Širom sveta postoji mnogo legendarnih trkačkih staza koje zaslužuju pažnju, te smo stoga rešili da napravimo serijal tekstova na temu legendarnih trkačkih staza. Za danas smo izdvojili čuvenu stazu Autodromo Enzo e Dino Ferrari, ili skraćeno – Imola. Ova staza u svetu je postala sinonim za dobre, uzbudljive trke, brzu vožnju, ali je nažalost u istoriju upisana i crnim slovima zbog pogibje nekoliko vozača. Najpoznatiji vozač koji je nažalost poginuo na ovoj stazi, bio je vozač formule 1, Airton Sena.
Staza Autodromo Enzo e Dino Ferrari (u daljem tekstu Imola) zavšrena je davne 1952. godine. Za lokaciju izgradnje staze izabrano je tada malo mesto Imola, udaljeno svega četrdesetak kilometara od Bolonje. Radovi na stazi započeti su godinu dana ranije, odnosno 1951. godine. Kada je napravljena, staza nije mnogo ličila na današnju stazu. Imolu je činilo svega par krivina i nekoliko dužih pravaca. Od krivine Akva Minerali (Acque Minerali) do Rivace (Rivazza) i od Rivace do Tosa bili su pravci, kao i pored sadašnjih boksova kroz čuvenu Tamburelo krivinu.
Prvo trka koja je održana na Imoli bila je moto trka 1953. godine. Staza je zadržala svoju konfiguraciju sve do 1979. godine kada su izgrađeni novi moderni boksovi, ali su na samoj stazi dodate šikane, naročito kroz krivinu Tamburelo koja je već tada odnela nekoliko života i koja je bila veoma brza i neravca. Dodavanjem šikane usporio se prolazak kroz ovu krivinu.
Staza je prvobitno nosila ime AutodromoFerrari i smatrana je domaćom stazom za Ferrari, a kasnije i za Ducati. Stazi je 1956. godine u naziv dodato i “Dino” pa je staza tada dobila naziv “Autodromo Dino Ferrari”, taj naziv zadržan je sve do 1988. godine i smrti Enzo Ferrarija. Tada staza dobija svoj konačni naziv “Autodromo Enzo e Dino Ferrari” koji je zadržan do danas . “Dino” u nazivu potiče od nadimka Enzovog najstarijeg sina Alfreda, koji je preminuo 1956. godine, te je u njegovu čast dodat njegov nadimak u ime staze.
Prva značajnija moto trka na Imoli održana je 1967. godine kada je vožena trka Gran Pri nacija u okviru svetskog šampionata. Sledeća veća moto trka održana na Imoli 1972. godine nosila je naziv “200 milja Imole” i bila je pandan tadašnjoj trci “Daytona”. Na toj izuzetno zanimljivoj trci pobedu je odneo Pol Smart na Ducatiju.
Zanimljiva stvar na ovoj slici na koju treba obratiti pažnju su okolne zgrade i ljudi koji sa terasa posmatraju trku. Verovali ili ne, ni danas se nije ništa puno promenilo. Staza i dalje funkcioniše punim kapacitetom, a niko od stanara nije se bunio na preveliku buku koju proizvodi automobili ili motocikli.
GP i WSBK šampionati na Imoli
GP šampionat gostovao je na Imoli od 1996. – 1999. godine. Prve tri godine uzastopno je trijumfovao Mik Duan, dok je 1999. godine pobedu odneo Aleks Krivije. GP šampionat nije se od tada vraćao na Imolu zbog bezbednosnih uslova, ali je 2001. godine Imola počela da ugošćava WSBK šampionat, doduše uz pauze. Od 2001. – 2006. godine vozile su se neke nezaboravne trke i upravo se na Imoli odlučivalo pitanje šampiona. Jedan od čuvenih duela bio je između Kolin Edvardsa i Troj Bejlisa 2002. godine. Zatim se 2009. godine WSBK šampionat ponovo vrati na Imolu i zadržao se do danas.
Današnja konfiguraciija
Imola je tokom svog postojanja još menjala svoju konfiguraciju posle 1972. godiine, sve u cilju poboljšanja bezbednosti. Mnogo vozača izgubilo je život na ovoj stazi, a najveće kritike staza je dobila 1994. godine kada je tokom Forumla 1 trkačkog vikenda poginuo Airton Sena.
Od tada pa do danas staza je pretrpela niz promena. Imola zapravo nema nijedan pravac. Startno – ciljni pravac pruža se u vidu krivine, koja se zatim nastavlja kroz čuvenu Tamburelo šikanu. Ta šikana ranije nije postojala već se radilo o jednoj brzoj krivini. Posle izlaza iz Tamburelo krivine, ide kratko ubrzanje do Vilnev šikane, a iz Vilnev šikane staza vodi u oštru krivinu pod imeno Toza (Tosa). Iz Toza krivine staza se nastavlja uzbrdo pa je na snažnijim motociklima bitno držati prednji točak na zemilji.
Posle Toza, sledeća krivina je Piratela koja je sastavljena od dve brzine krivine, prvi deo koji smo spomenuli dolazi uzbro, a na izlazu iz zadnjeg dela Piratele krivine staza se spušta i vodi u najzanimljiviji splet krivina koji nosi svima poznati naziv Akva Minerale. Akva Mineralse sastoji se od brze desne krivine koja se momentalno prebacuje u levu krivinu koja ide opet uzbrdo sve do šikane Variante Alta. Iz Variante Alta ide splet brzih desnih krivina i staza se spušta nizbrdo sve do duple Rivaca (Rivaza) krivine. Izlazi iz Rivace vodi do poslednje šikane i izlaza na startno ciljni pravaca.
Ukupna dužina ove vijugave staze iznosi 4.936 metara, a vozi se u kontra smeru.Ako bi svaku vijugu ove staze računali kao krivinu, došli bi do brojke od 19 krivina.
Kako izgleda ova staza iz perspektive vozača motocikla možete pogledati na snimku profesionalnog vozača Luke Salvadorija koji se takmičio u Superstock šampionatu u okviru WSBK šampionata.
Autodromo Enzo e Dino Ferrari danas je verovatno jedna od najopasnijih staza u WSBK šampionatu. Brze krivine i blizina zidova čine ovu stazu izuzetno opasnom. Sa druge strane, svesni svih opasnosti vozači prosto obožavaju ovu pravu trkačku stazu krojenu po želji svakog trkača. Tokom celog kruga, vozači prosto nemaju vremena za predah i preciznost je ključna za brze krugove, ali i bezbednost. Zbog velikog uzbuđenja i dobrih trka koja ova staza pruža, kao i zbog svoje duge tradicije jednostavno mora da uđe u anale istorijskih i legenadrnih trkačkih staza.
Nadamo se da će staza Autodromo Enzo e Dino Ferrari još dugo ostati u WSBK kalendaru.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
