Pre par nedelja pisao sam o Hondi VTR1000 SP1, pa bi red bio da napišem i par reči o ništa manje legendarnoj narednoj generaciji VTR-a. Posle dve godine postojanja SP1 verzije je zamenjena i na svetlos dana došla je Honda VTR1000 SP2 koja je takođ momentalo ostvarila veliki uspeh u superbajk šampionatu, ali je poput SP1 ušla u srca mnogih tadašnjih vlasnika.
Pošto SP1 verzija posle osvaja titule u superbajk prvenstvu 2000. godine, nije uspela da ponovi uspeh naredne 2001. godine. Zato je Honda tokom 2001. godine počela da radi na sledećoj, unapređenoj generaciji VTR-a, kako bi još jednom pokušali da pobede Ducati u ratu dvocilindraša u superbajk šampionatu.
Linearnija isporuka snage
Honda VTR1000 SP1 već je imala prilično dobar agregat sa razvodom preko zupčanika. Međutim u Hondi su radili na uglađenijoj i ravnomernijoj isporuci snage, pa su tako potpuno redizajnirali agregat za potrebe SP2 modela. Svaka komponenta unutar agregata olakšana je za po koji gram. Najveće promene doduše izvršene su na samom sistemu za napajanje gorivom. Telo gasa povećano je 54 mm na čak 62 mm. Mlaznice injektora takođe se razlikuju na SP1 i SP2, jer je SP2 dobio dva injektora, a svaki od injektora ima po 12 mlaznica kako bi raspršavanje goriva bilo što finije. Sa finijim raspršivanjem goriva dobilo se na ravnomernijem sagorevanju goriva.
Raspored paljenja takođe je drugačiji, ali postoje još par sitnica u kojima se razlikuju agregati na SP1 i SP2. Jedna od dodatnih razlika je i rashladni sistem. Na SP1 se ventilator na hladnjaku uključivao preko termo prekidača montiranog na levom hladnjaku, dok je kod SP2 uključivanje hladnjaka rešeno preko ECU sistema. To jest, računar je sam uključivao ventilator kada očita temperaturu preko senzora koji se nalazi na termostatu. Takođe, uljni hladnjak na SP1 smešten je horizontalno, dok se na SP2 nalazi u vertikalnom položaju.
Promene na agegatu nisu donele povećanje snage, već su doprineli boljoj isporuci snage, tako da je Honda VTR1000 SP2 isporučivala 136 KS pri 9.500 O/min.
Magija je u šasiji
Najjača strana VTR-a nije bila agregat, već šasija. Na VTR1000 SP2 verziji, iako na prvi pogled ne izgleda tako, šasija je pretrpela značajne promene na polju krutosti i olakšana je za 260 grama. Promene u krutosti i boljem upijanju neravnina i vibracija dobilo se zahvaljujući drugačijem procesu pravljenja nosača agregata.
Ugao upravljača postavljen je za jedan stepen manje, odnosno na 23,5 stepeni. Uz to, vetrobran je višlji za oko 3 cm, što je sveukupno doprinelo boljoj stabilnosti pri visokim brzinama.
Zadnja viljuška je takođe drugačija u odnosu na SP1 verziju. Duža je za 16 mm i olakšana je za 890 grama, a na zadnju viljušku prikačen je novi zadnji amortizer koji je takođe lakši za 115 grama u odnosu na prethodnika. Pozicija zadnjeg amortizera nešto je drugačija kako bi bilo lakše ugraditi neke od “aftermarket” izduvnih sistema. Prednja viljuška sa prečnikom štapova od 43 mm je takođe nova i lakša za 145 grama i ima nešto mekšu kompresiju sa istom dužinom opruga. Osim toga i hod viljuške je nešto duži.
Promene na šasiji su (prema rečima vozača koji su vozili SP1 i SP2 verzije) donele upravljiviji motocikl u odnosu na SP1. Odnosno, sa mnogo manje truda lakše se ulazilo u krivine. Na kraju krajeva, ta stavka pokazaće se kao ključna u superbajk šampionatu.
Zanimljiv je i podatak da su se identična zadnja viljuška i šasija nalazile i na superbajk verziji sa kojom se Kolin Edvards takmičio.
Honda VTR1000 SP2 superbajk šampion u napetom šampionatu
Da vas ne držim dugo u neizvesnosti. Honda VTR1000 SP2 uspela je da ponovi isto ono što je pošlo za rukom i SP1 verziji, a to je osvajanje titule superbajk šampionata. SP2 verzija imala je nešto teži zadatak jer je imala zaista teškog konkurenta u vidu Troj Bejlisa na Ducatiju 998. Titula je odlučena u poslednjoj runi na stazi Imola kada su se Bejlis i Edvars tesno borili za pobedu. Te sezone, Edvards je pobedio 11 puta, osvojio je 10 puta drugu poziciju i 4 puta treću. Nakon 2002. godine Honda se povukla iz superbajk šampionata, ali je u narednim godinama davala podršku nekim ekipama.
Osim u svetskom superbajk prvenstvu, Honda je sa SP2 verzijom imala uspeh i u AMA šampionatu u kom je Niki Hejden osvojio titulu. Ta titula ga je proslavila i otvorila mu vrata u MotoGP šampionatu.
Honda VTR1000 SP2 nastavila je da se proizvodi sve do 2006. godine, a VTR SP seriju zamenio je takođe čuveni CBR1000RR. VTR1000SP1 i SP2 traženi su na tržištu motocikala, naročito SP1 verzija ume da postigne prilično visoke cene, budući da su se proizvodili samo dve godine.
U svakom slučaju, obe verzije upisale su se u legendarne motocikle, naročito iz razloga što su pobedili Ducati koji je važio za neprikosnoven brend u superbajk šampionatu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
