80 skrenuli na P19 jer smo hteli da skratimo put. Priroda je fenomenalna, asfalt takođe, idila traje nekih 10-ak km. Posle toga kreću radovi, pakao, tako da se vraćamo na glavnu džadu i vozimo do Kolašina.

Od Kolašina pravimo drugi zajeb, isti slučaj kao sa prvim, obrći nazad i drž’se glavnog puta. Na kraju smo prešli nešto preko 400 km za taj dan.

Nego da se mi vratimo na doručak, restoran “Koliba Bogetic”. Dole u ladovini mogu se parkirati motori, gore na terasi se mogu izesti jajca sa slaninicu. Između redova je fin, baš fin pogled.

Završili klopu, škljoc i begaj dalje.

Ovo pojma nemam gde sam slikao, znam samo da je dosta pre Plava:

Na jednoj benzinskoj pumpi, upoznali 3 crnogorca, 1. na R, 2. na Fazeru, 3. vozi Kymco. Šta mu lik radi, kako sije sa skuterče. Opako momče vozi.

Stigosmo u Plav, valja pauzu napraviti, popiti kafu. Taman da vidimo kako ostatak ekipe napreduje, neke gromove najaviše za Srbiju za taj dan. Ne bi valjalo, da te prvi dan odma ujutru bije kiša, ne bi nikako valjalo.

Kod njih sve super, nema kiše samo voze, već su prešli Plav. Papaja drzi pravac nema zezanja. Čuj zezanja, di se sa njim sme zezati. Kad smo već kod njega. Upoznaje Paju, Kelvin Paju.

No, da se vratimo na granični prelaz Veros-Guci, ušli u Albaniju pa lagano oko 1 km makadamom, grabimo asfalt, SH20 je pred nama, pogled na Prokletije.