October 29, 2020
Naslovna Edukacija Osnovni zadatak motocikliste je da spreči da do nezgode dođe

Osnovni zadatak motocikliste je da spreči da do nezgode dođe

-

Svi znamo da je vožnja dvotočkaša rizičnija od vožnje automobila. Poznato nam je da je veća šansa da će motociklista doživeti saobraćajnu nezgodu nego automobilista, u odnosu na pređeni kilometar puta. Iako je krivica za nezgode uglavnom podeljena, motociklisti će trpeti povrede. Zato tvrdimo: osnovni zadatak motocikliste je da spreči da do saobraćajne nezgode dođe. Hajde da vidimo kako to da postignemo.

Najveća opasnost po motocikliste su vozači automobila

Statistika to nedvosmisleno pokazuje. Istraživanje koje je sprovela Agencija za bezbednost saobraćaja za period 2015 – 2017 je pokazalo da najviše mopedista i motociklista strada u nesrećama u kojima je učestvovao i putnički automobil (mopedisti: 47% nezgoda sa poginulim licima i 52%  nezgoda sa povređenim licima; motociklisti: 41% nezgoda sa poginulim licima i čak 59% nezgoda sa povređenim licima). Suština je da vozači automobila ne tretiraju motocikle sa istim poštovanjem i pažnjom kao druga vozila. Držanje nedovoljnog odstojanja između vozila može dovesti do problema prilikom naglog zaustavljanja. Silueta motocikla je bitno manja u odnosu na druga vozila i lako se utopi u mrtav ugao. Pritom, novi motocikli imaju tendenciju zbog zakonske regulative da budu sve tiši, tako da se motocikli i po zvuku sve teže razaznaju.

Pogotovo je kritičan period april – maj kada počinje moto sezona, zato što su vozači automobila dodatno nenaviknuti na motocikliste u saobraćaju.

Izvor: agencija za bezbednost saobraćaja, pregledni izveštaj, bezbednost vozača i putnika na mopedima i motocikla za period 2015. – 2017- godine.
Izvor: agencija za bezbednost saobraćaja, pregledni izveštaj, bezbednost vozača i putnika na mopedima i motocikla za period 2015. – 2017- godine.
Izvor: agencija za bezbednost saobraćaja, pregledni izveštaj, bezbednost vozača i putnika na mopedima i motocikla za period 2015. – 2017- godine.

Stanje podloge i putna signalizacija predstavljaju opasnost

Često na našim putevima nailazimo na kritične rupe, posut pesak i čak ulje. Šinski prelazi su rizični za dvotočkaše jer nisu u nivou sa asfaltom. Boje kojom putari obeležavaju put nisu predviđene za motocikle i prosto su klizave. Dodatno, sve bankine na našim putevima predstavljaju opasnost po motocikliste koji učestvuju u nezgodi, zato što nisu pravljene imajući motocikliste u vidu. Rizične su zato što bankine nemaju zaštitnu barijeru između puta i ogradice, te u slučaju nezgode, motociklisti mogu telom da isklizaju u taj prostor i tada ogradica predstavlja giljotinu.

Zašto su saobraćajne nezgode u kojima učestvuju motociklisti opasnije?

Automobili pružaju ozbiljnu pasivnu zaštitu u slučaju nezgode jer su to metalni kavezi u kojima se prevoze ljudi, a koji se stalno unapređuju tako da svojim oblikom i uz pomoć gužvajućih zona što više amortizuju silu udara da bi smanjili prenošenje te sile na ljude unutar i van vozila. Takođe, poseduju i zasebne aktivne sisteme zaštite putnika poput višestrukih air bag-ova i slično. Motocikli ne nude ništa od toga i čine motocikliste potpuno izloženim destruktivnim silama koje se oslobađaju u toku saobraćajne nezgode. Suština je da motociklisti plaćaju cenu superiorne agilnosti i brzine motocikla kao prevoznog sredstva kroz smanjenu bezbednost. Te činjenice svi treba da smo svesni svaki put kada prebacujemo nogu preko svog omiljenog dvotočkaša.

Svako može da pogreši u saobraćaju, ali obično motociklisti fizički nastradaju

Sve dok autonomna vozila sa svojom veštačkom inteligencijom ne preuzmu volan od nas, ljudi će voziti i praviti greške. Svakome se greška može desiti i svakodnevno smo svedoci saobraćajnih nezgoda. Kad do nezgode i povrede dođe, prestaje da bude bitno ko je kriv jer je do povrede došlo. Bitno je to istražnom sudiji i statističarima, ali je daleko manje bitno onome ko je završio u bolnici. Naš problem je što mi prečesto fizički nastradamo u takvim nesrećama, nezavisno od toga ko je kriv. I to često smrtno stradamo. Objasnili smo zašto je to tako, ali hajde da vidimo šta mi možemo drugačije da radimo, da do te nezgode ne dođe.

Osnovni zadatak motocikliste je da ne dozvoli da do saobraćajne nezgode uopšte dođe.

To zvuči malo čudno, pa ću ponoviti. Glavni zadatak motocikliste je da kompenzuje svoje i tuđe greške i uradi sve što treba u datoj rizičnoj situaciji tako da do saobraćajne nezgode ne dođe. Može neko da vas previdi kako pretičete ili skrećete čak i kad imate pravo prvenstva, ali vi ne smete dozvoliti da vas taj neko udari ili obori sa motocikla. Ako do toga dođe, vi ste omanuli u svom zadatku.

Zvuči dobro, ali kako to da postignemo?

Ne postoji srebrni metak, tj. jedinstveni recept koji će raditi u svakoj situaciji. Ali postoji puno različitih informacija, tehnika i veština koje moramo savladati, da bismo imali šansu da budemo uspešni u svom zadatku.

Ključne teme za razmišljanje i akciju:

  • prepoznavanje izvora rizika i rizičnih situacija u koje ulazimo, predviđanje budućih događaja koje nas mogu dovesti u rizičnu situaciju
  • fizička pripremljenost za vožnju motocikla, nivo uvežbanosti u smislu veštine upravljanja motociklom
  • zaštitna oprema koju koristimo i stanje motocikla.
Osnovni zadatak motocikliste je da spreči saobraćajnu nezgodu
Osnovni zadatak motocikliste je da spreči da do nezgode dođe

Faktori rizika, opasnosti, rizične situacije

Vožnja motocikla donosi neke potpuno nove rizike u odnosu na vožnju automobila. Svakako vam može značiti vozačko iskustvo koje imate iz vožnje automobila, ali to nije dovoljno. Dvotočkaši imaju samo dva točka, baš čudno. Pritom se naginju u krivinama. Podloga kojom se kreću neuporedivo više utiče na stabilnost. Motociklisti moraju pomno da prate stanje podloge u svakom trenutku vožnje i prema tome da koriguju svoje ponašanje.

Evo nekih korisnih pitanja koje bi trebalo da postavljamo sebi pre i tokom vožnje, da bismo procenili koliki je trenutni rizik:

– kojom se brzinom krećem, a koliko je ograničenje,
– da li je put vlažan i samim tim klizav,
– kolika je temperatura podloge, koliko dobro drže gume,
– da li na putu postoji šljunak, pogotovo u krivini,
– da li na putu postoje udarne rupe, posebno velike koje ne mogu da izbegnem,
– kakav je put po kome treba da kočim, da li je vlažan, ima li šljunka,
– da li me vozač u traci pored vidi,
– da li sam nekom vozaču u mrtvom uglu,
– da li me vozač koji dolazi iz sporedne ulice vidi,
– da li me vozač koji mi dolazi u susret vidi
– da li me vidi vozač iza koji mi se približava na semaforu,
– da li mi kočnice ispravno rade, u kakvom su stanju pločice,
– jesam li spreman da kočim maksimalno ako zatreba,
– kad sam poslednji put vežbao maksimalno kočenje,
– da li su moje gume na motociklu dobre – imaju li dovoljno šare, koliko su stare,
– jesu li gume napumpane na propisan pritisak,
– kad sam proveravao stanje guma poslednji put,
– jesu li mi gume dovoljno zagrejane, vozim li bar 20 minuta u kontinuitetu,
– bele oznake na putu su klizave, moram da ih izbegavam,
– koliko sam odmoran, mogu li brzo da reagujem ako zatreba,
– jesam li nervozan, razmišljam li o vožnji ili o nečemu drugom.

Brzina i procena udaljenosti

Svi učesnici u saobraćaju svakodnevno procenjuju međusobnu udaljenost u prostoru i vremenu. Ali tu leži rizik po nas. Svi ti učesnici jesu manje ili više sposobni da ispravno procene udaljenost vozila koje im prilazi, ali samo pod uslovom da to vozilo dolazi očekivanom brzinom. Rekao bih da je očekivana brzina u gradu oko 50-60km/h, a van grada oko 70-80 km/h. Kad god neko ide brže od tih brzina, ne treba da računa sa tim da će drugi pravilno da procene njegovu udaljenost. Prosto, to izbacuje čitav sistem procenjivanja udaljenosti van stroja. Ljudi koji vas gledaju, neće biti u stanju da dobro procene koliko vremena treba da se približite i eto nezgode. Imajte to na umu.

Skeniraj, proceni, uradi

Stalno moramo skenirati situaciju oko sebe (ispred, sa strane, iza, ispod, iznad) da bismo prepoznali faktore rizika (podloga, ostali učesnici u saobraćaju itd). Sve što uočimo treba da analiziramo i procenimo verovatnoću da se opasnost realizuje. Ako nam ukupni rizik u tom trenutku ne odgovara, moramo nešto uraditi – usporiti, spremiti se za kočenje i manevar izbegavanja i slično.

Prepoznajte, predvidite – šta ako?

Analizirajte situaciju oko sebe i pokušajte da predvidite šta će sledeće da se desi. Tako ćete dobiti dragoceno vreme za reakciju, ukoliko se taj scenario ostvari. Prepoznajte situaciju u kojoj se nalazite nekome u mrtvom uglu i promenite poziciju. Prepoznajte Nisam-Te-Video situaciju u kojoj vas neko potencijalno stvarno ne vidi zbog vaše male siluete i blicnite svojim svetlom da bi vas uočio, spremni na kočenje. Pre nego što krenete u preticanje nekog vozila ispred, sagledajte da li neko ispred iz sporedne ulice čeka da se uključi u smer ka vama i izbegnite situaciju u kojoj ste započeli preticanje, a odjednom se pojavljuje vozilo iz suprotnog smera. Kada nailazite na autobus koji stoji na stanici uz ulicu, prepoznajte rizik od pešaka koji će se možda pojaviti ispred autobusa, želeći da pređu ulicu odmah i bez gledanja.

Postavljajte stalno sebi pitanje – Šta ako? Šta ako me onaj vozač koji čeka da se uključi u moju traku, ne vidi? Šta ako vozač u vozilu koje hoću da preteknem, ne zna da sam iza? Šta ako…

Vožnja motocikla je veština i fizička aktivnost

Za svaku fizičku aktivnost morate biti spremni, da biste mogli da je kvalitetno obavite. Mnogo lakša i lepša će vam biti vožnja, ako održavate svoju kondiciju inače. Bolje ćete kontrolisati svoj motocikl, duže ćete moći da vozite u kontinuitetu, neće vas boleti leđa i ruke, bićete spremniji da reagujete kada treba.

Takođe, vožnja motocikla je veština i kao svaka druga veština, mora se vežbati. Svako ima određeni nivo forme koji se razlikuje od trenutka do trenutka. Lako je ispasti iz forme ukoliko se ne vežba. Kočenje je deo veštine koje morate povremeno uvežbavati. Pogotovo maksimalno kočenje kao veština koju morate biti u stanju perfektno da uradite kada je biti ili ne biti situacija. Ako tada omanete, više vam neće ni trebati. Koliko god da ste kilometara prešli u prošloj sezoni, na početku nove sezone bi trebalo da odete na neki prazan parking i malo da provežbate kočenje i pogotovo maksimalno kočenje, do proklizavanja prednjeg i zadnjeg točka. Ili još bolje, prijavite se na kurs bezbedne vožnje, BJBikers to organizuje svake godine.

Osnovni zadatak motocikliste je da spreči da do nezgode dođe

Toplo savetujem i vežbanje veština vožnje svog motocikla na moto stazi, u sklopu Track Day događaja. Izuzetno je zabavno i edukativno u isto vreme. Pogledajte za više detalja sajt trackday.rs

Sva oprema sve vreme, bez izuzetka

Ponekad je nezgoda neizbežna. Sećate se one izreke – kad bih znao da ću da padnem, ja bih prvo seo. Nikad ne znate kad će se sklopiti faktori rizika koji će dovesti do situacije iz koje prosto nema drugog izlaza do nezgode. Tada vas oprema može spasiti od ogrebotina, oderotina, u velikoj meri i modrica, a često i od lomova kostiju. Ne štedite na opremi, kupite dobru kacigu, odeću sa protektorima, kvalitetnu obuću, dobre rukavice i dodatne protektore za leđa. Kad zagusti, biće vam drago što ste me poslušali. Ali ne zaboravite da oprema štiti kožu uglavnom. Ako je brzina udarca u prepreku prevelika, oprema tu ne može puno da pomogne.

Sa druge strane, što kvalitetniju opremu imate, više ćete uživati u vožnji. To jest, manje će na vas uticati hladno vreme, kiša, sunce i uopšte elementi.

U svakom slučaju, setite se da je vaš osnovni zadatak da izbegnete nezgodu, tj. da sprečite da se nezgoda desi. Nije važno ko je kriv, kada ste povređeni i morate da se lečite, umesto da radite nešto drugo što želite. Radite na sebi, pripremite se za taj trenutak kada ćete izbeći nezgodu. Budite spremni!


Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Ivan Pavlović
Ivan Pavlović
Osnovao bjbikers.com sajt davne 2005. godine, sa idejom da okupi motocikliste koji vole putovanja, vikend vožnje, moto sport i samostalno popravljanje svojih dvotočkaša. Inicirao većinu tradicionalnih BJB akcija. Minimizovao je vožnju motocikla po gradu, fokusirao se na moto stazu i višednevna putovanja. Suprug, otac dvoje dece.
18,368FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
115PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se