U 14. veku grad Petrus je bio vojni i administrativni centar, kao i najveći utvrđeni grad srednjeg Pomoravlja i po njemu se čitav taj kraj naziva Petruška oblast. Ovaj lokalitet je od iskona bio kultno mesto, ali se pretpostavlja da je kao naseobina formiran u rimsko doba, jer su u njemu nađeni bakarni novčići iz tog perioda koji se čuvaju u Zavičajnom muzeju u Paraćinu. Istraživanja su pokazala da je u 6. veku ovde postojalo vizantijsko utvrđenje, verovatno podignuto u vreme Justinijanovih radova na utvrđivanju vizantijske vlasti, budući da su njegovi ostaci pronađeni u temeljima tvrđave.
U vreme Stefana Nemanje, na prostoru Petrusa je sagrađena nova tvrđava, a cela Petruška oblast je činila pograničnu župu srpske nemanjićke države, jedinu na desnoj obali Velike Morave koja se stalno nalazila pod njihovom vlašću. U doba svog najvećeg uspona, u 14. veku, Petrus je kontrolisao vezu Pomoravlja sa dolinom Timoka, a njime su gospodarili savremenici cara Dušana i kneza Lazara, župan Vukoslav i njegov sin Crep. Ubrzo nakon 1413. godine kada ga je, zajedno sa većim brojem okolnih srpskih tvrđava, zauzeo Musa, sin sultana Bajazita, Petrus je izgubio na strateškom značaju i zapusteo.
Nakon što na vrhu stupite na tlo grada Petrusa, neće vam puno koraka trebati da bi se pred vama ukazao prelep pogled. U kotlini se kao na dlanu vide ostaci manastira Svetog Jovana Glavoseka.
Osim lepog pogleda, prvo što će vam zapasti za oko kada započnete šetnju po centralnom gradskom platou je svakako veliki kameni megalit, veličine 8 x 6 metara. Zbog legende da se na steni povremeno ukazuje krst zlatne boje, u narodu je ovaj megalit poznat i kao Krstata stena, sa tri strane okružena strmim liticama kanjona. Pretpostavlja se da je upravo po ovoj steni grad i dobio ime, jer na Latinskom “petrus” znači kamen – stena.
Osim što je krajnje neobično za ovaj kraj da se ovoliki megalit nalazi na ovakvom mestu, neobično je i to što iz same stene raste drvo divlje višnje.
U neposrednoj blizini stene, na samoj ivici ambisa nalaze se ruševine nekadašnje gradske kule.
Po svemu sudeći, ukoliko dođe do ozbiljnijeg pogoršanja vremena, treba se što pre skloniti odavde.
Na kakvom mestu se nekada nalazio drevni grad, možda najbolje svedoče snimci iz vazduha.
U narodu je sačuvano više predanja vezanih za Petrus. Jedno od njih je da je Petrus, kao pogranično utvrđenje države kneza Lazara, upozoravao signalima knežev dvor u Kruševcu o upadima otomanskih pljačkaških četa. Ukoliko bi neka od njih bila uočena, u Petrusu je paljena velika vatra koja se videla u selu Lešju, kod manastira Presvete Bogorodice, u kojem je monah bio brat vojvode Crepa Dionisije (Držman). Tamo je odmah paljena druga vatra koja se videla u utvrđenom gradu Stalaću, a njegova posada bi tada palila treću vatru na vrhu kule Todora od Stalaća, koja se videla u Kruševcu, što je bio znak za nadolazeću opasnost.
Negde pročitah da se nedavno u Petrusu ponovo započelo sa ozbiljnijim istraživanjima, da su otkopane nove zidine, prostorije, vlastelinske dvorane… kao i da je pronađeno dosta keramike, metalnih predmeta i životinjskih kostiju. Što se mene tiče, odlazim da ga ponovo posetim 100%, što i vama predlažem. Do Petrusa zaista nije teško doći…
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
