Vožnja motocikla, kao i generalno učešće u saobraćaju povlače sa sobom mogućnost da se zateknete na mestu saobraćajne nesreće. Tom prilikom je i prema zakonu vaša obaveza da stanete i pomognete povređenim učesnicima saobraćajne nezgode ili da ostanete sa njima dok hitna pomoć ne stigne. Ukoliko ste prvi koji ste se zatekli na mestu nezgode, pružanje prve pomoći motociklistima i drugim učesnicima u saobraćaju može biti od ključne važnosti za njihov život. Iz tog razloga danas je pred vama tekst u kojem ćete moći da naučite ili da se podsetite osnovbo pružanje prve pomoći.
Pre svega, želim da se zahvalim našem članu foruma i medicinskom radniku Darku Mihajloviću koji je pomogao u pripremi ovog teksta. Iskreno se nadamo da nikad nećete morati da primenjujete postupke koje ćemo navesti u ovom tekstu.
Prva pomoć predstavlja skup mera i postupaka kojima se spasava život i sprečava dalje pogoršanje zdravlja povređenih i obolelih osoba. Primenjuje se na licu mesta ili na bezbednom odstojanju od mesta nastanka povrede ili bolesti.
U daljem tekstu nećemo se baviti obezbeđivanjem mesta za obavljanje potrebnog pružanja prve pomoći, već ćemo se isključivo baviti pružanju prve pomoći povređenom učesniku nezgode.
Ne skidajte povređenom motociklisti kacigu!
Prvo i osnovno pravilo, kao i jedna od najčešćih grešaka prilikom nailaska na povređenog motociklistu je skidanje kacige. Pravilo je da se povređenom motociklisti nipošto ne skida kaciga do dolaska hitne pomoći, ukoliko je uočeno da je glavom, odnosno kacigom doživeo udarac.
Čest je slučaj da se prilikom jačeg udarca glave stvori hematom između mozga i lobanje. Često se dešava da je vozač svestan i da su funkcije normalne, jer pritisak kacige usporava širenje hematoma (otoka) unutar lobanje. Skidanjem kacige može se ubrzati širenje otoka i ugroziti život povređenog motocikliste. Iz tog razloga je bolje sačekati da hitna pomoć stigne i preuzme povređenog.
Kaciga se skida samo u slučaju da povređeni ne daje znake života i ako je potrebno započeti reanimaciju.
Motociklisti će često pokušati da što pre skinu kacigu, ali je bitno da ih umirite i objasnite da kacigu ostave dok ne stigne hitna pomoć.
Provera stanja svesti i razgovor
Ukoliko je povređeni svestan, bitno je da razgovarate sa njim kako bi pokušali da utvrdite njegovo psihofizičko stanje. Pitanjima poput imena i prezimena i sličnih podataka možete utvrditi da li je povređeni deozrijentisan ili je priseban. Na isti način možete utvrditi na koje bolove se žali, kako biste mogli da utvrdite dalju strategiju pomoći.
Osnovna provera i utvrđivanje unutrašnjeg krvarenja
Prilikom udesa može se dogoditi da dođe do unutrašnjeg krvarenja unutar abdomena povređenog. U ovom slučaju ne možete uraditi gotovo ništa, ali možete svojim osnovnim znanjem pomoći da se krvarenje ne ubrza. Ako je povređeni bled i žali se na bol u abdomenu (stomaku), a pri tome je abdomen naduven, to može biti jedan od znakova unutrašnjeg krvarenja.
U takvoj situaciji najbolje je ne pomerati povređenog. Druga bitna stvar je da se povređenom ne daje tečnsot iako se isti može žaliti da je žedan. Davanjem tečnosti možete ubrzati krvarenja i ugroziti život povređenom. Eventualno se tek u vidu par kapi navlaže usne povređenom.
Zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja
Spoljašnje krvarenje je lako utvrditi i bitno je zaustaviti ga na vreme, kako povređeni ne bi izgubio previše krvi. Najjednostavniji način za zaustavljanje krvarenja je tako što ćete gazom iz prve pomoći ili drugom tkaninom izvršiti blagi ili pritisak na mesto sa kog krvarenje dolazi.
Ukoliko je ipak u pitanju krvarenja iz ekstremiteta (ruka, noga) poželjno je podvezati ekstremitet tik iznad mesta sa kog potiče krvarenje. Za podvezivanje je prigodno koristiti kaiš ili neki drugi prigodan materijal. Podvezivanje ne sme da bude previše čvrsto i neko osnovno pravilo je da nakon podvezivanja može da se podvuče prst ispod podveza.
Imobilizacija i prelomi
Prelomi su još jedna od čestih povreda prilikom saobraćajnih nezgoda. Stoga je bitno uraditi laičku i osnovnu procenu da li je u pitanju prelom i koliko je opasan. Povrede kičme i vrata izuzetno su opasne i ukoliko se povređeni žai na povrede u predelu vrata ili kičme, ukoliko nije neophodno, povređenog je najboje ostaviti u tom položaju dok hitna pomoć ne stigne. Pomeranjem povređenog povreda se može pogoršati.
Ukoliko je neophodno pomeriti povređenog, potrebno je podmedntui čvrstu i ravnu podlogu (vrata, daska i sl.) i tako pomeriti povređenog.
Reanimacija
Ukoliko povređeni ne daje vitalne funkcije i znake života, prvo je potrebno utvrditi da li povređeni diše. Ukoliko nema vitalnih funkcija mora se pristupiti reanimaciji. Ukoliko povređeni nosi kacigu, istu je potrebno skinuti.
Ako naiđete na čoveka koji nepomično leži, lagano ga protresite za ramena i uputite mu nekoliko pitanja, npr.: Šta se dogodilo? Čujete li me? Kako se zovete? Kod plićih gubitaka svesti onesvešteni može pomicati pojedine delove tela ili povraćati. Ako nema nikakve reakcije, osoba je u stanju najdubljeg gubitka svesti (koma).
ABC – postupak s onesvešćenom osobom
“ABC” je skraćenica stvorena radi lakšeg pamćenja redosleda mera koje sprovodimo kod onesveštene osobe:
- A – airway (disajnii put) – otvaranje disajnog puta.
- B – breathing (disanje) – provera disanja i po potrebi sprovodjenje veštačkog disanja.
- C – circulation (krvotok) – provera krvotoka i po potrebi sprovodjenje masaže srca.
A – Airway – disajni put
Okrenite onesveštenog na leđa i zabacite mu glavu podižući bradu prstima jedne ruke dok drugom rukom pritiskate čelo. Usta moraju biti otvorena. Ovim postupkom koren jezika odmiče se od zadnje zida ždrela čime se osigurava prohodnost disajnog puta. Ponekad ćete morati odstraniti iz usta zubnu protezu ili povraćeni sadržaj. To ćete najlakše učiniti prstom umotanim u maramicu ili gazu.
B – Breathing – disanje
Provera disanja: Kako biste proverili postoji li spontano disanje približite svoj obraz ustima i nosu onesveštenog držeći mu glavu u zabačenom položaju kao što je opisano. Pokušajte osetiti na svom licu vazdušnu struju (dah). Istodobno osluškujte zvukove disanja i promatrajte disajne pokrete na prsima i stomaku onesveštenog. Ako onesvešteni diše, okrenite ga u bočni položaj i povremeno kontrolišite disanje.
Ako onesvešteni ne diše, odmah započnite oživljavanje masažom srca i veštačkim disanjem.
C – Circulation – krvotok
Provera krvotoka: Znakovi krvotoka su: normalno disanje (koje ste proveravali u tački B), kašljanje i pokreti. Ako postoji i jedan znak krvotoka, masaža srca nije potrebna. Nastavite primenjivati veštačko disanje brzinom od oko 12 udaha u minuti (pet sekundi po svakom ciklusu udisaj – izdisaj) i povremeno kontrolišite znakove krvotoka. Ako niti jedan znak krvotoka nije prisutan, potrebno je sprovoditi masažu srca zajedno s veštačkim disanjem.
Masaža srca
Ovaj postupak nosi rizik od preloma rebara i ozleda unutrašnjih organa pa ga smete sprovoditi samo kad je potreban. Bolesnik mora ležati na tvrdoj podlozi. Odeću nije potrebno skidati. Mesto pritiska je sredina grudne kosti, na koju položite mekani, jastučasti deo dlana. Drugi dlan položite preko prvog. Prsti mogu biti isprepleteni ili ispruženi, ali ne smeju dodirivati zid grudnog koša. Laktovi spasioca moraju biti ispruženi, a ramena iznad mesta pritiska. Pritisak treba biti brz i kratkotrajan, jačine prilagođene dobi i konstituciji bolesnika. Kod odrasle osobe grudna kost se mora udubiti za 3 do 5 cm. Sledi popuštanje pritiska kako bi se grudni koš svojom elastičnošću vratio u prvobitni oblik. Pritom ne smemo odvajati dlanove od zida grudnog koša. Tokom celog ciklusa pritiskanja i popuštanja laktovi spasioca trebaju biti ispruženi, a dlanovi u dodiru s grudnim košem. Masaža se izvodi brzinom od oko 100 pritisaka u minuti (pet pritisaka u tri sekunde). Nakon svakih trideset pritisaka slede dva uduvavanja vazduha na način kao što će biti opisano u odlomku “Veštačko disanje”. Potom ponovo određujemo mesto pritiska i nastavljamo s masažom. Sve reanimacijske radnje sprovodi jedna osoba koja se može zamenjivati. Samo medicinsko osoblje sme sprovoditi reanimaciju na način da jedna osoba masira srce, a druga uduvava vazduh. Postupak oživljavanja treba započeti što pre i sprovoditi ga bez prekidanja, jer svaka izgubljena sekunda smanjuje izglede za uspeh.
Veštačko disanje
Glava mora biti zabačena, a usta otvorena, kao što je opisano. Palcem i kažiprstom ruke koju držite na čelu začepite nozdrve onesveštenog. Svoja usta čvrsto priljubite uz njegova (po mogućnosti preko maramice ili gaze) i uduvavajte vazduh promatrajući istovremeno širenje grudnog koša. Uduvavanje traje oko jednu sekundu. Nakon toga odmaknite usta i oslobodite nozdrve. Posmatrajte spuštanje grudnog koša. Ponovite uduvavanje još jedanput.
Radnje koje su naveli u ovom tekstu predstavljaju osnove pružanja prve pomoći. Prilikom zaticanja na mestu nezgode, potrebno je pozvati hitnu pomoć i tek nakon toga pristupiti pružanju prve pomoći.
Ovde završavamo sa onim najosnovnijim informacijama bitnim za pružanje prve pomoći. Naravno, uvek prvo pozovite hitnu pomoć i zatim pristupite pružanje prve pomoći. Čak i ukoliko ste naišli na nezgodu u kojoj su samo lakše povređeni, etički je ostati sa povređenima dok hitna pomoć ne stigne. Iz svih ovih razloga (a i zakonska obaveza je) bitno je da sa sobom imate paket prve pomoći.
Nadamo se da vam informacije pružene u ovom tekstu nikad neće zatrebati, ali ih nije na odmet znati.
Ukoliko imate neke savete ili sugestije sa pružanjem prve pomoći ili želite da podelite vaša iskustva u vezi sa pružanjem prve pomoći, možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
