Za Taor, selo u zapadnoj Srbiji karakteristično je to da je bilo jedino selo južno od Valjeva, udaljeno nekih 35 km. Drugih sela na toj relaciji u prvoj polovini 18. veka nije bilo. Oko 60-ih godina 18. veka počinje naseljavanje ovog planinskog sela, koje se smestilo na, otprilike, 1000 m nadmorske visine i tada nastaju dva Taora – Gornji i Donji. U tim predelima, vodenice su bile jedne od glavnih proizvodnih pogona što je za to vreme bilo od izuzetne važnosti. Za vreme prve vladavine kneza Miloša u Srbiji je bilo oko 200 vodenica ukupno, a samo u valjevskom kraju 16. Međutim, knez Miloš je veoma podsticao gradnju vodenica pa je otprilike 100 godina kasnije ili krajem 19. veka, samo na području Povlena postojalo oko 200 vodenica. Celo okruženje planine Povlen je po mnogo čemu čudesno. Jedan od tih čudesnih elemenata je svakako i spomenik prirode – Taorska vrela.
Taorska vrela izbijaju u selu Donji Taor, kod koga se ulivaju u reku Skrapež, pritoku Zapadne Morave. E sad, zamislite masivnu količinu predivne planinske vode koja se preko bighrenih kaskada, uz prepoznatljiv žubor i huk, stropoštava ka podnožju. Inače, nizvodno od vrela se nalazi i najveća akumulacija bigra u ovom delu Srbije. Dakle, živopisni slapovi, kaskade i vodopadi, bajkovite vodenice, fantastično prirodno okruženje… Slapovi Taorskih vrela nekada su se nalazili na naslovnim stranama svih turističkih časopisa bivše Jugoslavije. Taj turistički biser Srbije je često bio upoređivan i sa prelepim Plitvičkim jezerima u Hrvatskoj, a svi srećnici koji su tu lepotu uspeli da posete pre 1978. godine su bukvalno ostajali bez daha… Što, šta se desilo, da li sam pogrešio? Ne, nažalost nisam. Te 1978. godine je zarad vodosnabdevanja Taorsko remek delo prirode oskrnavljeno, direktno sa izvorišta voda je cevima preusmerena u vodovod mesta Kosjerić.
Iako su prelepi vodopadi na Taorskim vrelima deo naše prošlosti, iako danas više ne postoji ni jedna vodenica koja radi, Taorska vrela i dalje plene svojom lepotom. Ovo mesto je i te kako vredno posete i preporučujem ga svakome. Preostale bigrene kaskade, slapovi, ostaci nekadašnjih vodenica… i dalje oduševljavaju posetioce. Na samom kraju, nekih stotinak metara nizvodno od uređenog izletišta čeka vas vodopad visine od oko 4,5 m. Ujedno, na tom mestu je i ušće Vrelskog potoka u Skrapež.
Ovom mestu je moguće prići iz pravca Valjeva i iz pravca Kosjerića. Iako ima dovoljno putokaza prilazni je put je makadamski, od nabijene zemlje, pa zbog toga ne preporučujem posetu Taorskim vrelima odmah nakon kišnih dana. Kada je suvo, ljudi uglavnom dolaze na par stotina metara od izletišta i tu parkiraju. Oni uporniji, kojima ne smeta džombasti put sa nešto većim usponom, mogu doći i do samog izletišta.
Ako se od vrela prošetate malo uzvodno, naići ćete i na omanji kamenolom. Nije mi poznato koja se vrsta kamena ovde eksploatiše.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
