Skandinavija 2013

Putopis pod nazivom “Skandinavija 2013”, koji nam donosi nač verni član foruma Nemo, zapravo je bonus putopis. Ako se pitate zašto bonus putopis to je iz razloga što se u ovom putopisu nalaze dva putopisa. Prvi koji je pred vama je iz 2009. godine kada je Nemo sa svojim prijateljem putovao po Skandinaviji do Nordkapa, dok je drugi putopis takođe iz Skandinaviji, ali iz 2013. godine na koji je Nemo ovog puta otiašo sa svojom lepšom polovinom. Uživajte.

---

Čitajući putopise zaključio sam da postoje tri glavna modela pisanja putopisa (sa nekoliko podvarijanti):

1. U većini slučajeva putopis se objavi nakon završetka putovanja (»after«)

2. Putopis »prati putovanje on line«, ako za to postoje tehnički uslovi i psiho-fizička volja.

3. Putopis najavi putovanje pa nakon toga dolazi onaj pravi u obliku »after« ili »on line«.

Ovaj putopis biće kombinacija sva tri modela.

Kao prvo najavljujem putovanje po Skandinaviji u junu/julu 2013. To će biti repriza putovanja u 2009.

Tada smo na put krenuli dvojica, Gašper in ja, obojica na BMW, on na GS 1200, ja na RT1200. Prešli smo nekih 10.000 km, prevozili 8200. Iz Villacha u Austriji do Hamburga išli smo vozom, što se pokazalo super. Za cenu noćenja koju bi platili u nekom motelu pored autoputa, na Autozug dobili smo prevoz, noćenje, uštedu guma na autoputu i uštedu benzina. Definitivno ekonomično.

Dalje išli smo cestama, trajektima (Danska-Norveška, Helsinki-Stockholm) i prečili nebroj fjorda također trajektima.

Sa sobom smo nosili prilično mnogo hrane, spavali smo po kampovima u kućicama zvanim Hytte. Troškovi bez pripreme motora bili su oko 2000€ po glavi. Najveća stavka bio je benzin i noćenje.

Vreme u Norveškoj bilo je lepo sve do nekih 200 kilometara do Nordkappa. Tamo je bilo oblačno, hladno (cca 2) sa mnogo vetra.

Vračali smo se preko Finske i Švedske, vreme je bilo promenjljivo sa nekoliko pljuskova.

Putovali smo 16 dana, u proseku 400-500 kilometara dnevno. U Norveškoj su ceste lepe, autoputa nema, tunela koliko hoćeš. Tuneli često mogu iznenaditi, slabo ili upošte nisu osvetljeni, saviju se u krivinu što baš nije prijatno. Ceste mogu da se suze odjednom, ima i nekoliko pešćanih delova.

U Finskoj ceste u glavnom su potpuno ravne, samo idu gore-dole.

Po Švedskoj smo putovali po autoputu od Stockholma do Malmoa.

Detaljnije smo razgledali Bergen, Trondheim, Bodo, Helsinke, Stockholm, Koebenhaven. Najlepša pokrajina je na Lofotskim ostrvima.

Izuzetan doživljaj je ulaz u polarni krug i time povezane bele noći.

*********************

Pošto je Diana hrabro podnela putovanje Alpima u avgustu 2012, odlučili smo, da u junu 2013 krenemo u pravcu severa, pa dokle stignemo, stignemo. Plan puta dosta je već razrađen, a ima nekoliko varijanti. Prema najdužoj išli bi do Nordkappa (18 dana tamo-ovamo) ali ako bi bilo poteškoća sa (ne)vremenom, psiho-fizičkim stanjem ili nekim drugim uzrokom, skratili bi rutu.

Pripreme su dakle u toku. Kupili smo karte za Autozug od Villacha do Hamburga, imamo potvrđene rezervacije za prva četiri noćenja, ostalo ćemo rešavati u hodu. Povratak po Nemačkoj ne planiramo vozom jer bi voljeli obići »Romantic Road«, nekih 400 kilometara divne ceste između gradiča Wurtzen i Fussen.

Planirajući ovo putovanje, gledam fotografije iz juna 2009 i budim lepe uspomene. Odlučio sam da postavim nekoliko fotografija uz kratak putopis, koji sam tada pisao, a treba sada da ga prevedem na Srbski. Da vidimo dokle ću stiči…

Pripreme na putovanje bile su relativno skromne. Sastavili smo spisak što sve treba da ponesemo sa sobom. Spisak smo podelili na:

– dokumente

– obuću

– toaletni pribor

– lekovi

– oprema

– alat

– foto oprema

– HRANA!!!

Bili smo svesni skupoće u Norveškoj pa smo poneli gomilu hrane. Evo spisak:

U prirodi je to izgledalo ovako:

Usput smo isprobali CB stanice, da bismo mogli komunicirati tokom vožnje.

Sve ovo dešavalo se kasno u noć, uoči polazka.

Sreda, 24.6.2009 – Ljubljana – Villach

Prepodne bio sam još na poslu, nekoliko sastanaka, predaja poslova zamenici, kolegij i na kraju oproštajni šampanjac.

U tri otišao sam kući, stigao sam tek u 15.45. Kiša je padala ceo dan, Ljubljana je bila zakrčena automobilima, na obilaznici smo stali i čekali.

Kući ubacim ponešto u usta da bi odmah krenuo sa prepakovanjem poslednjih nekoliko stvari (u glavnom prehrana) iz frižidera na moto. A nakon toga treba krenuti.

Oproštaj je bio nekako u grču. Znao sam, da krećem na daleki put, u nekom momentu upitao sam se dali ću izdržati, šta sva može da se desi i slične misli, koje lete kroz mozak zrelog individuuma…

Nema šta, treba krenuti!

Požurio sam prema Voklu, tamo sam bio dogovoren sa Gašperom, da zajedno krenemo prema Villachu. Kiša je nekako prestala pa kuči nisam obukao kišni kombinezon. Nakon 2 km kiša je opet krenula, pa sam morao stati da bi navukao kombi.

Na Voklem Gašper bio je več pomalo nervozan. Dopunili smo benzin i gas prema Austriji. Moto je opterečen do maksimuma, mislim da je ukupna težina bila preko 450 kg, od čega je nekih 15 kg bila samo hrana. Uzeli smo je da bar malo izbegnemo skupoči u Skandinaviji.

• 

• 

Vožnja preko prevoja Korensko sedlo prošla je bez problema, na željezničku stanicu za automobile stigli smo od prve. Tu će za koji sat stiči Autozug iz Trsta, zakačiti vagone i u 20.30 krenuti za Hamburg.

Čekajući voz započnemo pričati sa simpatičnom kondukterkom, koja čak govori slovenački. Ubedili smo je, da pravimo reportažu o putu za Nordkapp i slikali se s njom. Bila je impresionirana da će njena slika biti u reportaži.

• 

• 

U međuvremenu dolazi voz i počnemo da se ukrcavamo. Sve ide bez problema, imamo otštampanu kartu sa bar kodom, prolazimo mimo kontrola i pravo na (u) vagon. U donjem spratu je nisko! da nisam imao kacige nekoliko puta bu udario »golom« glavom u »sprat«. Motore vežu čvrsto.

• 

• 

• 

Kasnije kada je ukrcavanje bilo završeno a voz još nije krenuo, razgledali smo exhibiciju tovara. Bilo je nekoliko zanimljivih primeraka:

• 

• 

• 

• 

• 

Kupe smo delili sa starim bračnim parom iz Nemačke koji se vračao s odmora u Poreču pa su u Trstu natovarili kola i odmarajući putuju kući. Bio je tu i interesantan Šveđanin, koji zna (i može) kako treba uživati život. Prodao je svoje preduzeće, preselio se u Austriju da bi izbegao visok porez i sada živi od rente i putuje. Bio je i bajker ali je odustao posle pada. Jedan od njegovih hobija je i jedrenje pa smo imali dosta tema da pričamo.

Noć na vozu prošla je OK. Od uzbuđenja budio sam se nekoliko puta i pogledao kroz prozor. Nebo bilo je vedro sa puno zvezda. Super.

U Hamburg stigli smo na vreme.

Četvrtak, 25.6. – Hamburg – Skagen

Rastovaranje motora ide bez problema. Tamo na peronu u Hamburgu pretražio sam sve kofere jer nikako nisam našao punjač za notebook. Srečom našao sam ga u nekom zabačenom đepu. Što se tiče snalaženja po torbama imao sam na početku problem sa lokacijo pojedinih stvari, pogotovo što sam samo punjača nosio pet (telefon, 2 foto aparata, notebook, radio stanica).

Iz Hamburga krenuli smo oko 13h. Vozili smo autoputem, bilo malo nervozno zbog dosta automobila. Vreme je oblačno, kiša ne pada, temperatura oko 19 stepeni. Stanemo i navučemo dodatno odelo.

Granicu sa Danskom prešli tako brzo da se nismo uspeli slikati. Promet je jak a vožnja još nervoznija. Nekako sam od Danaca očekivao mirniju vožnju i mnogo više tolerancije, barem tako oni voze van Danske. »Kući« oni voze dosta agresivno, zalepe se ne motor i po svakoj ceni pretiču iako je napred opet kolona. Treba što pre sići s autoputa.

• 

• 

• 

Severnije što napredujemo, sve je toplije. Nakon dva sata vožnje nebo je potpuno vedro, temperatura se popela na 28! Na 50 km od Skagena skrenemo s autoputa i okrenemo ka zapadu. Pokrajina je lepa, niska, sve je sređeno ko iz kutijice. Cesta je lepa, polja obrađena, kuče relativno male, samo prizemlje, obojene pastelnim bojama.

• 

• 

• 

• 

Skrenemo na neku ogromnu plažu, sve naokolo samo pesak i mnoštvo drvenih kućica. Več je 19 sati, niko se ne kupa, more je valovito, vetar celo vreme polako duva. U Danskoj je inače dosta vetra. Dok smo se vozili autoputem, vetar nas je pomerao levo-desno. Danci vetar koriste za proizvodnju struje, vetrenjača je svuda dosta.

• 

• 

Stigli smo u Skagen, najseverniji deo Danske. Gradič ima oko 10.000 stanovnika, izgleda turističko orientisano. Tražili smo kamping, oko 22h našli smo hytte, jedini slobodan u okruženju. Imao je sve osim kupatila, ono je u sklopu kampinga Kirke. Na recepciji je internet zone pa smo uspostavili kratak skype chat sa domovinom. Pripremimo večeru, njoke s pečurkama, duplu porciju pošto ceo dan ništa nismo jeli. Uz to još po dva piva i na kraju original crnogorsku jabukovaču. Sunce je zašlo oko 22.30, a mrak nikako da pređe u noć.

• 

• 

• 

• 

Tu negde blizu pola noći pravimo večeru, počnemo koristiti zalihe iz putne torbe na mome zadnjem sedištu.

Petak, 26. junij 2009 – Skagen – Kristiansand – Preikestolen

Budim se oko 6.20 uz zvuke prijatne muzike MP3, slušalice su ostale u ušima preko noći. Jutro je jasno i toplo. Ja sam krenuo sa beleženjem utisaka proteklog dana, a Gašper je pojurio u Skagen da kupi hleb. U 8 mi šalje SMS da se pekara otvara tek u 9h i da je on kod svetionika i da lepota več prelazi u kič. Ostavim pisanje i več žurim tamo. Zajedno napravimo round trip, obilazimo pešćani rt. Divno je, podseća me na Picinas na Sardiniji. Jak vetar nosi pesak. Uz obalu stoji bunker iz WW2. Produžimo prema Skagenu. Mali, uredan gradič, marina i lučica za ribarske brodove.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Doručkujemo u hytte: kranjska kobasica, hleb, lutenica. Spremanje stvari u motor mi još pravi probleme, trebaću uspostaviti neki efikasan redosled stavljanja stvari da ne bi stalno vadio pa pakovao.

Krenemo u pravcu Hirsthalsa, odatle idemo brodom u Norvešku. Luka je velika, kolona automobila čeka na ukrcavanje nas dvojica još nemamo ni karte. Guramo se mimo kolone da kupimo kartu i nakon toga neuspešno pokušavamo da se uguramo preko reda. Redar nas mirno izbaci iz kolone i vrati na začelje.

• 

• 

• 

• 

Ukrcavanje teće neverovatno brzo. U brod automobili voze u četiri kolone. Brod kreće na vreme, tačno u 12.30h. U jednoj od potpaluba ostavljamo motore, dobro vezane na kuke u podu. Brod je plovio izuzetno brzo. GPS pokazuje 50km/sat. U Kristiansand u Norveškoj stižemo u 15h. Izkrcavanje je bilo čak i brže od ukrcavanja.

• 

• 

Kristiansand je zakrčen automobilima, vozimo mimo kolone, automobilisti su tu, za razliku od Danaca, ljubazni i pomeraju se u desno kako bi mi mogli da prođemo. Vozimo se u pravcu Preikestolena, cesta je lepa, pokrajina fantastična. Vrlo brzo pokazuju se prvi fjordovi a jezera ima svuda. Taj dan smo isprobali i prvi trajekt preko fjorda.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Noćenje smo našli u nekoliko većoj hytte, izgleda poput planinarskog doma. Ima nekoliko spavačih soba sa po 4-6 kreveta. Sustanari su nam neki nemački bajkeri, prilično nekomunikativni.

U trpezariji spremimo večeru, tu je i švedski par srednjih godina. Žale se na visoke norveške cene koje su i za Šveđane visoke, kamo li za nas.

• 

• 

Budući da je putopis prilično opširan i nismo stigli još ni do kraja putopisa iz 2009. godine, a čeka vas i deo iz 2013. godine, predlažemo da putopis Skandinavija 2013 nastavite sa čitanjem u temi na forumu. Jednostavno kliknite ovde i nastavite sa čitanjem.

---

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 

---