Panhellenic 2014. Igoumenitsa, Greece

Kako je to otići motociklom na neki moto skup, ali u neku drugu zemlju. To zapažanje preneće nam naš član foruma “doktor” koji se 2014. godine sa svojim drugom uputio na produženi vikend na moto skup u Grčkoj. Putopis “Panhellenic 2014. Igoumenitsa, Greece” odvešće vas preko lepih puteva, do plaža i moto skupa i nazad. Uživajte.

Sve ove godine vožnje motora, povremeno čujem o tamo nekom velikom skupu u Grčkoj koji se svake godine organizuje na različitom mestu. Od informacija uglavnom ništa, i na netu gotovo zanemarljivo. Ove godine, nekako se termin održavanja skupa, a to je uvek na pravoslavne Duhove koji su klizni praznik, poklopi sa terminom koji mi odgovara za neku produženu vikend voznju. Uz to i mesto održavanja garantuje dobru vožnju do tamo i nazad. Kroz Albaniju do dole, a preko Grčkih planina i Makedonije nazad.

Ekipa se sastoji od nas dvojice, Glodjo sa Varaderom i ja sa Stromom, inače smo dosta kilometara napravili zajedno.

Krenuli smo u sredu 4. juna sa idejom da idemo preko Crne Gore, da uđemo u Albaniju sa severne strane Skadarskog jezera i da se spustimo južno dokle stignemo. Prošli smo kroz Skadar, Drač, Fier i nasli smeštaj u Vlori (Valoni). Nismo puno slikali i vrlo malo smo se zadržavali, ali opšti utisak je iznad očekivanja. Pošto mi je ovo prvi put u Albaniji, moram da priznam da sam imao malo skromnija očekivanja. Glodjo je bio pre 7-8 godina i kaže da se od tada dosta toga promenilo. Infrastruktura se razvija ubrzano, ali još uvek nedovoljno, što se ne bi moglo reći za turistička mesta.

Prvi veći grad kroz koji smo prošli je Skadar. Ono što mi se posebno dopalo je puno zelenila i prilično veliki broj ljudi na biciklama. Ne onim starim, raspalim, vec pravim city-bikeovima. Drač je solidno veliki primorski grad i luka koji leži u zalivu čijom čitavom dužinom od nekih 10 – 11 km je red novih hotela modernog izgleda. Prvobitno sam mislio da ćemo noćiti u nekom od tih hotela, ali kako smo imali još vremena na raspolaganju, spustili smo se do Vlore. Grad po malo podseća na Drač, jer isto tako leži u zalivu. Kako smo stigli predveče, reke turista su se kretale šetalistem uz more. Mi smo se lagano vozili uz more i negde pri kraju zaliva smo našli odličan smeštaj po veoma prihvatljivoj ceni, noćenje sa doručkom za nas dvojicu 25€. U pitanju je mali porodični hotel sa veoma ljubaznim osobljem i dvorištem gde smo parkirali motore.

Kako je put do Vlore uglavnom vodio kroz ravnije krajeve i to delom glavnog puta koji se zadnjih godina pretvara u autoput, najzanimljiviji deo puta kroz Albaniju tek počinje.

Od Vlore polako počinje uspon u planine koje po lepoti uopste ne zaostaju za Alpskim prevojima. Ubrzo put prelazi na stranu prema moru i vrlo često je pogled veličanstven. Plaže pored kojih prolazimo su takođe nešto što bih voleo u buducnosti da posetim. Odmah mi se po glavi zavrtela misao da bi prvom prilikom dosao na neki produženi vikend sa zenom… motorom.

Čini mi se da je južni deo Albanije, počevši od Vlore, većinski hrišćanski, i katolički i pravoslavan. Put nas provodi kroz mala živopisna sela na obroncima planina i vrlo često prolazimo pored raznih crkava.

Od Sarandea biramo put pored Butrinta, veoma uzak, ali barem ide kroz lepe predele. U jednom delu, pruža se odličan pogled, a već sledeći trenutak dolazimo do makadama i to konkretnog. Sva sreća pa ga nije bilo previše, tek par kilometara. Sa makadama se uključujemo na najmoderniju magistralu i eto nas na Grčkoj granici.

U kamp gde se organizuje Panhellenic stižemo prilčno brzo.

Skup se održava u kampu “Drepanos”, koji se naazi na malom poluostrvu oblika prsta i na 3 km je od Igumenice. Sam prostor je odličan i teško da može biti bolji. Kamp je opremljen svime što treba, uz to ima dosta hladovine, plažu na kojoj je postavljena bina i dovoljno prostora da se smesti gomila šatora.

Zvanično, skup traje od srede do ponedeljka, 4- 9.juna. U Grčkoj je tada državni praznik pa se računa i na slobodne dane. Naša prvobitna ideja je bila da stignemo u četvrtak veče, kako bi na skupu bili u petak i subotu pa u nedelju kući. Međutim, mi smo stigli prilično rano vec u četvrtak oko podneva. Kamp se tek lagano postavljao i još uvek nije bilo previše posetilaca.

Ulaz na skup je koštao u četvrtak 50€ (u petak 45€, subotu 40€, nedelju 30€) i za to se dobija majca, nalepnica i značka. Kontrola na ulazu je prilična, imate narukvicu, nalepnicu na motoru i jedan kupon sa bar kodom sa kojim podizete suvenire i koji se povremeno kontroliše na ulazu. Prema rečima jednog bikera koji je bio prethodnih godina, cene ulaza su bile oko 10€, pa ostaje nejasno zašto je ove godine cena ulaza tako visoka. Već u petak uveče veliki broj šatora je bio podignut u sumarku ispred ulaska u kamp, verovatno odbijajući da plate tako visoku cenu ulaza.

Ostale cene u kampu su bile prilicno popularne: pivo 0,33 u konzervi 1,5€, jedan stapic suvlakija 1,5€, u restoranu u kampu su pripremani obroci za rucak, citav rucak 6-7€…

Ispred kampa zatičemo motor naših tablica, i kasnije upoznajemo tipa u kampu, vranjanac Goran Manasija.

Malo smo se promuvali i do grada. Čitav red kafića i restorana. Pitao sam se gde su svi ti ljudi kada Igumenica nije baš turističko mesto, već luka.

Pored kampa je dugačka plaža i u blizini je odličan beach-bar.

Uveče po neko pivo i svirka.

Nastavak putopisa “Panhellenic 2014. Igoumenitsa, Greece” možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…