Idemo u još jednu Maxi avanturu sa našim članom foruma sasha-om u putopisu koji nosi naslov Jonizacija. Sasha nas je u prethodnim putopisima prosto razmazio njegovim detaljnim opisivanjem raznih mesta koje posećuje sa svojom suprugom, pa smo rešili da danas prođemo sa njima od Srbije, kroz Kosovo, zatim preko Albanije do Grčke i da se vratimo kroz Makedoniju.
Jonizacija
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jonizacija je proces u kojem atom gubi valentni elektron iz svoje poslednje elektronske ljuske. Pošto atom gubi elektron, postaje pozitivni jon (jer sad ima više protona od elektrona). Elektron koji se oslobodio iz posljednje ljuske se zove slobodni elektron.
Ako na trenutak zanemarimo fiziku i njene zakone, jonizaciju možemo da definišemo i kao postupak u kome se motorista (elektron) oslobađa svojih svakodnevnih obaveza (atoma) i nekoliko dana provodi na Jonskom moru. Za oba slučaja je karakteristično da ne traju dugo i da se nakon izvesnog vremena vraćaju u prvobitno stanje, ali to za ovu priču nije bitno…
Svaka moto sezona se može podeliti na tri dela (prolećni, letnji i jesenji), a najviše zadovoljstva pruža upravo ova poslednja trećina. Početkom godine su svi željni vožnje i samo nekuda jure, leto je često pretoplo za pravo uživanje ali zato septembar pruža idealne uslove za pravu moto avanturu. Zato sam odlučio da nekih 7-8 dana provedem na drumu i osetim kako izgleda kada se na more krene na kraju turističke sezone.
Plan za ovo putovanje je brzo bio gotov, a on je obuhvatio kratku posetu Kosovu, dvodnevni boravak u Albaniji, malo duže zadržavanje u Grčkoj i na kraju, ekspresni prolazak auto putem kroz Makedoniju.
Prvu deonicu savlađujemo bez mnogo napora, jer do Niša pratimo auto put a dalje prema Kuršumliji skoro da nije ni bilo saobraćaja. Tek nakon odvajanja za Đavolju Varoš shvatam da nikada u životu nisam išao na ovu stranu pa se na trenutak javlja mala strepnja – kako izgleda ta „administrativna granica“ i da li će biti problema sa srpskim tablicama i dokumentima. Policajac na našoj strani nas rutinski pita gde smo se uputili a na moj odgovor – u Grčku, lakonski dodaje – ako, ovuda je kraće… Na sledećem šalteru nas nisu ništa pitali, već su samo pogledali dokumente i mahnuli da nastavimo…
Za razliku od srpske strane, gde se stiče utisak da je sve napušteno, iza granice se intenzivno grade putevi i niču nova naselja. Nakon nekoliko kilometara nailazimo i na početak auto puta kojim ćemo se praktično spustiti sve do Drača.
Već sam pomenuo da je ovo moja prva poseta ovim krajevima, pa sam želeo da vidim bar deo onoga što se smatra značajnijim za našu istoriju. Auto put na kome se nalazimo predstavlja obilaznicu oko Prištine i prolazi neposredno pored Gazimestana. Zato hvatamo prvi izlaz i zaustavljamo se ispred žičane ograde koja obuhvata čitav kompleks.
Dočekuje nas kosovski policajac i na solidnom srpskom traži dokumenta radi evidencije. Na prvi pogled mi to deluje čudno, ali ubrzo shvatam da je to samo jedna od mera kojom se obezbeđuje ovaj spomenik. Brzo obavljamo formalnosti i u sledećih pola sata potpuno sami obilazimo kompleks.
Sa zadnje strane se nalazi ulaz kroz koji se preko stepeništa može izaći na sam vrh kule. Sa ove visine se odlično vidi celo Kosovo polje a posetiocima je na raspolaganju i kratak opis bitke koja se tu odigrala pre više od 600 god.
Za povratak na auto put je neophodno napraviti krug oko sela koje se zove Mezgit, a upravo tu se nalazi još jedan spomenik vezan za Kosovsku bitku. Naime, na ovom mestu je izgrađen mauzolej (turbe) Murata, turskog sultana koji je takođe poginuo na Kosovu. Nakon detaljne obnove koju je 2005. god. platila Turska, otvoren je i muzej u kome se nalaze dokumenti iz različitih perioda.
U dvorištu zatičemo ženu za koju se kasnije ispostavilo da predstavlja zvaničnog čuvara, što je zaduženje koje se prenosi kroz generacije. Ona nam je ponudila da obiđemo i unutrašnjost mauzoleja, ali pošto to podrazumeva skidanje obuće (moto čizme), odlučili smo da to ostavimo za neku drugu priliku.
Pošto ovo pravilo ne važi za obližnji muzej, odličili smo da vidimo šta se u njemu nalazi. On je smešten u zgradi koja je nekada služila kao konak za posetioce, a osim starog nameštaja i fotografija, tu se mogu videti i lutke koje bi trebalo da prikažu kako su izgledali ljudi iz tog perioda. Sve vreme je uz nas bio vodič i na vrlo dobrom srpskom iznosio istoriju ovog mesta. Na kraju nas je zamolio da se u knjigu posetilaca upišemo ćirilicom jer je želeo da vežba čitanje rukopisa.
Nakon kratke lekcije iz istorije, vraćamo se na auto put i nastavljamo prema Albaniji. Pošto od Prištine do granice ima manje od 100 Km, tu razdaljinu savlađujemo u jednom dahu. Put kojim se krećemo je nov, dobar ali još nedovršen. To se najbolje vidi po tablama koje najavljuju benzinske pumpe i parkinge jer su na njima svi simboli precrtani. Ovih sadržaja jednostavno nema, a to važi i za naplatu putarine.
Na granici sa kosovske strane nema nikoga, pa po skraćenom postupku ulazimo u Albaniju. Pošto se u međuvremenu upalila i lampica koja signalizira da je rezervoar skoro prazan, svraćamo na prvu pumpu i pravimo pauzu. Gorivo plaćamo u Eur, a umesto kusura dobijamo kafu…
Prvo veće mesto na koje nailazimo posle granice je Kukeš, gradić koji je sa tri strane okružen jezerom. Na žalost, krajem leta je nivo vode veoma nizak, pa se teško može steći utisak o njegovoj pravoj veličini. Pored raskrsnice se nalazi i mali vidikovac, pa posle provere navigacije koristimo priliku za slikanje…
Prelazimo preko mosta i ponovo izbijamo na auto put. Sledeća deonica vodi kroz predeo koji mnogi nazivaju „Južnim Alpima“ i to ne bez razloga. Put krivuda između planinskih vrhova a jedan deo ide kroz tunel koji je dug skoro 6 Km. Zanimljivo je što pod suncem neki delovi iskopa svetlucaju kao da su u pitanju naslage uglja…
U Drač stižemo taman na vreme za malu šetnju obalom. Ovaj deo grada je u poslednjih nekoliko godina pretrpeo ogromne promene pa su sada duž plaže načičkani nebrojeni hoteli i stambene zgrade. Na sve strane se i dalje gradi ali to očigledno ne smeta turistima koji u sve većem broju dolaze da upravo ovde provedu svoj odmor.
Bez dnevnog svetla okolina deluje još sablasnije, pa na brzinu zadovoljavamo osnovne potrebe i vraćamo se u grad. Sutra nas čeka kratka vožnja do Berata pa će biti više vremena za razgledanje.
Nastavak putopisa jonizacija, možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
