Većina vozača bilo autmobila ili motocikala zna čemu ABS služi, ali da li ste se nekad zapitali kako funkcioniše ABS? U ovom tekstu pokušaćemo da vam objasnimo osnovni princip rada ABS-a, ali i da skrenemo pažnju na neke stvari koje ABS može, a koje ne može da spreči.

Prvo, ono što najviše volim je da objasnim šta neka sraćenica znači. ABS u prevodu engleskog znači Anti-Lock Brake System ili ti uređaj protvi blokiranja točka.

Kratak istorijat

Ideja o sprečavanju blokiranja prednjeg točka javila se još davno. Neki prvi tragovi o sistemu koji će se kasnije zvati ABS pojavili su se 1908. godine u železničkom saobraćaju. Prve patente ABS-a uradio je prvo nemački inženjer Karl Weser 1928. godine. Međutim, on nije uspeo da razvije sistem. Devet godina kasnije, Robert Boš je takođe patentirao sličan sistem, međutim ni on u tome periodu nije uspeo do kraja da ga usavrši.

Prvi ABS sistem razvio je Danlop Maksaret (Dunlop Maxaret) 1950. godine i prvi put upotrebljen je na avionima prilikom sletanja.

Zanimljivo je da se ABS prvi put dovodi u vezu sa motociklima 1958. godine, kada je Royal Enfield testirao uspešno ABS na Super Meteor motociklu. Još tada su dokazali da je ABS na motociklima itekako korisna stvar, ali se zbog komplikovanosti i težine sistema odustalo od njegove ugradnje na motocikle.

Prvi serijski motocikl sa hidraulično – električnim ABS sistemom bio je BMW K100 1988. godine. Od tada, ABS je svoje mesto počeo da pronalazi da sve više motocikala, da bi danas postao deo standardne opreme na motociklima.

Osnovni princip rada ABS sistema

U daljem tekstu ćemo se truditi da što jednostavnije opišemo princip rada ABS sistema.

Prvo da objasnimo mehaničke razlike između motocikala koji poseduju ABS sistem, kao i između onih koji ne poseduju ABS sistem.

Kod motocikala koji ne poseduju ABS, kada pritisnete polugu prednje kočnice pritisak se prenosi direktno na kočione čeljusti i vrši se kočenje.

Ukoliko motocikl ima ugrađen ABS sistem, priča je nešto drugačija. Prilikom pritiska na polugu prednje kočnice, pritisak se ne prenosi direktno na kočionu čeljust već prvo odlazi do pumpe za ABS, a odatle se dalje prenosi na kočione čeljusti.

ABS sistem zatim očitava brzinu okretanja prednjeg i zadnjeg točka i podatke šalje do ABS jedinice koja zatim obrađuje podatke i na osnovu njih “naređuje” pumpi koliko da dozira ili popusti pritisak na kočione čeljusti. Ukoliko sitem primeti da postoji opasnost od blokiranja točka, ABS sistem preko solenoida popušta pritisak u kočionoj pumpi i time smanjuje pritisak na kočione čeljusti.

Bitna stvar je to da ABS ne čeka da točak blokira, već deluje preventivno. Današnji ABS sistemi su toliko napredni da vrše očitavanja na svakih nekoliko milisekudni čime se značajno doprinosi skraćenju zaustavnog puta.

ABS koji funkcioniše kada je i motocikl pod nagibom

Tehnologija je toliko napredovala da na tržištu postoje motocikli kod kojih ABS funkcioniše čak i kada je motocikl pod nagibom (Cornering ABS). Uvođenjem petoosnih i šestoosnih inercijanih mernih sistema (IMU) omogućeno je praćenje parametara motocikla u svim situacijama. To je otvorilo prostor i za unapređenje ABS sistema. Zahvaljujući velikom broju podataka koje ABS dobija sa raznih senzora, moguće je sprečavanje blokiranja točka čak i kada je motocikl pod nagibom. To ne znači da možete da se spasite od proklizavanja prednjeg točka pod nagibom, već se sprečava blokiranje točka kada kočite u krivni.

Šta ABS može da spreči i da li postoje razilke u ABS sistemima?

ABS sistem nije svemoguć. Današnji sistemi će vas zasigurno spasiti od blokiranja bilo prednjeg ili zadnjeg točka u svim uslovima na putu i na svim podlogma, ali postoje i određene razilke u ABS sistemima.

Na primer, neki ABS sistemima sprečavaju podizanje zadnjeg točka pri naglom kočenju, dok neki stariji sistemi nemaju tu mogućnost. Takođe, kod nekih sistema ABS ne funkcioniše kada je brzina kretanja motocikla manja od na primer 10 ili 20 km/h.

Zato se preporučuje da obavezno pročitate uputstvo koje dolazi sa motociklom kao biste bili upoznati kada i kako ABS sistem radi na vašem motociklu.

Na motociklima novije generacije moguće je podešavati nivo osetljivosti ABS sistema. Ako ste na primer početnik na motociklu, možete podesiti ABS na najosetljiviji nivo, kako biste bili sigurni da će ABS reagovati i na najmanju moguću indikaciju blokiranja točka.

Mane ABS sistema

Osim velikog broja dobrih osobina, ABS ima i poneku manu. Kao najveća mana ABS sistema može se prepisati povećanje težine motocikla. Kompletan ABS sistem može da ima težinu od nekoliko kilograma, što se negativno odražava na upravljivost motocikla.

Druga negativna mana je pulsiranje poluge prednje kočnice ili pedale zadnje kočnice. Pulsiranje se dešava zbog reagovanja ABS pumpe i popuštanja ili povećanja pritiska. Ukoliko osetite pulsiranje nemojte puštati kočnicu već slobodno nastavite sa kočenjem, ABS će bez problema odraditi svoj posao.

Kao još jedna mana može se navesti i slabljene pritiska prilikom kočenja ukoliko ABS istovremeno koristi prednju i zadnju kočnicu. Mnogi današnji ABS sistemi deluju tako što samoinicijativno vrše pritisak na zadnju kočnicu kako bi zaustavljanje učinili bezbednijim i efikasnijim. Budući da je ceo sistem povezan, dolazi do malog slabljenja pritiska u sistemu. Kod motocikala bez ABS sistema ovo nije slučaj jer su prednji i zadnji kočioni sistem razdvojeni.

Ipak, ovo ne treba da se brine, jer u slučaju da dođe do nekog problema i dalje možete nesmetano da koristite kočnice.

Iako ABS sistem ima par mana, benefiti ABS sistema daleko nadmašuju sve mane. Jednostavno, ABS u velikoj meri doprinosi bezbednijoj vožnji, odnosno zaustavljanju.

Šta ako se dogodi kvar ABS sistema?

Ukoliko ABS nekim slučajem ne može da očita podatke sa bilo kog senzora ili dođe do kvara samog sistema, na instrument tabli uključiće se lampica za ABS ili lampica za grešku motora. Takođe i u ovoj situaciji možete sasvim normalno da koristite kočnice, ali ABS neće funkcionisati.

Da li ABS utiče na dužinu zaustavnog puta?

Pitanje koje se često postavlja. Tačno je da ABS u zavisnosti od situacije neznatno produžava dužinu zaostavnog puta, ali ako uzmete u obzir da i po veoma klizavom putu možete bezbedno da se zaustavite, produženje zaustavnog puta je nešto što ne treba toliko da vas brine.

Teoretski, dobro utreniran vozač po suvoj podlozi u idealnim uslovima može da zakoči nešto kraće nego vozač koji vozi motocikl sa ABS sistemom. Ali zapitajte se samo koliko puta vam se dogodi da vam neko izleti kolima i oduzme pravo prvenstva pa morate “panično” da kočite ili kada je podloga klizava? U tim uslovima ABS je jednostavno jedna od stvari koju biste želeli da imate.

Za kraj kao zaključak ostane samo da spomenmo da je EU uvela da svi noviji mocikli moraju da poseduju ABS sistem, a to dovoljno govori o tome koliko ABS doprinosi bezbednosti.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…