Početkom dvehiljaditih godina kuvalo se rađanje novog proizvođača motocikala koji je imao zamisao da postane eskskluzivan poput Ducatija. Uz velika finansijska sredstva naftnog giganta Petronasa i tehničko znanje Saubera napravljen je motocikl Petronas FP1 koji je trebao da se nadmeće u MotoGP šampionatu. Spletom čudnih okolnosti, sudbina Petronas FP1 je bila turbulentna.
Kada je stigla odluka da će na kraju 2001. godine tadašnji GP500 šampionat preći sa dvotatknih na četvorotaktne motocikle i da će početi MotoGP era četvorotaktnih motocikala, nekoliko velikih kompanija je tu vest dočekala sa oduševljenjem.
Čim je ta informacija stupila na snagu, naftni gigant Petronas je imao zamisao da se u Maleziji pokrene novi proizvođač motocikala. Zamisao je bila da se naprave motocikli koji će biti poput Ducatija – brzi, lepi, ekskluzivni i u limitiranim verzijama. Petronas je želeo da na tržište motocikala uđe na velika vrata. Želeli su da slavu steknu na trkačkoj stazi i to u MotoGP šampionatu. Budući da novac nije predstavljao problem, bilo je “samo” potrebno razviti konkurentan motocikl.
Za dizajn i razvoj motocikala zadužen je Sauber koji je imao izvrstan tim inženjera sa iskustvom u trkanju.
Pripreman za MotoGP, takmičio se u WSBK šampionatu
tehnički pravilnik novoosnovane MotoGP kategorije propisivao je maksiimalnu radnu zapreminu od 1000 cm3. Petronas je želeo da bude drugačiji od ostalih proizvođača i učesnika u MotoGP šampionatu. Zato je odlučeno da se koristi trocilindrični redni agregat sa radnom zapreminom od 998 cm3.
Međutim, iz nepoznatog razloga u poslednjem trenutku je odlučeno da se Petronas FP1 neće takmičiti u MotoGP, već će nastupati u WSBK šampionatu. Kada je ta odluka doneta, Sauber je odlučio da istupi iz projekta. Razvoj motocikla predat je Švajcarskom Suteru.
Da bi Petronas FP1 mogao da učestvuje u WSBK šampionatu bilo je potrebno da se ispuni nekoliko zahteva. Prvo je radna zapremina motocikla morala biti smanjena, jer je tadašnji WSBK pravilnik propisivao da trocilindrični agregati mogu imati maksimalnu radnu zapreminu od 900 cm3.
Tim je prionuo na posao, te je agregat redizajniran. Zadržana je trocilindrična konfiguracija, ali je radna zapremina iznosiila 899,5 cm3. Agregat je bio prilično snažan i maksimalna snaga je iznosila 190 KS na 14.500 O/Min uz maksimalni obrtni moment od 107 Nm na 11.250 O/Min. Za to vreme agregat je imao velik kompresioni odnos od 14:1. Retki srećnici koji su imali prilika da voze Petronas FP1 kažu da je isporuka snage bila linearna počev od niskih, do maksimalnih obrtaja.
Delimična zasluga za linearnu isporuku snage mogla se pripisati i 3-1-2-1 izduvnom sistemu koji se završavao u repu motocikla.
Osim agregata koji je bio odlično pripremljen, šasija, ogibljenje i kočnice nisu zaostajale za konkurencijom. Napred se nalazila poptuno podesiva Ohlins obrnuta prednja viljuška sa prečnikom štapova od 43 mm, a pozadi se nalazio takođe Ohlinsov potpuno podesi amortizer.
Ulična verzija Petronas FP1
Kako bi mogli da se takmiče u WSBK šampionatu, Petronas je morao da proizvede 150 primeraka FP1 motocikla. Prvo je napravljeno 75 primeraka koji su bili smeštenu u Velikoj Britaniji, a drugih 75 primeraka je navodno bilo proizvedeno u Maleziji.
Petronas je imao zamisao da krene u masovnu proizvodnju FP1 motocikla i navodno je bilo u planu da se napravi serija od 10.000 primeraka koji bi koštali oko tadašnjih 25.000 eura. Putna verzija FP1 modela je vizuelno bila gotovo identična trkačkoj verziji. Glavna razlika je bila u snazi agregata koja je spuštena na 129 KS na 10.000 O/Min i maksimalni obrtni moment od 92 Nm na 9.750 obrtaja.
Druga veća razlika bile su kočnice. Na trkačkoj verziji su bile ugrađene radijalno postavljene čeljusti, dok je putna verzija posedovala aksijalno postavljene kočione čeljusti. Treću razliku činile se stvarčice poput farova i migavaca, kako bi Petronas FP1 mogao da prođe homologaciju.
Instrument tabla je bila digitalna, u trkačkom maniru. Digitalni obrtomer, prikaz brzine kretanja, indikator stepena prenosa i još neke sitnice činile su sav sadržaj monohromatske instrument table.
Na pravom mestu u pogrešno vreme
WSBK sezona 2003. godine je bila na pomolu i trebalo je formirati ekipu. Petronas je za šefa ekipe angažovao ni manje ni više nego Karl Fogartija, WSBK šampiona i legendu koji je samo par godina ranije završio karijeru usled povrede ramena zadobijene na stazi Filip Ajlend.
Vozački sastav nije bio ništa manje impresivan i činili su ga još jedan šampion – Troj Korser i Džejms Hejdon. Korser je u prvoj sezoni osvojio 107 bodova i šampionat završio na desetoj poziciji. Kada se sve uzme u obzir, ekipa je imala solidan početak sezone.
Nevolja dolazi kada su pravila WSBK šampionata dozvolila nastup motocikala sa agregatima radne zapremine do 1.000 cm3. Zbog toga su četvorocilindraši bili nadmoćniji po pitanju maksimalne brzine i Petronas FP1 je bio u nevolji. Petronas je već imao od ranije spreman prototip za MotoGP sa agregatom od 998 cm3, ali pošto su homologovali 150 primeraka sa agregatom od 899,5 cm3, da bi se vratili na 998 cm3 bilo je potrebno napraviti 150 novih primeraka, što Petronas nije bio spreman da plati.
Ipak, 2004. godine je Petronas FP1 pod Korserom uspeo da osvoji dva podijuma i dve pol pozicije i to se smatra najuspešnijom sezonom za ovaj motocikl. Saradnja sa Suterom je u jednom momentu prekinuta i angažovana je nova firma koje je trebalo da nastavi sa razvojem i učini Petronas FP1 kompetentnijim. Ni to nije dalo rezultata i 2006. godine je konukrencija pregazila Petronas koji se na kraju te sezone povukao iz šampionata i od tada im se gubi svaki trag.
Iznenadni pronalazak 60 primeraka
Prestižni motociklistički časopis MCN je 2010. godine u jednom firmi pronašao 60 primeraka netaknutih Petronas FP1 primeraka. Naime, ti primerci su homologovani i čekali su da budu pušteni u prodaju. Od 150 napravljenih primeraka, 50 komada je ostavljeno za trke, a 100 komada je trebalo da se pusti u prodaju. Nešto od tih 100 primeraka je prodavano u Maleziji, a ostatak je čamio u jednom skladištu u Engleskoj i prelazio je iz vlasništva jedne firme u drugu. Motocikli dugo nisu mogli da idu na licitaciju zbog neplaćenih poreza i drugih pravnih zavrzlama zbog kojih je jedna od firmi tužila Petronas za 84 miliona funti.
Danas se sa vremena na vreme na aukcijama mogu pronaći retki primerci Petronas FP1 motocikla. Zauvek će ostati pitanje šta bi se dogodilo da su ipak odlučili da se takmiče u MotoGP šampionatu ili da je WSBK pravilnik donet samo malo ranije, pre nego što je urađena homologacija. Da su se zvezde poklopile, možda bi Petronas danas bio jedan ekskluzivni proizvođač, ovako ovo ostaje samo jedna dobra priča.
Za utiske i komentare u Petronas FP1 motociklu možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
